Moje dete je krenulo u prvi razred osnovne škole pre godinu dana. Po mom mišljenju, to je trebalo da bude jedna obrazovno - vaspitna ustanova, koja će u prvih četiri godine naučiti dete osnovama na koje će kasnije temeljiti svoja znanja, naučiti tome da učenje nije strašna stvar, nego normalan proces u odrastanju i sticanju znanja i da će to biti najlepše doba moga deteta. Ono u to vreme treba da stekne osim znanja i prijatelje koje će mu ostati do kraja života.
Ispostavilo se da to baš i ne ide onako kako sam ja zamislila. Učenje se pretvorilo u mučenje, propraćeno sa mnogo suza i sa mnogo grčeva u stomaku, a prijatelje nikako da stekne, jer igre su im grube, a uslovi im prosto ne dozvoljavaju da se normalno druže.
Učitelji u učiteljice su različiti, svi mi to znamo. Ima boljih i lošijih, ima grubljih i blažih, nasmejanijih i natmurenijih, ima onih kojima je stalo do dece, a ima onih koji su tu samo da zarade platu (štrajkujući).
Od svih mogućih kombinacija, nama je zapala učiteljica koja je konstantno natmurena, bolesna, nema kolegijalan duh, zatvorena za bilo koji dečiji problem, nezainteresovana za bilo šta osim da ona odblebeće u tišini tih par rečenica koje je zamislila da kaže za vreme časa. Kod nje se jedva poštuje raspored časova, fizučko je za totalno nepotreban predmet, muzičko i likovno ga slede. U svetu oko nas se evo već druga godina preskače lekcija o saobraćaju, koja je po mom mišljenju jedna od najbitnijih za decu tog uzrasta, a traži se na -20 i snegom do kolena da se ispita (pod obavezno) rastresitost zemljišta (wtf?!).
Iako je prvi razred sa opisnim ocenama, što ja smatram glupošću, al' ajde, ona je rešila da ipak uvede neke ocene uz opravdanje da je to stimulacije radi. Na kraju je stimulisala kompletno odeljenje, neke i po desetak puta, ali moje dete nije. Jer moje dete se oblači TAKO (nisam otkrila kako), jer mom detetu samo eto baš malo fali za tu peticu (koja se nigde ne boduje, da napomenem da je dete imalo sve pozitivne ocene, jedno među četvoro u razredu) i nju uopšte ne zanima problem koji mi je napravila.
Problem je bio sledeće prirode. Detetu je kompletno ubila samopouzdanje koje sam ja gradila sedam godina unazad, jer dete je svesno bilo da je ono jedino obeleženo kao "negativac" i kao "loš". Izgubila je volju da uči i radi, odbijala sa obrazloženjem da nema potrebe jer i ovako nikada neće biti nagrađena sa svoj trud. Svaki dan pred odlazak u školu sam stajala na vratima ne znajući da li da dete vodim kod lekara ili u školu.
Na moje uporno insistiranje kod učiteljice da shvati problem, vrata su mi bila zatvorena sve dok nisam krenula od pedagoga do psihologa pa u krug. Bez obzira na to, ja sam bila toliko tankih živaca, gledajući kako se moje dete menja u negativnom pravcu da sam htela da promenim školu. Učiteljica je otišla na bolovanje, dobili smo odličnu zamenu i dete je ostalo u školi.
Krenula je nova školska godina i novi problemi. Preobimni domaći zadatci, između kojih dobijaju zadatke gradiva koji još nisu prešli. Zabunom učiteljice, sva deca iz razreda su izmaltretirana od roditelja da to ipak urade, da bi ona to odrađeno naknadno odsekla i rekla da to nije bilo, ali ona nije stigla da kaže.
Zatim tekstovi, za koje ona lično nije kriva, koje treba da pročitaju od danas do sutra i nauče da čitaju kao odrasli, koji su više nego jezivi. Tipa, sadržaj je sramotan, poenta priče je čista bruka iako bi poenta trebalo da bude nešto sasvim drugo (reč je o "bajci" Šarenorepa od Grozdane Olujuć)
Sledeći incident je da dobija usmenu jedinicu od učiteljice (koja na časovima šapuće i nikada nikom nije jasna) zato što pitanje nije čula, a da traži da se ponovi pitanje ne dolazi u obzir, zabranjeno!!
Na kraju se dešava to da su u pozajmljenom kabinetu srušli pano, nebitno ko, i da je učiteljica rešila da to "istera na čistac", ne zato što joj je toga dosta, kao što kaže, nego zato što za lične propuste i greške je mnogo lakše gurnuti dete pred direktora i nastvnicu čiji je kabinet da snosi njenu odgovornost.
Oni su razred koji nikada na vreme nije započeo čas, oni su razred čija učiteljica izlazi i po nekoliko puta za vreme časa, a ponekad se desi da ne izađe. Pitam se gde li ide stalno, kada sam je svaki put za vreme časova kada sam bila u školi srela na hodniku?!
Muka mi je i od škole, i od učiteljice i od svega. Šta mi je činiti, pojma nemam, ali ne mogu dopustiti da moje dete bude kažanjavano za njene propuste, da deci nije dopušteno upravo ono što ona radi...
