Gde baš mene da zalomi

Ovo je jedina država:

- Gde gladan narod više brine o Hagu nego o tome kako prehraniti familiju
- Gde državu vode ljudi koji nisu ni posetili fakultet čiju diplomu imaju
- Gde se jeku neizdrživog, za običnog čoveka, kriminala, donosi zakon o amnestiji
- Gde u zatvorima sede samo sitni kriminalci, a ostali šetaju slobodno i niko im ništa ne može
- Gde običan čovek kojem ubiju/siluju dete pravi nacrte za zakone, jer tu neko ili ne zna ili ga ne zanima
- Gde u novinama može da osvane rečenica "poznati narko diler"
- Gde se konstantno vode ratovi i bitke, ali se ni jedna ne dobija
- Gde se stalno prkosi "zapadu", ali na kraju po leđima običnog čoveka se uradi ipak kako to "zapad" traži
- Gde je jedna teritorija izgubljena pre 14 godina, samo mi to još nismo čuli
- Gde se ime države menja svako malo

Ovo je jedina država:
- U kojoj će te proći pored 100 ljudi i nećete videti ni jednog nasmejanog
- U kojoj šesnaestogodišnjaci nose oružje u škole, skupljaju se po ćoškovima i tabaju sve koji ih okrznu pogledom
- U kojoj milicija tuče maloletnike bez da iko zna zašto (ove namrštene izbegavaju)
- U kojoj milicija zaustavlja automobile na svakom ćošku, ali i pušta uz određenu "nadoknadu" ma šta vi uradili
- U kojoj će te biti musavi do brade samo dok pređete ulicu
- U kojoj su najprljaviji automobili na svetu
- U kojoj  idete u školu da vas nauče da se piše "nevolim" i "Bački jarak"
- U kojoj su zaposlena 3 stručnjaka (onih što znaju posao) na 1000 zaposlenih preko "veze"
- U kojoj se otima javno dobro za lični dobitak
- U kojoj osviću razni "parking servisi" koji naplaćuju prostor koji su "gradili" naši roditelji
- U kojoj staneš na sred raskrsnice i upališ sva četiri žmigavca
- U kojoj se parkiraš na sred trotoara milimetar pred kapiju, ali niko ne sme da te dira, jer imaš vezu ili novce
- U kojoj se đubre sa ulice gura pod automobile, ne u kontejnere
- U kojoj posao može da dobije samo pripadnik neke političke partije
- U kojoj su sve zgrade išarane nerečitošću i nemaštovitošću debila koji su došli nekako do sprejeva
- U kojoj životinjama na ulici seku noge i tuku ih motkama
- U kojoj svaki dan neki muž ubije ženu, sin majku ili otac brata
- U kojoj svi ćute jer se boje da nam ne bude gore, a svaki dan je sve gore i gore
- U kojoj u svakoj ulici ima bar jedna rupa gde se gubi točak od automobila, ali se to rešava tako što se u nju zaglavi znak ili neki stub
- U kojoj 90/100 ljudi zna da ima pravo prvenstva da pređe na pešačkom, pa samim tim ne mora da pogleda ni levo ni desno
- U kojoj svi mlataraju nekim pravom, ali svi zaboravljaju na obaveze
- U kojoj se nažalost to pravo ni ne sprovodi po pravdi...

Zagubih bar polovinu misli u kucanju, ali gde baš mene za zalomi da se ovde rodim?!

Totalno pomračenje uma

... koje doživim čim počnem da razmišljam kako funkcionišu stvari i nikada ne mogu da odgonetnem, jer prosto nije logično.
Oko mene su svi koji rade po državnim firmama, manje više, ima i onih koji rade kod privatnika, a ima i onih koji ne rade. Ima i onih koji imaju svoju privatnu firmu, uglavnom manje, tek toliko da kada se sračuna... preživljavaju.

I onda stvari stoje ovako: svi do jednog kukaju. Kukaju kako im muž ne radi, kako moraju da izdaju stan koji nisu mislili da izdaju, kako ne znaju da li da zatvore firmu jer im ne ide, rade u minusu, kukaju kako rintaju sve sa putem od kuće do posla i nazad po 10 sati i sa platom ne mogu da poplaćaju sve račune... ma kukaju li kukaju.

A onda ja sednem i razmislim. Svi oni imaju ženu koja im dolazi svaki dan da im kuva, pegla, sprema i čuva decu - znači, puna plata, ma kolika ona bila. Svi oni putuju kao poludeli, te Grčka, te Austrija, te Mađarska, te Italija, Francuska... pa neki od njih se upravo pakuju i za Ameriku. Neki imaju po dvoje kola, neki samo jedna, a neki se spramaju upravo da kupe nova?!?!

Ovo je za mene totalno pomračenje uma, jer ja ne kukam, ne mislim da imam neke strašne finansiske probleme, smuči mi se svaki put kada odem u poštu i ostavim silne pare na hladnu vodu i struju, grejanje da ne pominjem, prebrajam se kada putujem da li da idem ili ne, nemam novi auto, već na pogled strava auto, koji pali svaki treći put i nemam ženu koja mi dolazi svaki dan, dođe jednom u dva meseca da opere prozore i vrata.

U čemu je tajna, sa kog drveta oni beru lovu da mi je znati?!