Koalicije i demokratija

Šta je demokratija u Srbiji. Ništa, jedna obična reč koja ne vredi više od recimo kada kažete sranj*.

Demokratija u Srbiji je reč za manipulaciju. Jedino pravo koje ima građanin koji se ne bavi politikom je da glasa i to nam je po ustavu zagarantovano i uobličeno u tu demokratiju. I šta se onda dešava.

Recimo, uzmite da imate osobu A, B, C, D, E. Osoba A i B su osobe sa najviše glasova. C i D sa nešto manje, a E sa najmanje. Recimo, osoba A ima 34% posto glasova, B ima 29% glasova, C ima 17% glasova i D ima 15% glasova. Znači, ostaje osoba E sa 5% glasova.
Odete na glasanje i zaokružite svog favorita, u prvom krugu su ispali C, D i E. U drugom krugu se za vlast bore A i B. Nezadovoljni što niko od osobe C, D i E nisu ušli u drugi krug, 30% ljudi se ne odaziva na glasanje. Glasaju ostali i dobije se rezultat A 38% i B 32%. Nedovoljno da iko preuzme vlast. I šta se onda dešava. Osoba B uspe da privuče osobu C obećavajući joj razna mesta na kojima će ona moći da vlada, a osoba A uspe da privuče osobu D na isti način. Tako da se dobija koalicija AD sa 49% i BC sa 46%. Opet nedovoljno za vlast, treba 51%. I onda se te dve koalicje ubiju od obećanja najnebitnijoj osobi E, koja relativno nikog ne interesuje, jer nema šta da ponudi. Na kraju ustvari osoba E pobedi, tako što dobija sve što joj je obećano i kaže vam u lice "vi ste svi kreteni". Pobedi naravno osoba tj. koalicija koja je uspela da uvuče najnebitniju osobu k sebi.

Tako je Novi Sad dobio novog gradonačelnika. Prvo, da bi mogli da sklone starog, natabačili su mu sve i svašta, što nikada nije dokazano na sudu, a onda SPO-u naobećavali ko zna šta (da vladaju skupštinom), jer samo uz pomoć njih su mogli da se domognu ikakve vlasti u Novom Sadu.

Dragi moji građani, glasali ste za džabe. Vi ste dragi građani obični magarci ako verujete da živite u demokratskom društvu. To vam kaže s toga, što svaki put kada pogledam u ogledalo vidim ogromne magareće uši.

Od danas će moj prioritet za glasanje biti ona stranka koja će se zalagati da se ukinu koalicije, pa kom opanci, kom obojci.

Platforma

I nekako je "tajna" postala "javna". Jedini problem je taj što ne znamo da li je "tajna" i dalje "tajna", a ova "javna" samo zadovoljava previše postavljena pitanja.

- To ti je kao da meni jedna drugarica kaže tajnu, a druga insistira da joj ja otkrijem to. A onda ja da bi izbegla svađu, izmislim neku tajnu i zadovoljim obe.

Juče posle otprilike 18 sati od počtka zasedanja vlade, dobismo neki kao epilog. To je da je platforma, koja ruku na srce nije ništa do jednog "papir trpi sve", je usvojena sa 175 glasova, dok je 19 bilo protiv. Interesantno je da nisu baš imali svi u uvid za šta tačno glasaju.

Slušala sam, onoliko koliko sam imala nerava, standardnu govoranciju u skupštini: "ti si onda ovo, a onaj je ono, a ja sam bio... ". Ona manjina koja je pričala direkt o platformi je uglavnom imala ispisan papir ispred sebe i sa njega su čitali "svoj stav". Ti stavovi nisu bili ništa osim obične političke demagogije, upakovane u klasične političke govore, sa sve klasičnom političkim frazama. Tako da je sve bilo "over and over" i ja sam čula posle prvog takvog govora uglavnom "bla, bla, bla... "

Direkt u "oči" su jedino rekli (ono što sam ja čula), Ištvan Pastor SVM i Zoran Ostojić LDP. Moram priznati da sam Dačića jedva razumela. Čas mi se činilo da je u jednom momentu protiv, čas za. Odlična farsa, puno priča, ništa ne kaže...

O Nikolićevoj "govoranciji" je suvišno i pričati. "Ja nisam političar, ja sam predsednik".

E sad platforma kaže:

tačka 1a. Republika Srbija, u skladu sa međunarodnim pravom, Ustavom i voljom građana, ne priznaje i nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova;

-  Mene ovo podseća na mladost. Kada devojka kaže momku kako više ne želi da se zabavlja sa njim, a on kaže da nema veze, on će se i dalje zabavljati sa njom?!
Ko lud, ko zbunjen. Kakav je epilog šta mislite? Da li se i dalje zabavljaju ili ne, da li će on na kraju morati silu da upotrebi da je natera da se zabavljaju ili ne, ili će jednostavno morati da prizna sam sebi da ne može da se zabavlja sa nekim ko neće sa njim da se zabavlja?

tačka 3. Republika Srbija spremna je da učini dodatne ustupke radi prevladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda. Istovremeno, Republika Srbija nije spremna da čini dodatne ustupke koji bi mogli da dovedu do ugrožavanja njenih državnih i nacionalnih interesa.

Paradoks. Svi osim Srbije, što znači Kosovo, EU, USA i ostali potpisnici priznavanja Kosova (nije zanemarljiva brojka) upravo suprotno traže i kažu. Ne treba njima nikakvi dodatni ustupci, njima treba zasebna država, pa će onda oni da pričaju o pravima manjinskog stanovništva. Oni su obezbedili da je i dobiju.

- E ovo mi već izgleda ovako. Ja hoću u neki zatvoreni krug nekog kluba da uđem, a nemam propusnicu. Na vratima me ne puštaju da uđem, a ja se ljutim i postavljam im uslove. Šta mislite koji je rezultat toga? Ja se ljutim i odlazim, oni se smeju i dalje me ne puštaju ili se preplaše načisto pošto sam mnogo opasan i puštaju me bez obzira na politiku i pravila tog kluba? Nusput, klub ima mnogo članova, a ja sam sam/a. Što bi rekli naši političari, oni su jednostrani... samo ne znam šta sam onda ja, svestran ili mnogostran...

Ostale tačke platforme su uglavnom blablatruć. Mož' da budne al' ne mora da bidne.

Ustvari, jedina platforma koja može da pomogne Srbiji je naftna platforma, a ovako samo imamo potpetice da bi se činilo da gledamo od gore.