Deca su agresivna, razvili su obrazac ponašanja gde svakodnevno očekujem da čujem koje dete je povređeno, jer kada se požale na problem, nailaze na zatvorene uši sa dva prsta uz pratnju glasnog "lalalallala". Kažnjeni su za kašnjene na čas, apsurd i ne dopušta po sopstvenom nahođenju da dete ako mora u toalet napusti čas (ima dece gde voda curi na kraju ispod stolice). Generalno, roditelji su očajni, verovatno niko koliko ja, ali jesu i ne možemo joj ništa, jer socijalni status joj čuva mesto u učionici.
3/25/11
Drž'te lopova!
Prolazim danas ispred pošte kad ispred mene iskače moja najbolja školska drugarica sa sve osmehom br. 6. Pada mi u naručje i ljubi me. Ja onako sretno nasmejana postavim pitanje "kako si?" a ona onako sretno nasmejana kaže "ma divno, ne mož' bolje, evo došla da platim račune" i gura mi pod nos kovertu, otvara i pokazuje unutrašnjost.
Unutra 5.000 dinara, kaže ona "ovo je plata, dobijam to na svake tri nedelje" i ja se totalno skenjam. Gledam je, ne znam kako u oči da joj gledam i reko "ženo bre, koje račune ćeš ti sa ovim da platiš", a ona i dalje nasmejana kaže "pa neke, one manje, koje mogu".
Došlo mi je da vrištim, da j.m. svima redom, da pljujem po zemlji, da čupam dlaku po dlaku, nokat po nokat stokama koje prodaju maglu i to zovu politikom. Da im mamu mamicinu, pa da oni jedan dan posle 25 godina staža dobijaju džeparac od kog moraju da plate državni fakultet detetu, gde master košta 250.000 dinara, da se od tog hrane, oblače, jedu i plate račune! Mamu im njihovu hoštaplersku.
Prodali su državnu firmu koja je dobro radila i gde je ona radila i imala sasvim solidnu platu od koje možda nije mogla svake godine na more, ali je bar imala za voće. Prodali su je hohštapleru koji je umesto što kupuje firme i rastura ih, odavno trebao da bude iza rešetaka, a onda je i on zaradio prodavši je nekom drugom hohštapleru koji je sad proglasio stečaj, pa ne mora više ni da plati 3 godine zaostale plate. Gde su plate od pre 7 godina razvukli, pa do sad platili za 2-3 godine, a još imaju 5 neisplaćenih godina, koje nikada neće platiti. Mamu i njima njihovu hohštaplersku. Davali su na kašičicu, ljudi se nadali da će jednog dana dobiti bar deo onog što su odradili.
Njoj plata i nije neka, daju joj mesečno 7 hiljada, a cela je 16. Sramota! Iako skot od nje zahteva da radi dupli posao, da mulja papirima jer on može u zatvoru da završi i zna da ona to zna, ali je on taj koji ima veze i samo ako pisne ona će da završi još i u zatvoru. Samo zato što je htela da nahrani i iškoluje dete.
Na sve to, žena stoji sa novčanikom ispred pošte i kaže da je sačekam da plati račune. Ulazi u poštu i mal ne pada u nesvest. Neko joj je ukrao jaknu i tašnu.
Neka beda je mislila da će se ovajditi, a samo joj je napravio probleme. U tašni joj je bilo sve ono što tom nekom ništa ne znači, ali njoj znači. Naočare, lekarski izveštaji, zdravstvena knjižica, ključ od stana i glupi mobilni telefon koji je ovaj negde zavitlao, jer je zvonio i dalje u narednih dva sata što smo zvale.
Obišle smo sve kontejnere i svo žbunje u okolini, zvali policiju koja ništa ne može da učini (naravno) i nismo našli, ali nam je jasno da je neka amaterska budala koja se ukenjala u sekundi.
Sada na svu muku ona mora da vadi ponovo papire, zakazje kod lekara, vadi knjižicu i plaća nove naočare bez kojih ništa ne vidi da pročita. E pa lepo ne znam koga više da mrzim, ali znam da mrzim sve lopove i one što imaju previše i one što nemaju ništa.
Na žalost nisam uspela ništa da joj pomognem, od mene će dobiti tašnu, ako to uopšte može da je uteši.
Unutra 5.000 dinara, kaže ona "ovo je plata, dobijam to na svake tri nedelje" i ja se totalno skenjam. Gledam je, ne znam kako u oči da joj gledam i reko "ženo bre, koje račune ćeš ti sa ovim da platiš", a ona i dalje nasmejana kaže "pa neke, one manje, koje mogu".
Došlo mi je da vrištim, da j.m. svima redom, da pljujem po zemlji, da čupam dlaku po dlaku, nokat po nokat stokama koje prodaju maglu i to zovu politikom. Da im mamu mamicinu, pa da oni jedan dan posle 25 godina staža dobijaju džeparac od kog moraju da plate državni fakultet detetu, gde master košta 250.000 dinara, da se od tog hrane, oblače, jedu i plate račune! Mamu im njihovu hoštaplersku.
