REALTY TRACK - CHEATERS AND THIEVES

You might not have a chance to find a property, but you will certainly learn a which months follow the NOVEMBER
and prepare to be cheated for 75$, and don't forgot THEY HAVE YOUR CREDIT CARD NUMBER

Offer at 29. december 2012.

become a user - subscriber

for a month

because I'm stupid and I don't know counting they send me a mail

 I'm still stupid and I have a problem with season and months, they replay me again

Then, I go to the bank and cancel my credit cart, was easier! 

Beware of Realty Track!

A trebalo je da živim u ovoj zemlji...

12 godina se nismo pomerili sa tačke. Iste priče se i dalje pričaju jer su zaustavljene u onom momentu kada je metak pogodio Zorana.

I nikada neću oprostiti što sada živim u zemlji gde je predsednik čovek koji se krio iza poslaničkog imuniteta ne odazivajući se sudu na razgovor povodom smrti Zorana Đinđića.

Eto, tu sam ja, a tu ste i vi moji sunarodnici.

Koalicije i demokratija

Šta je demokratija u Srbiji. Ništa, jedna obična reč koja ne vredi više od recimo kada kažete sranj*.

Demokratija u Srbiji je reč za manipulaciju. Jedino pravo koje ima građanin koji se ne bavi politikom je da glasa i to nam je po ustavu zagarantovano i uobličeno u tu demokratiju. I šta se onda dešava.

Recimo, uzmite da imate osobu A, B, C, D, E. Osoba A i B su osobe sa najviše glasova. C i D sa nešto manje, a E sa najmanje. Recimo, osoba A ima 34% posto glasova, B ima 29% glasova, C ima 17% glasova i D ima 15% glasova. Znači, ostaje osoba E sa 5% glasova.
Odete na glasanje i zaokružite svog favorita, u prvom krugu su ispali C, D i E. U drugom krugu se za vlast bore A i B. Nezadovoljni što niko od osobe C, D i E nisu ušli u drugi krug, 30% ljudi se ne odaziva na glasanje. Glasaju ostali i dobije se rezultat A 38% i B 32%. Nedovoljno da iko preuzme vlast. I šta se onda dešava. Osoba B uspe da privuče osobu C obećavajući joj razna mesta na kojima će ona moći da vlada, a osoba A uspe da privuče osobu D na isti način. Tako da se dobija koalicija AD sa 49% i BC sa 46%. Opet nedovoljno za vlast, treba 51%. I onda se te dve koalicje ubiju od obećanja najnebitnijoj osobi E, koja relativno nikog ne interesuje, jer nema šta da ponudi. Na kraju ustvari osoba E pobedi, tako što dobija sve što joj je obećano i kaže vam u lice "vi ste svi kreteni". Pobedi naravno osoba tj. koalicija koja je uspela da uvuče najnebitniju osobu k sebi.

Tako je Novi Sad dobio novog gradonačelnika. Prvo, da bi mogli da sklone starog, natabačili su mu sve i svašta, što nikada nije dokazano na sudu, a onda SPO-u naobećavali ko zna šta (da vladaju skupštinom), jer samo uz pomoć njih su mogli da se domognu ikakve vlasti u Novom Sadu.

Dragi moji građani, glasali ste za džabe. Vi ste dragi građani obični magarci ako verujete da živite u demokratskom društvu. To vam kaže s toga, što svaki put kada pogledam u ogledalo vidim ogromne magareće uši.

Od danas će moj prioritet za glasanje biti ona stranka koja će se zalagati da se ukinu koalicije, pa kom opanci, kom obojci.

Platforma

I nekako je "tajna" postala "javna". Jedini problem je taj što ne znamo da li je "tajna" i dalje "tajna", a ova "javna" samo zadovoljava previše postavljena pitanja.

- To ti je kao da meni jedna drugarica kaže tajnu, a druga insistira da joj ja otkrijem to. A onda ja da bi izbegla svađu, izmislim neku tajnu i zadovoljim obe.

