Ako me ove vesti ne dotuku, onda će to sigurno biti cene koje nam plasiraju. Pa dokle više?!
Jutros nabasah, osim vesti da mi moramo da očuvamo naš nacionalni i državni interes, koji podrazumeva Kosovo (koje ja na žalost odavno više ne vidim kao naše), vesti o nesavesnom lečenju lekara zbog koje je ugrožen život godinu i po starog deteta, vesti kako se mi „uspešno“ borimo protiv korupcije, vesti da su napokon doneli zakon o saobraćaju (koji ništa neće promeniti jer korupcija je iskorenjena samo u izjavama političara), bez vesti koliko je dinar pao, stoje i vesti o naravo, novom poskupljenju! Genijalno rešenje za izlazak iz krize.
Ovaj put hoće da nam totalno skrešu komunikaciju. Pre mesec dana stupilo je na snagu novo poskupljenje statičnog telefona, a sada ide (valjda porez na luksuz) porez na mobile telefone.
Ne znam da li sam dobro razumela, porez u visini 10% će se povećavati i biti sasvim nova stavka na mesečnom računu, a da li u taj porez ide i prethodni porez od 18% ili će obračunavati i porez na porez, ne znam. Čini mi se ovo drugo, čim je posebna stavka na mesečnim računima.
Ali da ne cepidlačim, neće biti poreza na SMS poruke poslate za parkiranje. Fantastične olakšice, zar ne? Jedino što će tih poruka biti sve više, jer ne postoji kvadratni metar u gradu koji nisu naplatili, ipak su trebali razmisliti malo bolje o tim "olakšicama".
Sve više me fascinira ideja kako se izvući iz krize. Otpusti što više, a ostale „udri po ušima“ tako da požele da su otpušteni i ne primaju nikakvu platu! Fora celog sistema je „dam ti dinar, uzmem ti dva“
Kada smo uspeli da skupimo svu tu bagru u politici i ekonomiji, da li nam je školstvo toliko loše ili država ipak uspe i od onih sa bar malo razvijenom logikom i smislom za dobro da utre u korenu čim zaplivaju u tom moru... ni to ne znam.
5/31/09
5/30/09
Budućnost nam je izvesna
Svako jutro dok pijem kafu otvorim elektronske novine, pa bar pročitam naslove tekstova, nebitno u kojim dnevnim novinama se pojavljuju. Manje više, tekstovi su kao prepisani, a naslovi su zanemarljivo različiti. Što je naslov ironičniji, šanse da se radi o nekim (neozbiljnim) dnevnim novinarima koji zapošljavaju samozvane novinare je veći.
Međutim, i tekstovi se samo razlikuju u jačini ironičnije i zajedljivosti, sve ostalo je isto.
Danas nije ništa drugačije, uz kafu sam „otvorila“ na internetu novine i prvi naslov koji mi je zapao za oko je bio „Srbija će biti ozbiljan trgovac gasom“
Ne znam kako tekst ide, još nisam smogla snage da otvorim, ali u mojoj glavi Srbija se nalazi u Peckhamu, Srbi su braća Trotter, a prodavaćemo gas, kao što su Troterovi prodavali flaširanu Pekamsku vodu.
Toliko nam ide dobro, na odličnom smo putu da se... obogatimo sledeće godine u isto vreme. Samo što nismo.
John Sullivan bi mogao da napravi sasvim novu seriju, istog naziva i gotovo iste tematike, jer ima živi primer Troterovih u nama, a kasnije kraljica Elizabeta slobodno može Nikoli Kojo i Zoranu Cvijanoviću da dodeli titule „Sir“
Međutim, tekst je mnogo ozbiljniji. Suština je da ćemo mi izgradi skladište gasa, i ne samo da ćemo postati veći tranziteri, nego ćemo postati i trgovci gasom. E sada, kako to mali Perica zamišlja? Pa lako. Kupićemo gas leti po jeftinijoj ceni, a prodavati ga zimi po skupljoj. Hahahaha! Kako smo genijalni. Ja pomislila u najmanju ruku da su našli negde izvor gasa, kad ono...
Ako se i dalje budemo povodili za ovako genijalnim idejama, nisam baš sigurna ne kakva nam je budućnost, nego, imamo li je uopšte. Za sada nam preostaje da se nadamo kako ćemo u nekoj raspadnutoj garaži pronaći neki vredan sat i prodati ga u Sotheby-ju, pa napokon stati na noge...
Međutim, i tekstovi se samo razlikuju u jačini ironičnije i zajedljivosti, sve ostalo je isto.
Danas nije ništa drugačije, uz kafu sam „otvorila“ na internetu novine i prvi naslov koji mi je zapao za oko je bio „Srbija će biti ozbiljan trgovac gasom“
Ne znam kako tekst ide, još nisam smogla snage da otvorim, ali u mojoj glavi Srbija se nalazi u Peckhamu, Srbi su braća Trotter, a prodavaćemo gas, kao što su Troterovi prodavali flaširanu Pekamsku vodu.
Toliko nam ide dobro, na odličnom smo putu da se... obogatimo sledeće godine u isto vreme. Samo što nismo.