Prodali su državnu firmu koja je dobro radila i gde je ona radila i imala sasvim solidnu platu od koje možda nije mogla svake godine na more, ali je bar imala za voće. Prodali su je hohštapleru koji je umesto što kupuje firme i rastura ih, odavno trebao da bude iza rešetaka, a onda je i on zaradio prodavši je nekom drugom hohštapleru koji je sad proglasio stečaj, pa ne mora više ni da plati 3 godine zaostale plate. Gde su plate od pre 7 godina razvukli, pa do sad platili za 2-3 godine, a još imaju 5 neisplaćenih godina, koje nikada neće platiti. Mamu i njima njihovu hohštaplersku. Davali su na kašičicu, ljudi se nadali da će jednog dana dobiti bar deo onog što su odradili.
Njoj plata i nije neka, daju joj mesečno 7 hiljada, a cela je 16. Sramota! Iako skot od nje zahteva da radi dupli posao, da mulja papirima jer on može u zatvoru da završi i zna da ona to zna, ali je on taj koji ima veze i samo ako pisne ona će da završi još i u zatvoru. Samo zato što je htela da nahrani i iškoluje dete.
Na sve to, žena stoji sa novčanikom ispred pošte i kaže da je sačekam da plati račune. Ulazi u poštu i mal ne pada u nesvest. Neko joj je ukrao jaknu i tašnu.
Neka beda je mislila da će se ovajditi, a samo joj je napravio probleme. U tašni joj je bilo sve ono što tom nekom ništa ne znači, ali njoj znači. Naočare, lekarski izveštaji, zdravstvena knjižica, ključ od stana i glupi mobilni telefon koji je ovaj negde zavitlao, jer je zvonio i dalje u narednih dva sata što smo zvale.
Obišle smo sve kontejnere i svo žbunje u okolini, zvali policiju koja ništa ne može da učini (naravno) i nismo našli, ali nam je jasno da je neka amaterska budala koja se ukenjala u sekundi.
Sada na svu muku ona mora da vadi ponovo papire, zakazje kod lekara, vadi knjižicu i plaća nove naočare bez kojih ništa ne vidi da pročita. E pa lepo ne znam koga više da mrzim, ali znam da mrzim sve lopove i one što imaju previše i one što nemaju ništa.
Na žalost nisam uspela ništa da joj pomognem, od mene će dobiti tašnu, ako to uopšte može da je uteši.
2/22/11
Welcome to the ghetto
Ovo je više za neizdržati, šta nam ova država radi. Da li je moguće da ovoliko pismenih ljudi nije u stanju ništa, ama baš ništa dobro da uradi za sopstveni narod.
Ovih dana sa kime god pričam, bilo lično ili preko telefona, svaki razgovor, započet na bilo koju temu se završava razgovorom o neraspoloženju, o problemima finansiskim, o računima, o lošim ljudima... Svi pljuju državu, a ne vide nikakvo rešenje.
Ne postoji u ljudima više ni trunka nade. Petog oktobra smo bar imali nadu, a sada smo i nju izgubili.
Sve ove godine unazad smo bili zatvoreni u geto, kako nekom odavde ne bi palo na pamet da ode bilo gde na ovoj zemaljskoj kugli da potraži bolji život za sebe i za svoju decu. Onda su nas malo pustili, pa videli da su pogrešili, jer stanje ovde je gore nego onih crnih devedesetih, pa će sada ponovo da nas uteraju u tor.
Još samo kada nam ponovo uvedu vize za ulazak u Evropu, ovi naši će smisliti da nam uvedu vize za izlazak iz države. Jeste da hrlimo prvobitnoj zajednici svakim danom, ali zato se koriste sve prednosti bilo kog društvenog uređenje koje povećava vlast - vlasti.
Ova država je odavno privatizovana, ona je u privatnom vlasništvu nekolicine iz vladajućih stranaka.
Ono malo ljudi koji rade, rade za državu, ne za sebe. Svaki dinar koji zarade, neće i ne mogu upotrebiti na bilo koji luksuz (što u ovim današnjim danima znači sve više od suva leba i mleka), ostavlja se državi, za razne poreze, takse, akcize, račune koje rastu proporcijalno želji i potrebi vladajućih.
Budžet se nikada neće napuniti, jer se neumitno troši na totalno nebitne stvari. Recimo panoe i sajtove "očistite Srbiju" gde je za iste pare zaista od đubreta očišćena kompletna Estonija. Jesmo li dobili kontejnere za recikliranje? Nismo.
Ma nisu nam ni ulice još očistili, grad nije opran ovde već nekoliko godina, to što prođe mašinica iz koje curka vodica i vrti četkicu, veličine četkice za zube, ja ne računam u pranje. A i to prođe jednom u tri meseca.
Ali nema sve to veze, mi ćemo da plaćamo ekološku taksu, ne onu prvi, nego drugu, deset puta veću, za recikliranje!!!!
Deca idu u školu po skraćenoj nastavi, jer nastavnici štrajkuju, a štrajkuju zato što Srbija nema para da im podigne plate, ali Srbija ima para da u prvih mesec i po baci više od 100 miliona evra. Srbija ima para - ali selektivno.