Juče posle otprilike 18 sati od počtka zasedanja vlade, dobismo neki kao epilog. To je da je platforma, koja ruku na srce nije ništa do jednog "papir trpi sve", je usvojena sa 175 glasova, dok je 19 bilo protiv. Interesantno je da nisu baš imali svi u uvid za šta tačno glasaju.

Slušala sam, onoliko koliko sam imala nerava, standardnu govoranciju u skupštini: "ti si onda ovo, a onaj je ono, a ja sam bio... ". Ona manjina koja je pričala direkt o platformi je uglavnom imala ispisan papir ispred sebe i sa njega su čitali "svoj stav". Ti stavovi nisu bili ništa osim obične političke demagogije, upakovane u klasične političke govore, sa sve klasičnom političkim frazama. Tako da je sve bilo "over and over" i ja sam čula posle prvog takvog govora uglavnom "bla, bla, bla... "

Direkt u "oči" su jedino rekli (ono što sam ja čula), Ištvan Pastor SVM i Zoran Ostojić LDP. Moram priznati da sam Dačića jedva razumela. Čas mi se činilo da je u jednom momentu protiv, čas za. Odlična farsa, puno priča, ništa ne kaže...

O Nikolićevoj "govoranciji" je suvišno i pričati. "Ja nisam političar, ja sam predsednik".

E sad platforma kaže:

tačka 1a. Republika Srbija, u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana, ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova;

-  Mene ovo podseća na mladost. Kada devojka kaže momku kako više ne želi da se zabavlja sa njim, a on kaže da nema veze, on će se i dalje zabavljati sa njom?!
Ko lud, ko zbunjen. Kakav je epilog šta mislite? Da li se i dalje zabavljaju ili ne, da li će on na kraju morati silu da upotrebi da je natera da se zabavljaju ili ne, ili će jednostavno morati da prizna sam sebi da ne može da se zabavlja sa nekim ko neće sa njim da se zabavlja?

tačka 3. Republika Srbija spremna je da učini dodatne ustupke radi prevladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda. Istovremeno, Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa.

Paradoks. Svi osim Srbije, što znači Kosovo, EU, USA i ostali potpisnici priznavanja Kosova (nije zanemarljiva brojka) upravo suprotno traže i kažu. Ne treba njima nikakvi dodatni ustupci, njima treba zasebna država, pa će onda oni da pričaju o pravima manjinskog stanovništva. Oni su obezbedili da je i dobiju.

- E ovo mi već izgleda ovako. Ja hoću u neki zatvoreni krug nekog kluba da uđem, a nemam propusnicu. Na vratima me ne puštaju da uđem, a ja se ljutim i postavljam im uslove. Šta mislite koji je rezultat toga? Ja se ljutim i odlazim, oni se smeju i dalje me ne puštaju ili se preplaše načisto pošto sam mnogo opasan i puštaju me bez obzira na politiku i pravila tog kluba? Nusput, klub ima mnogo članova, a ja sam sam/a. Što bi rekli naši političari, oni su jednostrani... samo ne znam šta sam onda ja, svestran ili mnogostran...

Ostale tačke platforme su uglavnom blablatruć. Mož' da budne al' ne mora da bidne.

Ustvari, jedina platforma koja može da pomogne Srbiji je naftna platforma, a ovako samo imamo potpetice da bi se činilo da gledamo od gore.

IMA LI PILOTA U AVIONU?

Skoro nisam bila ovako deprimirana kao poslednjih dana čitajući vesti. Hvata me neki neizdrž, češem se svuda i imam žgaravicu. Svaki put kad nam dragi predsednik progovori, smirim se negde na pola puta do wc-a i kažem sebi "nećeš više čitati vesti". A onda me neki đavo tera da sednem i vidim, da li još uvek ima nade za nas.

Danas napokon ukapirah da nema.

Oni što su preživeli devedesete, još će dugo pričati o njima. Ali sam sigurna da će ove 2012 - ... preživeti samo oni koji se bave politikom i oni koji su odselili daleko odavde. Što dalje, to bolje.