John Sullivan bi mogao da napravi sasvim novu seriju, istog naziva i gotovo iste tematike, jer ima živi primer Troterovih u nama, a kasnije kraljica Elizabeta slobodno može Nikoli Kojo i Zoranu Cvijanoviću da dodeli titule „Sir“
Međutim, tekst je mnogo ozbiljniji. Suština je da ćemo mi izgradi skladište gasa, i ne samo da ćemo postati veći tranziteri, nego ćemo postati i trgovci gasom. E sada, kako to mali Perica zamišlja? Pa lako. Kupićemo gas leti po jeftinijoj ceni, a prodavati ga zimi po skupljoj. Hahahaha! Kako smo genijalni. Ja pomislila u najmanju ruku da su našli negde izvor gasa, kad ono...
Ako se i dalje budemo povodili za ovako genijalnim idejama, nisam baš sigurna ne kakva nam je budućnost, nego, imamo li je uopšte. Za sada nam preostaje da se nadamo kako ćemo u nekoj raspadnutoj garaži pronaći neki vredan sat i prodati ga u Sotheby-ju, pa napokon stati na noge...
5/28/09
Gone baby gone
Pročitam negde na internetu kako je Ben Aflek (u ovom filmu režiser i scenarista) zaustavio snimanje filma "Gone baby gone" zato što se snimanje odvijalo u vreme nestanka male Madeleine McCann, nestale devojčice u Portugalu, zbog sličnosti događaja sa događajima u filmu. Najveća sličnost je u imenima kidnapovane i glumice koja u filmu igra kidnapovanu devojčicu - Madeline, a i u godinama i izgledu. Zainteresujem se za film, iako se takve tematike plašim.
Neke filmove jednostavno propustim, a za ovaj sam čula tek eto dve godine po njegovom izlasku. Nisam se libila, pošto imam poverenje u Bena, pogotovo kada je u pitanju priča koju je on napisao. Prva je bila Good Vill Hunting i priča je zaista odlična. Nabavim film i sednem da gledam.
Uglavnom gledam filmove koji će me razonoditi i zabaviti, retko kada razmišljam da li ću moći o njemu kasnije dugo da razmišljam, uglavnom se nadam da mi neće ispariti iz sećanja već do ujutro.
Glavne uloge su odlično odabrane, naravno, tu je Benov brat Casey, fantastični Morgan Freeman, Ed Haris i preslatka Michelle Monanghan, kao i mala lepotica Madeline O'Brien.
Film je interesantan sa puno obrta, sa veoma upečatljivim krajem. Ne želim da pokvarim onima koji ga nisu gledali, zato što mislim da treba da ga odgledaju, pa neću prepričati, ali ostaje ono nedokučivo pitanje koje mi stalno visi nad glavom:
Koliko smo sigurni da donosimo prave odluke i da radimo ispravnu stvar?
Nekada sasvim ispravno može biti totalno pogrešno i obrnuto.
Neke filmove jednostavno propustim, a za ovaj sam čula tek eto dve godine po njegovom izlasku. Nisam se libila, pošto imam poverenje u Bena, pogotovo kada je u pitanju priča koju je on napisao. Prva je bila Good Vill Hunting i priča je zaista odlična. Nabavim film i sednem da gledam.
Uglavnom gledam filmove koji će me razonoditi i zabaviti, retko kada razmišljam da li ću moći o njemu kasnije dugo da razmišljam, uglavnom se nadam da mi neće ispariti iz sećanja već do ujutro.
Glavne uloge su odlično odabrane, naravno, tu je Benov brat Casey, fantastični Morgan Freeman, Ed Haris i preslatka Michelle Monanghan, kao i mala lepotica Madeline O'Brien.
Film je interesantan sa puno obrta, sa veoma upečatljivim krajem. Ne želim da pokvarim onima koji ga nisu gledali, zato što mislim da treba da ga odgledaju, pa neću prepričati, ali ostaje ono nedokučivo pitanje koje mi stalno visi nad glavom:
Koliko smo sigurni da donosimo prave odluke i da radimo ispravnu stvar?
Nekada sasvim ispravno može biti totalno pogrešno i obrnuto.
Ljubaznost, pristojnost i predusetljivost
Moja ćerka je kod drugarice videla neki album za sličice (jedan od milionitih koji se pojavljuju svakodnevno na kioscima) i silno poželela da i ona u eri skupljanja stikera, popuni ta tri-pack albuma, u kojima se sličice (stikeri) ne ponavljaju.
Kada sam videla reklamu na TV-u i pristala da kupim, taj 120 po redu album, krenuli smo od trafike do trafike, svuda su bile sličice, ali albuma nigde. Na kraju posle 14 dana traganja pronadjemo verovatno poslednji album u gradu u nekoj zaturenoj trafici na pijaci.
Album i nije skup, ali sličice, jedna kesica košta 50 dinara. Sreća pa su numerisane, tako da zaista ne skupljamo duplikate, jer ni originali nam ne trebaju, kamoli duplikati.
Kada se sve sabere, album platite 150 dinara, a kesica ima 12x3x50, tj. 1800 dinara. Bespotrebna zabava koja će završiti na đubretu čim se potroši tih 2000 dinara.
Dok smo tražili album, sličica je bilo svuda, kako smo nabavili album, sličica ima tek po nedge. No, sve bi to bilo ok, da ja ne moram da vodim kompletnu adminstraciju koje sličice su kupljene, a koje treba da se kupe. I to preživeh, ali teško preživljavam poglede i reči trafikantkinja kada zatražim da mi "prebira" po kutiji i da mi brojeve kesica koje nemamo.