I sada posle svega, znam da mnogima nije uvođenje bezviznog režima puno značila, jer ne mogu da kupe kartu ni do aerodroma, ali bar nekako ne guši i tu neku poslenju nadu da jednog dana možeš da otpešačiš u bolji život. Više od skora neće biti ni peške. Opet će nas zatvoriti. A zatvoriće nas zato što Srbija ima Kosovo, koje ustvari nema, nego Kosovo ima srpske pasoše koje koriste da traže azil, pa Evropi zasmetalo.
Srbija ima i Mladića koji košta milijardu.
Srbija će nestati zbog divljenja "herojima", jer Srbija je spremna da plati stanovništvom više generacija da bi se spasla nekolicina, uglavnom zakonskih prestupnika.
Srbija se žali na uslove koje nam traže sa zapada, ali Srbija ne ispunjava ni osnovne uslove koji se traže od stanovništva. Srbija je besna na zapad, a uništavana iznutra direktno od Srba, ali njima se prašta, prašta im se sve. Oni daju otkaze i nemaju više nikakvu odgovornost.
I tako, očekujete kad Bramerc ode da nam saopšte da smo ponovo zatvoreni. Ceo svet se slobodno kreće, ali mi jedino možemo prema nebu, jer to nam je jedina putanja. Ko živ, ko mrtav.
Ovih dana sa kime god pričam, bilo lično ili preko telefona, svaki razgovor, započet na bilo koju temu se završava razgovorom o neraspoloženju, o problemima finansiskim, o računima, o lošim ljudima... Svi pljuju državu, a ne vide nikakvo rešenje.
Ne postoji u ljudima više ni trunka nade. Petog oktobra smo bar imali nadu, a sada smo i nju izgubili.
Sve ove godine unazad smo bili zatvoreni u geto, kako nekom odavde ne bi palo na pamet da ode bilo gde na ovoj zemaljskoj kugli da potraži bolji život za sebe i za svoju decu. Onda su nas malo pustili, pa videli da su pogrešili, jer stanje ovde je gore nego onih crnih devedesetih, pa će sada ponovo da nas uteraju u tor.
Još samo kada nam ponovo uvedu vize za ulazak u Evropu, ovi naši će smisliti da nam uvedu vize za izlazak iz države. Jeste da hrlimo prvobitnoj zajednici svakim danom, ali zato se koriste sve prednosti bilo kog društvenog uređenje koje povećava vlast - vlasti.
Ova država je odavno privatizovana, ona je u privatnom vlasništvu nekolicine iz vladajućih stranaka.
Ono malo ljudi koji rade, rade za državu, ne za sebe. Svaki dinar koji zarade, neće i ne mogu upotrebiti na bilo koji luksuz (što u ovim današnjim danima znači sve više od suva leba i mleka), ostavlja se državi, za razne poreze, takse, akcize, račune koje rastu proporcijalno želji i potrebi vladajućih.
Budžet se nikada neće napuniti, jer se neumitno troši na totalno nebitne stvari. Recimo panoe i sajtove "očistite Srbiju" gde je za iste pare zaista od đubreta očišćena kompletna Estonija. Jesmo li dobili kontejnere za recikliranje? Nismo.
Ma nisu nam ni ulice još očistili, grad nije opran ovde već nekoliko godina, to što prođe mašinica iz koje curka vodica i vrti četkicu, veličine četkice za zube, ja ne računam u pranje. A i to prođe jednom u tri meseca.
Ali nema sve to veze, mi ćemo da plaćamo ekološku taksu, ne onu prvi, nego drugu, deset puta veću, za recikliranje!!!!
Deca idu u školu po skraćenoj nastavi, jer nastavnici štrajkuju, a štrajkuju zato što Srbija nema para da im podigne plate, ali Srbija ima para da u prvih mesec i po baci više od 100 miliona evra. Srbija ima para - ali selektivno.
I sada posle svega, znam da mnogima nije uvođenje bezviznog režima puno značila, jer ne mogu da kupe kartu ni do aerodroma, ali bar nekako ne guši i tu neku poslenju nadu da jednog dana možeš da otpešačiš u bolji život. Više od skora neće biti ni peške. Opet će nas zatvoriti. A zatvoriće nas zato što Srbija ima Kosovo, koje ustvari nema, nego Kosovo ima srpske pasoše koje koriste da traže azil, pa Evropi zasmetalo.
Srbija ima i Mladića koji košta milijardu.
Srbija će nestati zbog divljenja "herojima", jer Srbija je spremna da plati stanovništvom više generacija da bi se spasla nekolicina, uglavnom zakonskih prestupnika.
Srbija se žali na uslove koje nam traže sa zapada, ali Srbija ne ispunjava ni osnovne uslove koji se traže od stanovništva. Srbija je besna na zapad, a uništavana iznutra direktno od Srba, ali njima se prašta, prašta im se sve. Oni daju otkaze i nemaju više nikakvu odgovornost.
I tako, očekujete kad Bramerc ode da nam saopšte da smo ponovo zatvoreni. Ceo svet se slobodno kreće, ali mi jedino možemo prema nebu, jer to nam je jedina putanja. Ko živ, ko mrtav.
Kako su nas učili stari
Svi smo mi rasli uz narodne poslovice koje su se mnogo puta pokazale kao tačne, a još više puta kao netačne.
Vuk na vuka ni u toru neće,a kamo li brat na brata svoga. - ali kad bi se lagali.
