Brat i sestra

Postoji li bolest koja se zove "odlepitis"? Sigurno postoji, pošto je ja dobijam uglavnom od majki dvoje dece i u situaciju u koju me dovode, mene, majku jednog deteta.


Slučaj 1:

- Ona ima dvoje dece, starije je prijatelj mog deteta. Mlađe? Mlađe je prikolica svojoj starijoj sestri, mojoj ćerki, a neretko i moja.
Odlično je ako se igraju kod njih u kući, zato što su onda primorane da se igraju (čitaj čuvaju) i sa mlađim. Sa kojim, ruku na srce, niti su generacija, niti pol, niti imaju bilo kakva zajednička interesovanja, ali je majka u tom slučaju slobodna jer joj starije čuva mlađe.
Ako se pak igraju u našoj kući, onda je sve super, ali bilo bi dobro da povedem oboje, zašto li sam samo odvela jedno? Pa zato što, ako povedem i mlađe, mene se ne boje i ovde neće da ga čuvaju, a on onda vrišti pred vratima sobe, baca igračke, često i sebe i vrišti do iznemoglosti.

Slučaj 2:

- Veoma sličan slučaju jedan, samo jedna mala sitnica je ta, što taj sretni par brata i sestre, nikada, ama nikada ne ide odvojeno, pa kada se revanširam za vreme provedeno tamo, ručak i slično (a to se i te kako očekuje od mene u ovom slučaju), ja dobijam duplo. Baš sam srećnica, zar ne?

Slučaj 3:

- Ona radi, ima ih dvojicu, drugi je mali, ne ide kao privezak prvom, ali prvi je večno ostavljen, jer, ona radi a ima malog. Onda stupam ja na scenu, jer ne mogu da gledam dete koje stoji samo u mraku na ulici, po koje niko nije došao u školu...

Slučaj 4:

- Je gotovo identičan slučaju 3, gde, iako se dogovorimo o vremenskom planu, ona ga ladno probija, jer mali je noćas loše spavao. I tako već 2 godine.

Sve u svemu, dete koje je jedinac i majka koja ima samo jedno dete u bilo kakvoj sponi sa onima koji ih imaju više, nadraljaju, jer njima je lakše, oni imaju, Bože moj, samo jedno!