Pre tri dana, sam rešila da dokrajčim agoniju kupovine stiker-sličica, pa da kupimo još tih par kesica koje su nam preostale. Obučem se i odšetam do pijace samo zbog toga. Dodjem do te zabačene, ali očito veoma atraktivne trafike, gde u redu stoje dve dame, a ja kao treća, sa sve detetom kojoj sijaju oči od očekivanja.
Prva mušterija je "punila" telefon kreditom, ali smotanoj trafikantkinji je trebalo više od 5 minuta da ukuca tačan broj. Zatim je druga uplaćivala loto, ali i ta radnja (gurnuti u aparat i pročitati cenu koju mušterija treba da plati) je trajala duže nego što ja pišem ovaj tekst. Napokon, posle stotog prebacivanja sa noge na nogu i smirivanja deteta koje je počelo već da viče "ajde traži, tražiiiiiiiii, tražiiiiiiiiiiii..." sam došla na red.
Trafikantkinja me bledo pogleda, bleđe nego što ja gledam u grašak i počinje sa nekim iza mene da priča. Ja se okrenem i vidim dugačak red (kao da je poslednja trafika na svetu) iza mene, ali ne odustajem i počinjem da pričam sa njom u glas
- Molim Vas, stiker sličice Pet shop
Ona i dalje vodi razgovor, ali za čudo me je čula, okreće se, uzima kutiju sa sličicama i sama odabira jednu kesicu (nisam rekla ni koliko a ni koju) i pruža mi, razgovarajući i dalje sa tim nekim iza...
Shvatih otprilike sa kim imam posla, što ljubaznije je zamolim da joj pročitam koji brojevi kojih kesica mi trebaju, na šta se ona trgne, u najmanju ruku kao da sam joj izvukla stolicu na kojoj sedi i iz sva glasa prourla na mene:
- Jesi ti normalna, pogledaj koliki je red, ja sada tu tebi da biram kesice?!?!?!
Ja se okrećem u neverici, gledam one ljude, koji s obzirom da stoje iza mene, počinju da likuju. Ne popuštam, pa oblačila sam se i tabanala do pijace samo zbog sličica
- Ali gospođo, ja sam isto čekala 10 minuta (nisam dodala: da bi vi uslužili cele dve osobe, pa brže bi uradili operaciju na otvorenom mozgu), a i ne mogu da kupujem sličice koje već imam, jer mi nizašta ne služe.
- Onda idi kupi negde drugde, ja nemam nameru da biram sličice!!!
Huh, gledam nju, gledam ljude i mislim šta da uradim. Mota mi se po glavi: "Nećeš da mi biraš sličice, e pa sada ćeš da biraš novine po ulici koje su ostale čitave" i zamišljam kako čerupam one novine i časopise koji su mi na dohvat ruke i razbacujem po pijaci. Ali se okrećem i kažem
- Sram Vas bilo, ja sam mušterija isto kao i bilo koja druga
i bacam pogled ka ćerki koja plače i viče "šta je sa mojim sličicama, hoću moje sličice?", vučem je odatle dok se ona grčevito drži za vrata trafike i obećavam da ćemo ići dalje da tražimo.
Sve to posmatra još desetak ljudi, od kojih niko nije rekao da će sačekati...
No, šta se i ja čudim, barem desetoro muškaraca je stajalo i gledalo kako se dete od godinu i po dana davi u jezeru u Dunavskom parku, dok je jedan deda bio domišljat pa je detetu (od godinu i po) pružao štap da se uhvati, dok moja drugarica nije razgrnula gomilu, ostavivši samo svoje dete od godinu i po u sred parka, da skoči za tuđim detetom u jezero i spase ga davljenja pred publikom. Niko dete nije prihvatio, niti njoj pružio ruku da se izvuku iz klizavog jezera.
Kada sam videla reklamu na TV-u i pristala da kupim, taj 120 po redu album, krenuli smo od trafike do trafike, svuda su bile sličice, ali albuma nigde. Na kraju posle 14 dana traganja pronadjemo verovatno poslednji album u gradu u nekoj zaturenoj trafici na pijaci.
Album i nije skup, ali sličice, jedna kesica košta 50 dinara. Sreća pa su numerisane, tako da zaista ne skupljamo duplikate, jer ni originali nam ne trebaju, kamoli duplikati.
Kada se sve sabere, album platite 150 dinara, a kesica ima 12x3x50, tj. 1800 dinara. Bespotrebna zabava koja će završiti na đubretu čim se potroši tih 2000 dinara.
Dok smo tražili album, sličica je bilo svuda, kako smo nabavili album, sličica ima tek po nedge. No, sve bi to bilo ok, da ja ne moram da vodim kompletnu adminstraciju koje sličice su kupljene, a koje treba da se kupe. I to preživeh, ali teško preživljavam poglede i reči trafikantkinja kada zatražim da mi "prebira" po kutiji i da mi brojeve kesica koje nemamo.
Pre tri dana, sam rešila da dokrajčim agoniju kupovine stiker-sličica, pa da kupimo još tih par kesica koje su nam preostale. Obučem se i odšetam do pijace samo zbog toga. Dodjem do te zabačene, ali očito veoma atraktivne trafike, gde u redu stoje dve dame, a ja kao treća, sa sve detetom kojoj sijaju oči od očekivanja.
