Ako želite da izgubite sve prijatelje, preporučujem da se prihvatite posla trgovačkog putnika. Ne samo da ćete dosaditi onima koje ne poznajete, nego će te na kraju možda ostati punijeg novčanika i praznijeg srca.
Nego, pre par meseci me saleti drugarica sa kojom sam odrasla. Nismo se nešto posebno družile, ali, rado bi navraćala do nje bar na čašicu razgovora. Imamo neka zajednička interesovanja, ona živi od onog što je meni hobi i uvek smo imale o čemu da pričamo. Čak mi je u jednom momentu nudila da joj se pridružim pa da zajedno radimo, a ja sam o tome čak ozbiljno i razmišljala, dok nisam shvatila da bi to bio pravi "crnački posao" pa odustala. Ako bi to radila, radila bi na sasvim drugi način, ali to je nebitno za ovu priču, osim što je i ona izgleda shvatila da je "crnački posao" pa joj treba još neki da se malo "dopuni".
Jedan dan mi stiže poziv za zabavu i u prvi mah sam pokušala da saznam koji je povod te zabave, ali bilo je sve veoma tajanstveno. Javila sam se u poslednjem momentu da ne mogu da stignem i da se izvinjavam, da bi ona načisto odlepila zato što sam je "ispalila". Pokušala sam da joj objasnim da sam rekla da ću se javiti da li stižem ili ne i da ništa nisam obećala, ali je na kraju ispalo da je većina pozvanih odustala i da će ona sada raditi TO za džabe, a dolazi samo njih dvoje troje.
Bilo mi žao, pokušala sam da se nekako ubedim da odem, ali onda na moje iznenadjenje saznam da se radi o prezentaciji i tu mi se smrači. Naravno, ostala sam pri stavu da sam jako zauzeta iako sam mogla nekako da stignem, bar na deo. Ne znam kako je prošla prezentacija, ali znam da sve ono kasnije što smo kontaktirale, razgovor je počinjao, tekao i završavao se tako što ona mene pokušava da ubedi da kupim te predivne proizvode i da tako postajem ponosni vlasnik istih i otvorene karte za moj budući poziv - trgovačkog putnika!!!
Pa ja ne da nisam za to, nego mene ubi sramota kada treba nekog da ubedjujem kako mu nešto baš divno stoji, kako mu je baš taj produkt neophodan i da mi nije uopšte jasno kako je do sada živeo bez toga i slične nebuloze koje mene odbijaju bez trunke ramišljanja (kao kupca). Vremenom sam smanjila kontakt iako to nikada nisam želela, poznajemo se iz pelena...
Nego, pre par dana sretnem jednu meni veoma drago osobu, koju sam pre par godina morala da počnem da obilazim u širim krugovima iz istih razloga. Obradujem se, ali se uskoro i razočaram, jer počinje da mi hvali nove "produkte" sa takvom žari u očima kao da sama veruje u to. Pogledala sam na sat i rekla da kasnim, ali ćemo se obavezno čuti...
Ako još neko od meni dragih osoba bude priteran da kuca od vrata do vrata prodajući ono što ne može da se proda u prodavnicama, lepo ću se odseliti tamo gde neću imati ni trunke zadrške da oteram prodavca sa vrata ili spustim telefonsku slušalicu, a da me savest ne grize.