Prazna glava svaka je ohola, prazne tikve po vodi plivaju. - ispostavilo se da ni puna glava nije mnogo manje ohola.
Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago. - lova, nije da nije.
Ko se o mleko opeče taj i u jogurt duva. - duva duva, ali se pre toga opeče bar 100 puta.
Sve se znade šta je i kako je, svako delo dođe na vidjelo. - da dođe i šta? ništa.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara. - bilo pa prošlo, došlo vreme livora i ulaska nogom.
Ko rano rani, dve sreće grabi. - taj se smori do podneva.
Ko drugome jamu kopa sam u nju upada. - ovi naši na vlasti nikad da upadnu, kad upadnu, jama će biti dovoljno popunjena da preko nje samo pređu.
Čega se pametan stidi, time se lud ponosi. - ko bi rekao, danas svi ponosni što mogu da maznu i ostanu neuhvaćeni.
Ćutanje zlata vrijedi! - jeste, kako da ne, još i ako klekneš da mogu da ti seri po glavi, onda je najbolje.
Po jutru se dan poznaje. - e ova je tačno, ovde večno sivo i musavo.
Gdje mačke nema, tu miševi kolo vode. - samo kod nas ti miševi veći od tigra.
Od inata nema goreg zanata. - ko kaže, jedino ako se zainatiš, možda i stigneš kod lekara na pregled.
U laži su kratke noge. - a u hvatanju laži, još kraće.
Lakše je steći nego sačuvati. - nije da nije, dobiješ platu, a onda ti je država uzme za dadžbine.
Na mladima svijet ostaje. - što se ne bi moglo reći u Srbiji.
Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi. - ovde nikad dočekati...
Učenje je svjetlost. - na kraju puta, umreš pametan i siroma.
Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući. - jeste, dok ne dođe onaj što misli da treba i kuću da mu uzme, jer mu se eto može.
Što ljudi imaju više, to više žele. - e ovo je 100% tačno, ovi naši na vlasti uzeli već mnogo i još im nije dosta.
Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti. - al čuvaj se i onog što stalno laje i taj ujeda.
Ako nemaš lekara, neka ti lekar bude ovo troje: vedra duša, odmor i umeren način života. - e vala još fali neka i o skromnosti pa da nadopunim ove pokoravajuće poslovice...
Vuk na vuka ni u toru neće,a kamo li brat na brata svoga. - ali kad bi se lagali.
Prazna glava svaka je ohola, prazne tikve po vodi plivaju. - ispostavilo se da ni puna glava nije mnogo manje ohola.
Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago. - lova, nije da nije.
Ko se o mleko opeče taj i u jogurt duva. - duva duva, ali se pre toga opeče bar 100 puta.
Sve se znade šta je i kako je, svako delo dođe na vidjelo. - da dođe i šta? ništa.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara. - bilo pa prošlo, došlo vreme livora i ulaska nogom.
Ko rano rani, dve sreće grabi. - taj se smori do podneva.
Ko drugome jamu kopa sam u nju upada. - ovi naši na vlasti nikad da upadnu, kad upadnu, jama će biti dovoljno popunjena da preko nje samo pređu.
Čega se pametan stidi, time se lud ponosi. - ko bi rekao, danas svi ponosni što mogu da maznu i ostanu neuhvaćeni.
Ćutanje zlata vrijedi! - jeste, kako da ne, još i ako klekneš da mogu da ti seri po glavi, onda je najbolje.
Po jutru se dan poznaje. - e ova je tačno, ovde večno sivo i musavo.
Gdje mačke nema, tu miševi kolo vode. - samo kod nas ti miševi veći od tigra.
Od inata nema goreg zanata. - ko kaže, jedino ako se zainatiš, možda i stigneš kod lekara na pregled.
U laži su kratke noge. - a u hvatanju laži, još kraće.
Lakše je steći nego sačuvati. - nije da nije, dobiješ platu, a onda ti je država uzme za dadžbine.
Na mladima svijet ostaje. - što se ne bi moglo reći u Srbiji.
Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi. - ovde nikad dočekati...
Učenje je svjetlost. - na kraju puta, umreš pametan i siroma.
Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući. - jeste, dok ne dođe onaj što misli da treba i kuću da mu uzme, jer mu se eto može.
Što ljudi imaju više, to više žele. - e ovo je 100% tačno, ovi naši na vlasti uzeli već mnogo i još im nije dosta.
Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti. - al čuvaj se i onog što stalno laje i taj ujeda.
Ako nemaš lekara, neka ti lekar bude ovo troje: vedra duša, odmor i umeren način života. - e vala još fali neka i o skromnosti pa da nadopunim ove pokoravajuće poslovice...
1/26/11
E neću da vam platim račune
I neću, baš neću, tužite me, isključite me i ovako sedim u stanu u zimskoj jakni.
Sada sam isprevrtala računa ne bi li imala otprilike predstave koliko su mi se povećali računi.
- infostan mi se povećao za 32%
- struja za oko 20 - 25%
Od letos imam sve štedne sijalice i jedan bojler manje, a meni struja skoči za 25%
Ostalo mi je upaljeno što mi je i pre bilo upaljeno. Pazim da gasim svetla, uvek jesam, tako me uvežbali u vreme komunizma.