Prva mušterija je "punila" telefon kreditom, ali smotanoj trafikantkinji je trebalo više od 5 minuta da ukuca tačan broj. Zatim je druga uplaćivala loto, ali i ta radnja (gurnuti u aparat i pročitati cenu koju mušterija treba da plati) je trajala duže nego što ja pišem ovaj tekst. Napokon, posle stotog prebacivanja sa noge na nogu i smirivanja deteta koje je počelo već da viče "ajde traži, tražiiiiiiiii, tražiiiiiiiiiiii..." sam došla na red.
Trafikantkinja me bledo pogleda, bleđe nego što ja gledam u grašak i počinje sa nekim iza mene da priča. Ja se okrenem i vidim dugačak red (kao da je poslednja trafika na svetu) iza mene, ali ne odustajem i počinjem da pričam sa njom u glas
- Molim Vas, stiker sličice Pet shop
Ona i dalje vodi razgovor, ali za čudo me je čula, okreće se, uzima kutiju sa sličicama i sama odabira jednu kesicu (nisam rekla ni koliko a ni koju) i pruža mi, razgovarajući i dalje sa tim nekim iza...
Shvatih otprilike sa kim imam posla, što ljubaznije je zamolim da joj pročitam koji brojevi kojih kesica mi trebaju, na šta se ona trgne, u najmanju ruku kao da sam joj izvukla stolicu na kojoj sedi i iz sva glasa prourla na mene:
- Jesi ti normalna, pogledaj koliki je red, ja sada tu tebi da biram kesice?!?!?!
Ja se okrećem u neverici, gledam one ljude, koji s obzirom da stoje iza mene, počinju da likuju. Ne popuštam, pa oblačila sam se i tabanala do pijace samo zbog sličica
- Ali gospođo, ja sam isto čekala 10 minuta (nisam dodala: da bi vi uslužili cele dve osobe, pa brže bi uradili operaciju na otvorenom mozgu), a i ne mogu da kupujem sličice koje već imam, jer mi nizašta ne služe.
- Onda idi kupi negde drugde, ja nemam nameru da biram sličice!!!
Huh, gledam nju, gledam ljude i mislim šta da uradim. Mota mi se po glavi: "Nećeš da mi biraš sličice, e pa sada ćeš da biraš novine po ulici koje su ostale čitave" i zamišljam kako čerupam one novine i časopise koji su mi na dohvat ruke i razbacujem po pijaci. Ali se okrećem i kažem
- Sram Vas bilo, ja sam mušterija isto kao i bilo koja druga
i bacam pogled ka ćerki koja plače i viče "šta je sa mojim sličicama, hoću moje sličice?", vučem je odatle dok se ona grčevito drži za vrata trafike i obećavam da ćemo ići dalje da tražimo.
Sve to posmatra još desetak ljudi, od kojih niko nije rekao da će sačekati...
No, šta se i ja čudim, barem desetoro muškaraca je stajalo i gledalo kako se dete od godinu i po dana davi u jezeru u Dunavskom parku, dok je jedan deda bio domišljat pa je detetu (od godinu i po) pružao štap da se uhvati, dok moja drugarica nije razgrnula gomilu, ostavivši samo svoje dete od godinu i po u sred parka, da skoči za tuđim detetom u jezero i spase ga davljenja pred publikom. Niko dete nije prihvatio, niti njoj pružio ruku da se izvuku iz klizavog jezera.
5/18/09
Top 5 movies at the box office
Gledam ovaj gadget što sam ga postavila "top 5 movies at the box office", nisam gledala sve navedene filmove, ali neke jesam.
1. Star trek - dokle više, zar nije prevaziđeno?
2. X - men - a i to dokle više, samo mogu da se utrkuju sami sa sobom i u kom nastavku će biti bolji specijalni efekti, nemam želje ni da ga gledam
3. Ghosts of Girlfriends Past - gledala, a baš i nisam morala. Notorna glupost i viđeno milion puta
4. Obsessed - ima očajnu ocenu na imdb, prem da im ne verujem uvek ovaj put verujem da je film bezvezan, guraju Beyonce sada i u svaki treći film. Neka peva, dosta joj je...
5. 17 again - gledala - iako je i taj već viđen, simpatičan je i ima neku poruku "ako pomislite danas da bi nešto drugačije uradili da vam se pruži prilika, verovatno grešite, opet bi isto postupili"
Na imdb redosled je malo drugačiji, tamo je prvi na listi box office Angels and demons.
Svi su pojurili da pročitaju knjigu Davinčijev kod što pre i otkriju zaveru, a onda je snimljen film i sa razlogom je većina ostala razočarana. Iskreno, taj film je jedno od gorih ostvarenja Toma Henksa. A sada se pojavila i ekranizacija druge Den Braunove knjige, sada svi verovatno jure u bioskope da vide da li je bolje odrađen film od Davinčijevog koda...
Krajem prošle godine i početkom ove, izgledalo je kao da će biti "poplava" dobrih filmova, ali uglavnom slede razočaranja i filmovi koje uopšte ne možeš da smestiš u memoriju duže od 15 minuta nakon gledanja. Jako je mali broj onih koji će ostati "filmovi za sva vremena" i koje ćemo želeti da pogledamo više puta.
