IMA LI PILOTA U AVIONU?

Skoro nisam bila ovako deprimirana kao poslednjih dana čitajući vesti. Hvata me neki neizdrž, češem se svuda i imam žgaravicu. Svaki put kad nam dragi predsednik progovori, smirim se negde na pola puta do wc-a i kažem sebi "nećeš više čitati vesti". A onda me neki đavo tera da sednem i vidim, da li još uvek ima nade za nas.

Danas napokon ukapirah da nema.

Oni što su preživeli devedesete, još će dugo pričati o njima. Ali sam sigurna da će ove 2012 - ... preživeti samo oni koji se bave politikom i oni koji su odselili daleko odavde. Što dalje, to bolje.

Ne znam da li sam ikada pisala o Kubi. Divna je, tirkizno more, palme, sunce, ananas i Fidel Kastro. Vlasnik države koji drži svoje građane kao taoce, ne puštajući ih napolje. Svi do jednog su zatrovani idejom da je za njihovu nesreću kriva Amerika i svi do jednog i dalje nose sliku ČeGevare u praznom novčaniku.

Upravo se svih ovih godina bojim da se naša država ne pretvori u sliku Kube, a sada shvatam da smo na pragu toga. Osim što nikada nećemo imati sunce, nego prljave i prašnjave gradove sa odvaljenim fasadama. Nikada nećemo imati sunce, jer od zagađenje neće moći da dospe do našeg parčeta zemlje. Nikada nećemo imati palme, osim Palme u Jagodini koji će i dalje dovoziti razne tropske životinje, jer se okreće kako vetar duva dok mu na uvce sviraju Mocart i Betoven.

Da je taj isti Palma usamljen, ne bi ni trenula. Nego su bre svi isti. Totalno je nebitno kako se zovu i kojoj stranci pripadaju.

Ja ne znam kako vi, ali posle svakog izbora ja se osećam namagarčeno. Glasam za nekog ili protiv nekog, a oni se kasnije udruže u koalicije, samo da bi se dočepali vlasti. E sad, uvek tu treba da postoji i opozicija. Trenutno bi opozicionari trebalo da budu oni koji su do juče bili pozicionari i obrnuto, ali, eto, nije tako...

Ono što je ostalo od jučerašnjih se rasulo, zaćutalo i ne rumori, bojeći se da ako otvore usta Vučko ima da krene na njih. Tu i tamo samo Đilas nešto sramežljivo, ali u svakoj drugoj hvali dotičnog koji se "bori" protiv korupcije.

Interesantno je i kako se bori. Mislim bori, zaboli me mozak od te borbe!!! Kako možeš da se boriš protiv korupcije koja se desila nekad, a da ta ista korupcija i dalje žari i pali, samo lova završava u džepovima nekih drugih, a nisu država?
Tim reprocitetom, ako se desi da Vučko ipak ne postane Kastro (što je iz mog ugla trenutno nemoguće), sutra će njega loviti neki drugi, dok će ćapavati u trenutku. Perpetuum mobile.

A dotle njegov partijski saborac, drug nam predsednik mrtav ladan izjavi "da nije sramota zapošljavati stranačke ljude, ako zadovoljavaju potrebi" i tresnu na mesto pomoćnika ministra za saobraćaj, nekog megatron dip. pravnika, dojučerašnjeg narodnjačkog menadžera.

Ima tu i traktorista, raznih modelsica.. koje primaju platu da bi rešavale u Skupštini pitanja od značaja, kao recimo "koliko su opasne antene za mobilne"... Ali i dalje ako ukucate imena datih "dama" bez obzira što su na državnoj sisi, izaći će naslovi i slike iz Playboy-a.

Ma ne bi meni, osim straha koliko smo se približili Kubi, na žalost ne geografski, ni to plašilo, nego me plaši narod koji ne vidi od šume drvo.

U totalnoj nemaštini, očarani su Vučkom koji je strpao Miška iza rešetaka, dive se njegovoj fantastičnoj borbi protiv korupcije i kriminala, a ovaj pak koristi gužvu da proglašava nove izbore, jer sada je savršen momenat! I za to narod navija, željni su da vide leđa g. "ovo je spomeni.., ovaj ovde spomenik... i on gleda na ušće" i g. 1000 evra. Odlično da se stvori jednopartijski režim, takozvana diktatura. Narod će sve to da plati i to samo zato što nema ko da im kaže da Kosovo nije naše i da od Miška u bajboku se neće najesti. Jedan Miško nestane, desetorica prežive, a stasaju još petorica.

Kako god okreneš i obrneš, svede se na isto. Da živim bilo gde drugde, pa makar i u Sudanu, rekla bih naglas "ne bih vam bila u koži", ovako iz te kože ne mogu.