Što je najbolje, tu nije kraj, najavljuju poskupljenje od 13,5% od marta. Kao da baš skoro nisu podigli 10%. Ali to se zaboravilo. Njima treba, pa im treba. Šta ih briga što neko nema da plati, jer plate stoje ili ih uopšte nema zahvaljujući mnogim genijalnim potezima države. Nema veze što neko ne dobije platu po 6 meseci, ako ikada uspe da je iskamči, dobije je u delovima bez kamate, ali ako ne plati struju, onda mu piči kamata sve u 16.
I onda je neki genijalac došao na ideju da naplati struju od onoh što plaćaju za sve, naravno i za one što ne plaćaju. Pola miliona ne plaća račune, sa akcentom da je većina neplatiša dobrostojeća, tj. imaju redovne prihode.
Pa nađite načina da ih naplatite, a ne da čekate da prođe 10 godina, da se nakupi kamata i šta, nikom ništa. A nekima presečete kabl kada ne plati 5.500 dinara (žalio mi se jedan danas, to mu je prvi račun koji nije platio).
A što se tiče grejanja, e pa definitivno neću da platim. Plaćam je skuplje nego pre, ne greju me isto, ne. Greju me tek da se kaže da greju, čisto toliko da imaju razlog da naplate. Smatraju da je normalno sedeti u stanu u kom je 19 stepeni Celzijusa. Baš bi volela da vidim da li su i zgrade glavnih u toplani zavrnute na 19! Mogu ruku da stavim u vatru da nisu.
Lepo kaže tekst:
Toplana u hiljadama stanova spušta temperaturu, što jasno kaže da ne spušta u svim stanovima, nego u nekima koji nemaju političku ili kakvu li već vezu!
Primetila sam danas da se super osećam kada obučem perjanu jaknu do zemlje, e onda mi je taman. Ako je kojim slučajem skinem, onda obučem jedna džemper, pa na njega još jedan. Kao da živim u pećini a ne u centru grada od skoro milion stanovnika.
Idem za te pare da kupim svaki mesec novu jaknu svakom ukućanu i svi sretni i zadovoljni. A vi gledajte šta ćete.
E neću da vam platim, zabole me. Razmišljam se da odem da sedim, spavam i jedem u kolima, bolje mi je grejanje i manje košta, i ako je benzin najskuplji u Evropi!
Otimate i više nemate nikakvu meru!
Samo vi trabunjajte o tome koliko je dinar devalvirao. Malo sutra 9,6%, devalvirao je život za 60%. O zdravstvu neću ni da počnem da pišem, a ni o školstvu.
Mala bara puna krokodila!
Sada sam isprevrtala računa ne bi li imala otprilike predstave koliko su mi se povećali računi.
- infostan mi se povećao za 32%
- struja za oko 20 - 25%
Od letos imam sve štedne sijalice i jedan bojler manje, a meni struja skoči za 25%
Ostalo mi je upaljeno što mi je i pre bilo upaljeno. Pazim da gasim svetla, uvek jesam, tako me uvežbali u vreme komunizma.
Što je najbolje, tu nije kraj, najavljuju poskupljenje od 13,5% od marta. Kao da baš skoro nisu podigli 10%. Ali to se zaboravilo. Njima treba, pa im treba. Šta ih briga što neko nema da plati, jer plate stoje ili ih uopšte nema zahvaljujući mnogim genijalnim potezima države. Nema veze što neko ne dobije platu po 6 meseci, ako ikada uspe da je iskamči, dobije je u delovima bez kamate, ali ako ne plati struju, onda mu piči kamata sve u 16.
I onda je neki genijalac došao na ideju da naplati struju od onoh što plaćaju za sve, naravno i za one što ne plaćaju. Pola miliona ne plaća račune, sa akcentom da je većina neplatiša dobrostojeća, tj. imaju redovne prihode.
Pa nađite načina da ih naplatite, a ne da čekate da prođe 10 godina, da se nakupi kamata i šta, nikom ništa. A nekima presečete kabl kada ne plati 5.500 dinara (žalio mi se jedan danas, to mu je prvi račun koji nije platio).
A što se tiče grejanja, e pa definitivno neću da platim. Plaćam je skuplje nego pre, ne greju me isto, ne. Greju me tek da se kaže da greju, čisto toliko da imaju razlog da naplate. Smatraju da je normalno sedeti u stanu u kom je 19 stepeni Celzijusa. Baš bi volela da vidim da li su i zgrade glavnih u toplani zavrnute na 19! Mogu ruku da stavim u vatru da nisu.
Lepo kaže tekst:
Toplana u hiljadama stanova spušta temperaturu, što jasno kaže da ne spušta u svim stanovima, nego u nekima koji nemaju političku ili kakvu li već vezu!
Primetila sam danas da se super osećam kada obučem perjanu jaknu do zemlje, e onda mi je taman. Ako je kojim slučajem skinem, onda obučem jedna džemper, pa na njega još jedan. Kao da živim u pećini a ne u centru grada od skoro milion stanovnika.
Idem za te pare da kupim svaki mesec novu jaknu svakom ukućanu i svi sretni i zadovoljni. A vi gledajte šta ćete.