1. Star trek - dokle više, zar nije prevaziđeno?
2. X - men - a i to dokle više, samo mogu da se utrkuju sami sa sobom i u kom nastavku će biti bolji specijalni efekti, nemam želje ni da ga gledam
3. Ghosts of Girlfriends Past - gledala, a baš i nisam morala. Notorna glupost i viđeno milion puta
4. Obsessed - ima očajnu ocenu na imdb, prem da im ne verujem uvek ovaj put verujem da je film bezvezan, guraju Beyonce sada i u svaki treći film. Neka peva, dosta joj je...
5. 17 again - gledala - iako je i taj već viđen, simpatičan je i ima neku poruku "ako pomislite danas da bi nešto drugačije uradili da vam se pruži prilika, verovatno grešite, opet bi isto postupili"
Na imdb redosled je malo drugačiji, tamo je prvi na listi box office Angels and demons.
Svi su pojurili da pročitaju knjigu Davinčijev kod što pre i otkriju zaveru, a onda je snimljen film i sa razlogom je većina ostala razočarana. Iskreno, taj film je jedno od gorih ostvarenja Toma Henksa. A sada se pojavila i ekranizacija druge Den Braunove knjige, sada svi verovatno jure u bioskope da vide da li je bolje odrađen film od Davinčijevog koda...
Krajem prošle godine i početkom ove, izgledalo je kao da će biti "poplava" dobrih filmova, ali uglavnom slede razočaranja i filmovi koje uopšte ne možeš da smestiš u memoriju duže od 15 minuta nakon gledanja. Jako je mali broj onih koji će ostati "filmovi za sva vremena" i koje ćemo želeti da pogledamo više puta.
5/17/09
Da li obraćate pažnju šta potpisujete?
Banalni ugovori mogu vam zakomplikovati život, još nisam u toj fazi, ali razmišljam o tome.
Prvo i prvenstveno, da li pažljivo čitamo šta potpisujemo kod pravljenja ugovora o nekoj usluzi?
Ne!
Jer, ko će to sve čitati dok mu dišu za vratom, nije ništa od životne važnosti, predugačko je, a možda i prekomplikovano, a sigurno ako ne potpišemo da nećemo imati priliku da sklopimo novi ugovor jer se neretko radi o monopolistima.
I tako, ja posle više od 4 godine korištenja usluge mog provajdera, sama sebe primoram da pročitam ugovor, jer sam na ivici živaca kada je reč o njihovom delu ispunjenja ugovora. Dovela sam sama sebe u rebus, kada sam se zapitala da li da ih promenim, da li ima više smisla koristiti njihove usluge, a i sa kime da ih zamenim?!
Prvi ugovor sa njima je bio o korištenju kablovske televizije. Ok, piše tamo, mogu da menjaju programsku šemu, cenu... blabla, a nije da nisu koristili to pravo. Moje jedino pravo koliko vidim je da redovno plaćam uslugu, a bez da se pitam odgovaraju mi njihove promene.
Drugi ugovor koji sam sa njima potpisala je ugovor o korištenju interneta. Nametnulo mi se logično da njih uzmem za provajdera, jer već koristim jednu uslugu, nije da nisu bili povoljni, a i nemam razvučene telefonske žice po stanu.
Treći ugovor je bio kada sam rešila da malo "obogatim" tv program, pa sam potpisala o korišenju D3 usluge, koja baš i nije jeftina, ali niko me nije terao na to. E sada u tom ugovoru piše, da sve ono što sam potpisala ranije je "puj pike ne važi" i da sada idemo po novom. Ok, nisam čitala, šta to menja? Opšti uslovi su opšti uslovi.
Četvrti ugovor je bio kada sam potpisala da plaćam interenet post paid gde već postoji začkoljica.
Ona se nalazi u rečenici "koristiti ovu uslugu najmanje narednih 24 meseca".
Iz raznih priča, dok čekam u besomučnom redu da platim (napokon mogu preko pošte) sam čula da se desi da raskineš ugovor, ali oni nekim čudom to previde, pa te posle terete do dana dok nisu "videli"!!!
Šta bi tek bilo da ja recimo raskinem ugovor koji sam potpisala da ću koristiti u naredna 24 meseca, a tek sam na 18-estom? Ništa, tražili bi da platim bez usluge i te naredne mesece, naravno. Ko mi je kriv, potpisala sam.
Zašto sam počela o tome da razmišljam?
Evo ovako:
Mislim da ne postoji mesec u kom nisam zvala minimum dva puta da se žalim da nemam interenet, a da dobijem odgovor
- imamo tehničkih problema, strpite se
- problem je na čvoru na kom se vi nalazite, neki aparat (kakav zaboga????) pravi šum
- izmeštamo čvor, samo što nije
- napisaćemo reklamaciju (a onda dodju kad mi je protok fantastičan i ne znam šta da kažem, jedino da će za dva sata opet postati katastrofalan)
....
Da napomenem, kada mi nestane internet, nestane mi i D3, tako da u tom vremenu ja 85% računa plaćam za ništa, a vreme korištenja mi se ne prolongira.
Ovaj mesec to traje predugo, traje već gotovo dve nedelje, gde imam internet i D3 samo par sati u toku dana, a onda tajac. Slika na tv-u (D3) zamrznuta ili je nema, kompjuter mrtav, jedino još rade telefoni da zovem ponovo.
