Welcome to the ghetto

Ovo je više za neizdržati, šta nam ova država radi. Da li je moguće da ovoliko pismenih ljudi nije u stanju ništa, ama baš ništa dobro da uradi za sopstveni narod.

Ovih dana sa kime god pričam, bilo lično ili preko telefona, svaki razgovor, započet na bilo koju temu se završava razgovorom o neraspoloženju, o problemima finansiskim, o računima, o lošim ljudima... Svi pljuju državu, a ne vide nikakvo rešenje.

Ne postoji u ljudima više ni trunka nade. Petog oktobra smo bar imali nadu, a sada smo i nju izgubili.
Sve ove godine unazad smo bili zatvoreni u geto, kako nekom odavde ne bi palo na pamet da ode bilo gde na ovoj zemaljskoj kugli da potraži bolji život za sebe i za svoju decu. Onda su nas malo pustili, pa videli da su pogrešili, jer stanje ovde je gore nego onih crnih devedesetih, pa će sada ponovo da nas uteraju u tor.

Još samo kada nam ponovo uvedu vize za ulazak u Evropu, ovi naši će smisliti da nam uvedu vize za izlazak iz države. Jeste da hrlimo prvobitnoj zajednici svakim danom, ali zato se koriste sve prednosti bilo kog društvenog uređenje koje povećava vlast - vlasti.

Ova država je odavno privatizovana, ona je u privatnom vlasništvu nekolicine iz vladajućih stranaka.

Ono malo ljudi koji rade, rade za državu, ne za sebe. Svaki dinar koji zarade, neće i ne mogu upotrebiti na bilo koji luksuz (što u ovim današnjim danima znači sve više od suva leba i mleka), ostavlja se državi, za razne poreze, takse, akcize, račune koje rastu proporcijalno želji i potrebi vladajućih.

Budžet se nikada neće napuniti, jer se neumitno troši na totalno nebitne stvari. Recimo panoe i sajtove "očistite Srbiju" gde je za iste pare zaista od đubreta očišćena kompletna Estonija. Jesmo li dobili kontejnere za recikliranje? Nismo.

Ma nisu nam ni ulice još očistili, grad nije opran ovde već nekoliko godina, to što prođe mašinica iz koje curka vodica i vrti četkicu, veličine četkice za zube, ja ne računam u pranje. A i to prođe jednom u tri meseca.

Ali nema sve to veze, mi ćemo da plaćamo ekološku taksu, ne onu prvi, nego drugu, deset puta veću, za recikliranje!!!!

Deca idu u školu po skraćenoj nastavi, jer nastavnici štrajkuju, a štrajkuju zato što Srbija nema para da im podigne plate, ali Srbija ima para da u prvih mesec i po baci više od 100 miliona evra. Srbija ima para - ali selektivno.

I sada posle svega, znam da mnogima nije uvođenje bezviznog režima puno značila, jer ne mogu da kupe kartu ni do aerodroma, ali bar nekako ne guši i tu neku poslenju nadu da jednog dana možeš da otpešačiš u bolji život. Više od skora neće biti ni peške. Opet će nas zatvoriti. A zatvoriće nas zato što Srbija ima Kosovo, koje ustvari nema, nego Kosovo ima srpske pasoše koje koriste da traže azil, pa Evropi zasmetalo.
Srbija ima i Mladića koji košta milijardu.

Srbija će nestati zbog divljenja "herojima", jer Srbija je spremna da plati stanovništvom više generacija da bi se spasla nekolicina, uglavnom zakonskih prestupnika.

Srbija se žali na uslove koje nam traže sa zapada, ali Srbija ne ispunjava ni osnovne uslove koji se traže od stanovništva. Srbija je besna na zapad, a uništavana iznutra direktno od Srba, ali njima se prašta, prašta im se sve. Oni daju otkaze i nemaju više nikakvu odgovornost.

I tako, očekujete kad Bramerc ode da nam saopšte da smo ponovo zatvoreni. Ceo svet se slobodno kreće, ali mi jedino možemo prema nebu, jer to nam je jedina putanja. Ko živ, ko mrtav.

Kako su nas učili stari

Svi smo mi rasli uz narodne poslovice koje su se mnogo puta pokazale kao tačne, a još više puta kao netačne.



Vuk na vuka ni u toru neće,a kamo li brat na brata svoga. - ali kad bi se lagali.

Prazna glava svaka je ohola, prazne tikve po vodi plivaju. - ispostavilo se da ni puna glava nije mnogo manje ohola.

Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago. - lova, nije da nije.

Ko se o mleko opeče taj i u jogurt duva. - duva duva, ali se pre toga opeče bar 100 puta.

Sve se znade šta je i kako je, svako delo dođe na vidjelo. - da dođe i šta? ništa.

Lepa reč i gvozdena vrata otvara. - bilo pa prošlo, došlo vreme livora i ulaska nogom.

Ko rano rani, dve sreće grabi. - taj se smori do podneva.

Ko drugome jamu kopa sam u nju upada. - ovi naši na vlasti nikad da upadnu, kad upadnu, jama će biti dovoljno popunjena da preko nje samo pređu.

Čega se pametan stidi, time se lud ponosi. - ko bi rekao, danas svi ponosni što mogu da maznu i ostanu neuhvaćeni.

Ćutanje zlata vrijedi! - jeste, kako da ne, još i ako klekneš da mogu da ti seri po glavi, onda je najbolje.

Po jutru se dan poznaje. - e ova je tačno, ovde večno sivo i musavo.

Gdje mačke nema, tu miševi kolo vode. - samo kod nas ti miševi veći od tigra.

Od inata nema goreg zanata. - ko kaže, jedino ako se zainatiš, možda i stigneš kod lekara na pregled.

U laži su kratke noge. - a u hvatanju laži, još kraće.

Lakše je steći nego sačuvati. - nije da nije, dobiješ platu, a onda ti je država uzme za dadžbine.

Na mladima svijet ostaje. - što se ne bi moglo reći u Srbiji.

Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi. - ovde nikad dočekati...

Učenje je svjetlost. - na kraju puta, umreš pametan i siroma.

Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući. - jeste, dok ne dođe onaj što misli da treba i kuću da mu uzme, jer mu se eto može.

Što ljudi imaju više, to više žele. - e ovo je 100% tačno, ovi naši na vlasti uzeli već mnogo i još im nije dosta.

Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti. - al čuvaj se i onog što stalno laje i taj ujeda.

Ako nemaš lekara, neka ti lekar bude ovo troje: vedra duša, odmor i umeren način života. - e vala još fali neka i o skromnosti pa da nadopunim ove pokoravajuće poslovice...