E neću da vam platim, zabole me. Razmišljam se da odem da sedim, spavam i jedem u kolima, bolje mi je grejanje i manje košta, i ako je benzin najskuplji u Evropi!
Otimate i više nemate nikakvu meru!
Samo vi trabunjajte o tome koliko je dinar devalvirao. Malo sutra 9,6%, devalvirao je život za 60%. O zdravstvu neću ni da počnem da pišem, a ni o školstvu.
Mala bara puna krokodila!
1/25/11
Koliko vredi život
Juče se dogodila pljačka pošte, jedna u nizu od stotinu prethodnih. Ranjen je jedan mladić kojem su pljačkaši pucali direkt u lice jer se pokušao usprotiviti, ostali su ležali na podu po naredbi naoružanih.
Evo kako ljudi reaguju na dogadjaj:
Treba da se navikavamo. Ovakvih i slicnih dogadjaja ima mnogo na toliko voljenom zapadu.
(Zoran, 25. januar 2011 01:01)
Trazili smo Ameriku...dobili smo Ameriku...ovakve stvari su samo uvod...
(Dejan, 25. januar 2011 00:20)
evropske integracije
tu nema nikakve dileme
(rade, 24. januar 2011 23:07)
Ovo je sa jedne strane, gde se naravno sve loše što se dešava krivi neko drugi.
A realno se slažem sa ovim komentarima:
Čitam ove komentare i ne verujem. Sve sami uzorni građani koji veličaju hrabrog mladića.
Eto druge vesti da je baba od 69 godina upala u menjačnicu sa fantomkom i plastičnim pištoljem, verovatno nije imala para za pravi.
Ko zna, možda je nekome od ovih pljačkaša bio NEOPHODAN novac za pelene, hranu, lekove... Ljudi, više ovakve stvari neće raditi ološ, nego prosečan (polu)svet.
A taj nastradali mladić, šta je on umislio tek? Ko bi mu rekao "hvala" i da je sprečio pljačku? Ostaće invalid za ceo život, a bez ikakve potrebe.
I za kraj. Obratite pažnju, ukrali su 100 hiljada dinara koji su bili namenjeni za isplatu penzija. Penzija! Množina! Pa da je taj iznos bio namenjen za isplatu JEDNE penzije, ovakve pljačke se nikada ne bi ni dešavale ili bi se dešavale veoma retko.
Ološ na vlasti nas je doveo na najniže moguće grane, a sada ćemo da se ubijamo međusobno - goli opstanak u narednom periodu.
(Dušan, 25. januar 2011 01:28)
Ovi ce kriminalci mozda i doakati. ali sta je sa najvecim kriminalcima, politicarima. Ovde proneveren milion evra tamo 30, nista uradjeno nije, i je l' odgovarao neko..?
(mitoman, 25. januar 2011 00:53)
PROČITAJTE ZAKON PA KOMENTARIŠITE!!!
Ukoliko vam neko udje sa pištoljem u stan i ubijete ga NEMA ŠANSE da ne odležite najmanje 2 godine (pogledajte neke presude takvih slučajeva). U našem zakonu TEK KAD PUCAJU NA VAS možete se braniti (to što vas ubiju ne znači da možete tek tako da kršite zakon) i onda ubiti napadača. ALI i dalje se procenjuje DA LI STE MOGLI da mu pucate u noge i onesposobite ga. Iz čega zaključujemo samo jedno ZAKON ŠTITI KRIMINALCE I DALJE A SUDIJE JOŠ VIŠE
(cinik, 25. januar 2011 00:41)
Najtužnije je što je ovaj poslednji komentar istitnit. Ako vam neko uđe u stan sa namerom da vas pljačka, najbolje će biti da ga ponudite kafom i lepo mu date sve što traži. Tako ćete ostati živi, neće vam skršiti nameštaj i napraviti još veću štetu, neće vam razbacati stvari samo da morate da spremate za njim, a on će i ovako dobiti šta hoće, jer ako se usprotivite njegovoj nameri, samo vi ste krivi, pred sudom i zakonom!
1/20/11
Banana Republika
Banana Republika je moj dom.
Banana Republika u svom plemenskom zasedanju, menja zakone od dana do dana, uglavnom se donose zakoni koji su od prioritetne važnosti, da li svi imaju sedam ili četiri kaiša na espadrilama, dužina suknji ženskog dela plemena i slične mnogo bitne stvari.
Banana Republika nije obično pleme, ona je demokratsko pleme, gde se podrazumeva da se pitaju samo članovi onog plemena koji idu na plemenska zasedanja, dok se osatali ništa ne pitaju.
Ostali su tu da donose banane, mango, dijamante i zlato iz rudnika ovima što zasedaju i da još za to plaćaju dadžbinu. Imaju sreće oni koji mogu da plate dadžbinu, jer to znači da im je plemenski savet dao privilegiju da uopšte mogu da im donose sve na noge.
Kao što plemenski zakon to nalaže, prioritet imaju plemenska srodstva, što rezultira time da se u Banana Republici prave klanovi.
Naravno, najbolje prolaze starešine i poglavica, zatim njihovi rođaci, a oni koji to nisu nemaju nikakve privilegije.