Ako ovim tempom nastave, x y i z operateri će postati moji najbolji prijatelji, jer ni sa drugaricama se nisam čula u poslednjih pola godine toliko koliko sa njima u poslednje dve nedelje, pa tako u krug.
Nego, nadjoh ja taj/te ugovore u gomili papira, na svakom se ponavalja "obuhvata opšte uslove korištenja koji su priloženi". E sad, ništa nije priloženo, znači, treba da mi radi net da bi pogledala koji su to opšti uslovi.
Proradio i ja naravno otvorim, podnaslovi idu ovako:
- uvodne odredbe
- preduslovi za korištenje usluga
- usluga
- osnovne obavez xxx (provajdera nadalje)
- osnovne obaveze pretplatnika
- nedozvoljeno ponašanje pretplatnika
- prava xxx kada se pretplatnik ponaša na
nedozvoljen način
- ograničenje odgovornosti xxx
- isključiva odgovornost pretplatnika za svoje
nedozvoljeno ponašanje
- ostala meñusobna prava i obaveze
- pravo na otkaz ugovora
- ostale odredbe
Ok, kao mogu raskinuti ugovor da ga najavim 30 dana unapred, a mogu i oni. A šta je onda sa onim što sam potpisala?
Drugo, sve ove gore odredbe se manje više odnose na kažnjavanje pretplatnika, ali nigde nema šta ako oni ne ispunjavaju svoje. E pa ima, ograde se da nije do njih, jer toga ima u ugovoru.
Ne mogu raditi ako nema struje, ako ima tehničkih problema, ako... blablabla.
Šta god da kažeš, oni će naći opravdanje.
E pa ja sam zamolila milioniti put da ili trajno reše moj problem ili neka kažu da nisu u stanju pa da gledam šta mi je činiti. Naravno - obećali su. Znam da nisam velika riba, ali, znaju oni i sami da suma koju jedno domaćinstvo plaća za te usluge, nije uopšte zanemarljiva, pogotovo kada se sabere za godinu, pa još sa četiri.
Inače, njihove osnovne obaveze (po opštim uslovima) naravno idu samo ako prvenstveno vi plaćate svoje obaveze na vreme. A u daljem tekstu, oni vam nameste, puste protok, pa onda opet tekst koje su pretplatnikove obaveze. E sada, ako net ne radi 60 dana!!!! oni imaju obavezu da vam zamenu modem, ali ako pretplatnik ne plaća obaveze na vreme (znači istog dana, jer kad stigne račnu, imate 5 dana da ga platiti ili cut - nema interneta), on je obavezan da plati dug, vrati modem i plati kaznu!
Ne znam da li da se smejem ili da plačem...
Prvo i prvenstveno, da li pažljivo čitamo šta potpisujemo kod pravljenja ugovora o nekoj usluzi?
Ne!
Jer, ko će to sve čitati dok mu dišu za vratom, nije ništa od životne važnosti, predugačko je, a možda i prekomplikovano, a sigurno ako ne potpišemo da nećemo imati priliku da sklopimo novi ugovor jer se neretko radi o monopolistima.
I tako, ja posle više od 4 godine korištenja usluge mog provajdera, sama sebe primoram da pročitam ugovor, jer sam na ivici živaca kada je reč o njihovom delu ispunjenja ugovora. Dovela sam sama sebe u rebus, kada sam se zapitala da li da ih promenim, da li ima više smisla koristiti njihove usluge, a i sa kime da ih zamenim?!
Prvi ugovor sa njima je bio o korištenju kablovske televizije. Ok, piše tamo, mogu da menjaju programsku šemu, cenu... blabla, a nije da nisu koristili to pravo. Moje jedino pravo koliko vidim je da redovno plaćam uslugu, a bez da se pitam odgovaraju mi njihove promene.
Drugi ugovor koji sam sa njima potpisala je ugovor o korištenju interneta. Nametnulo mi se logično da njih uzmem za provajdera, jer već koristim jednu uslugu, nije da nisu bili povoljni, a i nemam razvučene telefonske žice po stanu.
Treći ugovor je bio kada sam rešila da malo "obogatim" tv program, pa sam potpisala o korišenju D3 usluge, koja baš i nije jeftina, ali niko me nije terao na to. E sada u tom ugovoru piše, da sve ono što sam potpisala ranije je "puj pike ne važi" i da sada idemo po novom. Ok, nisam čitala, šta to menja? Opšti uslovi su opšti uslovi.
Četvrti ugovor je bio kada sam potpisala da plaćam interenet post paid gde već postoji začkoljica.
Ona se nalazi u rečenici "koristiti ovu uslugu najmanje narednih 24 meseca".
Iz raznih priča, dok čekam u besomučnom redu da platim (napokon mogu preko pošte) sam čula da se desi da raskineš ugovor, ali oni nekim čudom to previde, pa te posle terete do dana dok nisu "videli"!!!
Šta bi tek bilo da ja recimo raskinem ugovor koji sam potpisala da ću koristiti u naredna 24 meseca, a tek sam na 18-estom? Ništa, tražili bi da platim bez usluge i te naredne mesece, naravno. Ko mi je kriv, potpisala sam.
Zašto sam počela o tome da razmišljam?