Ne znam da li sam ikada pisala o Kubi. Divna je, tirkizno more, palme, sunce, ananas i Fidel Kastro. Vlasnik države koji drži svoje građane kao taoce, ne puštajući ih napolje. Svi do jednog su zatrovani idejom da je za njihovu nesreću kriva Amerika i svi do jednog i dalje nose sliku ČeGevare u praznom novčaniku.

Upravo se svih ovih godina bojim da se naša država ne pretvori u sliku Kube, a sada shvatam da smo na pragu toga. Osim što nikada nećemo imati sunce, nego prljave i prašnjave gradove sa odvaljenim fasadama. Nikada nećemo imati sunce, jer od zagađenje neće moći da dospe do našeg parčeta zemlje. Nikada nećemo imati palme, osim Palme u Jagodini koji će i dalje dovoziti razne tropske životinje, jer se okreće kako vetar duva dok mu na uvce sviraju Mocart i Betoven.

Da je taj isti Palma usamljen, ne bi ni trenula. Nego su bre svi isti. Totalno je nebitno kako se zovu i kojoj stranci pripadaju.

Ja ne znam kako vi, ali posle svakog izbora ja se osećam namagarčeno. Glasam za nekog ili protiv nekog, a oni se kasnije udruže u koalicije, samo da bi se dočepali vlasti. E sad, uvek tu treba da postoji i opozicija. Trenutno bi opozicionari trebalo da budu oni koji su do juče bili pozicionari i obrnuto, ali, eto, nije tako...

Ono što je ostalo od jučerašnjih se rasulo, zaćutalo i ne rumori, bojeći se da ako otvore usta Vučko ima da krene na njih. Tu i tamo samo Đilas nešto sramežljivo, ali u svakoj drugoj hvali dotičnog koji se "bori" protiv korupcije.

Interesantno je i kako se bori. Mislim bori, zaboli me mozak od te borbe!!! Kako možeš da se boriš protiv korupcije koja se desila nekad, a da ta ista korupcija i dalje žari i pali, samo lova završava u džepovima nekih drugih, a nisu država?
Tim reprocitetom, ako se desi da Vučko ipak ne postane Kastro (što je iz mog ugla trenutno nemoguće), sutra će njega loviti neki drugi, dok će ćapavati u trenutku. Perpetuum mobile.

A dotle njegov partijski saborac, drug nam predsednik mrtav ladan izjavi "da nije sramota zapošljavati stranačke ljude, ako zadovoljavaju potrebi" i tresnu na mesto pomoćnika ministra za saobraćaj, nekog megatron dip. pravnika, dojučerašnjeg narodnjačkog menadžera.

Ima tu i traktorista, raznih modelsica.. koje primaju platu da bi rešavale u Skupštini pitanja od značaja, kao recimo "koliko su opasne antene za mobilne"... Ali i dalje ako ukucate imena datih "dama" bez obzira što su na državnoj sisi, izaći će naslovi i slike iz Playboy-a.

Ma ne bi meni, osim straha koliko smo se približili Kubi, na žalost ne geografski, ni to plašilo, nego me plaši narod koji ne vidi od šume drvo.

U totalnoj nemaštini, očarani su Vučkom koji je strpao Miška iza rešetaka, dive se njegovoj fantastičnoj borbi protiv korupcije i kriminala, a ovaj pak koristi gužvu da proglašava nove izbore, jer sada je savršen momenat! I za to narod navija, željni su da vide leđa g. "ovo je spomeni.., ovaj ovde spomenik... i on gleda na ušće" i g. 1000 evra. Odlično da se stvori jednopartijski režim, takozvana diktatura. Narod će sve to da plati i to samo zato što nema ko da im kaže da Kosovo nije naše i da od Miška u bajboku se neće najesti. Jedan Miško nestane, desetorica prežive, a stasaju još petorica.

Kako god okreneš i obrneš, svede se na isto. Da živim bilo gde drugde, pa makar i u Sudanu, rekla bih naglas "ne bih vam bila u koži", ovako iz te kože ne mogu.