Evo ovako:
Mislim da ne postoji mesec u kom nisam zvala minimum dva puta da se žalim da nemam interenet, a da dobijem odgovor
- imamo tehničkih problema, strpite se
- problem je na čvoru na kom se vi nalazite, neki aparat (kakav zaboga????) pravi šum
- izmeštamo čvor, samo što nije
- napisaćemo reklamaciju (a onda dodju kad mi je protok fantastičan i ne znam šta da kažem, jedino da će za dva sata opet postati katastrofalan)
....
Da napomenem, kada mi nestane internet, nestane mi i D3, tako da u tom vremenu ja 85% računa plaćam za ništa, a vreme korištenja mi se ne prolongira.
Ovaj mesec to traje predugo, traje već gotovo dve nedelje, gde imam internet i D3 samo par sati u toku dana, a onda tajac. Slika na tv-u (D3) zamrznuta ili je nema, kompjuter mrtav, jedino još rade telefoni da zovem ponovo.
Ako ovim tempom nastave, x y i z operateri će postati moji najbolji prijatelji, jer ni sa drugaricama se nisam čula u poslednjih pola godine toliko koliko sa njima u poslednje dve nedelje, pa tako u krug.
Nego, nadjoh ja taj/te ugovore u gomili papira, na svakom se ponavalja "obuhvata opšte uslove korištenja koji su priloženi". E sad, ništa nije priloženo, znači, treba da mi radi net da bi pogledala koji su to opšti uslovi.
Proradio i ja naravno otvorim, podnaslovi idu ovako:
- uvodne odredbe
- preduslovi za korištenje usluga
- usluga
- osnovne obavez xxx (provajdera nadalje)
- osnovne obaveze pretplatnika
- nedozvoljeno ponašanje pretplatnika
- prava xxx kada se pretplatnik ponaša na
nedozvoljen način
- ograničenje odgovornosti xxx
- isključiva odgovornost pretplatnika za svoje
nedozvoljeno ponašanje
- ostala meñusobna prava i obaveze
- pravo na otkaz ugovora
- ostale odredbe
Ok, kao mogu raskinuti ugovor da ga najavim 30 dana unapred, a mogu i oni. A šta je onda sa onim što sam potpisala?
Drugo, sve ove gore odredbe se manje više odnose na kažnjavanje pretplatnika, ali nigde nema šta ako oni ne ispunjavaju svoje. E pa ima, ograde se da nije do njih, jer toga ima u ugovoru.
Ne mogu raditi ako nema struje, ako ima tehničkih problema, ako... blablabla.
Šta god da kažeš, oni će naći opravdanje.
E pa ja sam zamolila milioniti put da ili trajno reše moj problem ili neka kažu da nisu u stanju pa da gledam šta mi je činiti. Naravno - obećali su. Znam da nisam velika riba, ali, znaju oni i sami da suma koju jedno domaćinstvo plaća za te usluge, nije uopšte zanemarljiva, pogotovo kada se sabere za godinu, pa još sa četiri.
Inače, njihove osnovne obaveze (po opštim uslovima) naravno idu samo ako prvenstveno vi plaćate svoje obaveze na vreme. A u daljem tekstu, oni vam nameste, puste protok, pa onda opet tekst koje su pretplatnikove obaveze. E sada, ako net ne radi 60 dana!!!! oni imaju obavezu da vam zamenu modem, ali ako pretplatnik ne plaća obaveze na vreme (znači istog dana, jer kad stigne račnu, imate 5 dana da ga platiti ili cut - nema interneta), on je obavezan da plati dug, vrati modem i plati kaznu!
Ne znam da li da se smejem ili da plačem...
Šta bi ste radili da imate moć?
Šta bi radili da imate moć koju ima bilo koji od 130 članova Bilderberg kluba?
Da li bi ste i dalje razmišljali samo o sebi i članovima ove nezvanične grupe ili bi gledali da našu malu planetu učinite boljim mestom za život čoveka?
Uvek polazimo od sebe, zar ne? Negde u podsvesti nam je ono dobro, da želimo da budemo dobri i činimo dobre stvari, ali kad dodje do svesti, ishod je uglavnom drugačiji. Svest sabere 2+2 i dobije rezultat koji glasi "a kakve ja imam koristi od toga"
Upravo tako Bilderburška skupina u kojoj glavnu reč vode Rokfeler, Kisindžer, Joška Fišer, Kraljica Elizabeta i još po koji magnat, funkcioniše.
Sve što se dešava, uglavnom loše za smrtnika na planeti Zemlji može da se pripiše njima. Nekada se "svet" osvajao oružijem, danas oružije se samo koristi za zastrašivanje iako nema nikavu značajniju funkciju. Nuklearke niko nikada neće "potegnuti", imao ih jednu ili 101.
Danas "para vrti" gde burgija neće. Prošli vek nam je dao čudne umove koji sa ličnog stanoišta su znali šta rade, ali sa globalnog nisu.
Šta smo dobili njihovim postojanjem:
- aktuelnu svetsku ekonomsku krizu
- neaktuelno prividno bogaćenje običnog čoveka koje je moralo nekako da se zaustavi
- globalno zagrevanje
- veštački proizvedene bolesti od kojih preti pandemija, (gde čak ni pomenuta određena grupacija nije imuna)
- sidu
- Nato, EU, pa će biti i raspad EU
- mi, stanovnici Srbije, bivši pripadnici SFRJ, sve ove ratove i raspade, bombardovanja i bolesti izazvane obogaćenim uranom (kakva ironija, obogaćen)
I još mnogo toga, dok mi sedimo i čekamo da 130 najbogatijih ljudi na planeti odluče o sudbinama preko 6 milijardi ljudi. Da li je moguće da smo toliko slabiji od njih?
I za kraj, grupica se ponovo sastala, a rezultate ćemo videti uskro. SEK će se ili produbiti ili će krenuti ka izlazu, zavisi samo koliko Bilderberg članovi procene da su zabrinuti - za sebe.
Da li bi ste i dalje razmišljali samo o sebi i članovima ove nezvanične grupe ili bi gledali da našu malu planetu učinite boljim mestom za život čoveka?
Uvek polazimo od sebe, zar ne? Negde u podsvesti nam je ono dobro, da želimo da budemo dobri i činimo dobre stvari, ali kad dodje do svesti, ishod je uglavnom drugačiji. Svest sabere 2+2 i dobije rezultat koji glasi "a kakve ja imam koristi od toga"
Upravo tako Bilderburška skupina u kojoj glavnu reč vode Rokfeler, Kisindžer, Joška Fišer, Kraljica Elizabeta i još po koji magnat, funkcioniše.
Sve što se dešava, uglavnom loše za smrtnika na planeti Zemlji može da se pripiše njima. Nekada se "svet" osvajao oružijem, danas oružije se samo koristi za zastrašivanje iako nema nikavu značajniju funkciju. Nuklearke niko nikada neće "potegnuti", imao ih jednu ili 101.
Danas "para vrti" gde burgija neće. Prošli vek nam je dao čudne umove koji sa ličnog stanoišta su znali šta rade, ali sa globalnog nisu.
Šta smo dobili njihovim postojanjem:
- aktuelnu svetsku ekonomsku krizu
- neaktuelno prividno bogaćenje običnog čoveka koje je moralo nekako da se zaustavi
- globalno zagrevanje
- veštački proizvedene bolesti od kojih preti pandemija, (gde čak ni pomenuta određena grupacija nije imuna)
- sidu
- Nato, EU, pa će biti i raspad EU
- mi, stanovnici Srbije, bivši pripadnici SFRJ, sve ove ratove i raspade, bombardovanja i bolesti izazvane obogaćenim uranom (kakva ironija, obogaćen)
I još mnogo toga, dok mi sedimo i čekamo da 130 najbogatijih ljudi na planeti odluče o sudbinama preko 6 milijardi ljudi. Da li je moguće da smo toliko slabiji od njih?
I za kraj, grupica se ponovo sastala, a rezultate ćemo videti uskro. SEK će se ili produbiti ili će krenuti ka izlazu, zavisi samo koliko Bilderberg članovi procene da su zabrinuti - za sebe.
5/8/09
Zbunjena
Razgovor ide ovako:
- Nema auta, gde je, ne mogu da ga nadjem?
- Prodao sam ga.
(šok iako je bilo u planu da se proda, već dugo se nije o tome pričalo)
- Pa što mi nisi rekao?
- Nisi me pitala
(opet šok)
- Ok, dobro jutro dragi, da nisi možda danas prodao auto?
Malo kasnije tog dana, neko zvoni na vrata.
- Gde ti je ključ od stana?
- Pa na ključevima od auta (prodatog naravno)
- Dobar dan dragi, da nisi možda danas prodao i stan?
Postoji li još koja tema o kojima ne razgovarate sa ukućanima!
- Nema auta, gde je, ne mogu da ga nadjem?
- Prodao sam ga.
(šok iako je bilo u planu da se proda, već dugo se nije o tome pričalo)
- Pa što mi nisi rekao?
- Nisi me pitala
(opet šok)
- Ok, dobro jutro dragi, da nisi možda danas prodao auto?
Malo kasnije tog dana, neko zvoni na vrata.
- Gde ti je ključ od stana?
- Pa na ključevima od auta (prodatog naravno)
- Dobar dan dragi, da nisi možda danas prodao i stan?
Postoji li još koja tema o kojima ne razgovarate sa ukućanima!
5/6/09
Oduševljena sam
Mašina radi fenomenalno, oduševljena sam. Još nisam uspela da "provalim" kako radi papučica za rupice, ali valjda će i to doći na red.
Inače, vez je sada neizostavan na većini moje garderobe. Uglavio se na sve gde je bilo mesta (gornjak, 3/4 farmerice, sve novosašivene dečije haljine... merkam belu bluzu...)
Naprosto ne mogu da se odvojim od nje, šije sama, a ja se tako umorno osećam na kraju svakog dana, kao da sam mašinu nosila oko astala svo vreme, a ne samo menjala boje konaca
Inače, vez je sada neizostavan na većini moje garderobe. Uglavio se na sve gde je bilo mesta (gornjak, 3/4 farmerice, sve novosašivene dečije haljine... merkam belu bluzu...)
Naprosto ne mogu da se odvojim od nje, šije sama, a ja se tako umorno osećam na kraju svakog dana, kao da sam mašinu nosila oko astala svo vreme, a ne samo menjala boje konaca
Subscribe to:
Posts (Atom)