Moje pleme ima oko 7.5 miliona stanovnika. Plemenski savet je mnogobrojan, a sa sve rođacima čine oko 20% stanovništva. Ostalih 80% nema nikakvu privilegiju. Ako prekrše zakon koje pleme ima prava da menja iz sata u sat, oni bivaju sankcionisani.
Moje pleme je dosta moderno, jer u njemu vlada i određen moderni sistem oporezovanja zvani "harač"
"Harač" moraju da plaćaju svi, jedino što "ostalima" nije na uvid da li članovi plemensko saveta plaćaju isti i ili njihovi rođaci takođe. Tako da se pretpostavlja, pošto su oni na višim pozicijama u manjini, nema potrebe za plaćanjem harača, jer mogu da odrede koliko god je potrebno kako bi plemenski savet i njegovi članovi mogli da grade svoje kuće od najfinijeg drveta na najvišoj planini, sa pogledom na more gde se viori zastava na njihovoj barci.
Većina članova plemenskog saveta ima svojih nekoliko kočija, a kako istovremeno ne može da bude u svim kočijama, ona ih popuni svojim rođacima koji im služi kao štit od ostalog plemenskog stanovništva.
Pleme ima svog vrača kod kog prioritet imaju članovi plemenskog saveta i njihova rodbina, zbog ograničenog broja medikamentnog bilja. Najčešće se poglavica leči kod plemenskog vrača iz drugog plemena, zato što drugo pleme ima pored neophodnog bilja i perorez. Plaća ga bananama koje pokupi kao extra višak od stanovništva.
Većina stanovništva ni ne stigne na red kod plemenskog vrača.
Moje pleme se danas zove Banana, a već sutra može da se zove i Mango. Isto tako, danas se nad mojim plemenom viori zelena zastava, a već sutra može da osvane narandžasta. Danas je himna moje Banana Republike "ukačaka" a već sutra može da bude "utulutututuru". O svemu tome odlučuje plemenski savet i ima sva prava da menja kako poželi i po sopstvenim potrebama.
Tako moje pleme zavarava trag svom neprijatelju, a često i sopstvenim članovima plemena koje nikada ne zna kada ustane ujutro šta ih čeka.
Glavni izvor zarade mog plemena je banana, ali su starešine plemena odlučile da to izvorište prepuste susednom plemenu uz određenu nadoknadu u kikirikiju. Težinu tog kikirikija određuje težina mesečnog prinosa banana.
Plemenski savet je shvatio da ne moraju svi danas da jedu, posebno ne banane, tako da su doneli odluku da onom članu plemena koji bude svaki dan jeo, naplate harač duplo.
Kako je moje pleme često menjalo ime, plemenske zakone, zastavu i visinu harača, načuh da je sasvim izvesno kako će sutra osvanuti novo ime mog plemena. To će najverovatnije biti Yahuskin, a glavni izvor preživljavanja će biti wickiup, pošto banana više neće biti.
I tako... ko nam je kriv kada smo indijanci!
Banana Republika u svom plemenskom zasedanju, menja zakone od dana do dana, uglavnom se donose zakoni koji su od prioritetne važnosti, da li svi imaju sedam ili četiri kaiša na espadrilama, dužina suknji ženskog dela plemena i slične mnogo bitne stvari.
Banana Republika nije obično pleme, ona je demokratsko pleme, gde se podrazumeva da se pitaju samo članovi onog plemena koji idu na plemenska zasedanja, dok se osatali ništa ne pitaju.
Ostali su tu da donose banane, mango, dijamante i zlato iz rudnika ovima što zasedaju i da još za to plaćaju dadžbinu. Imaju sreće oni koji mogu da plate dadžbinu, jer to znači da im je plemenski savet dao privilegiju da uopšte mogu da im donose sve na noge.
Kao što plemenski zakon to nalaže, prioritet imaju plemenska srodstva, što rezultira time da se u Banana Republici prave klanovi.
Naravno, najbolje prolaze starešine i poglavica, zatim njihovi rođaci, a oni koji to nisu nemaju nikakve privilegije.
Moje pleme ima oko 7.5 miliona stanovnika. Plemenski savet je mnogobrojan, a sa sve rođacima čine oko 20% stanovništva. Ostalih 80% nema nikakvu privilegiju. Ako prekrše zakon koje pleme ima prava da menja iz sata u sat, oni bivaju sankcionisani.
Moje pleme je dosta moderno, jer u njemu vlada i određen moderni sistem oporezovanja zvani "harač"
"Harač" moraju da plaćaju svi, jedino što "ostalima" nije na uvid da li članovi plemensko saveta plaćaju isti i ili njihovi rođaci takođe. Tako da se pretpostavlja, pošto su oni na višim pozicijama u manjini, nema potrebe za plaćanjem harača, jer mogu da odrede koliko god je potrebno kako bi plemenski savet i njegovi članovi mogli da grade svoje kuće od najfinijeg drveta na najvišoj planini, sa pogledom na more gde se viori zastava na njihovoj barci.
Većina članova plemenskog saveta ima svojih nekoliko kočija, a kako istovremeno ne može da bude u svim kočijama, ona ih popuni svojim rođacima koji im služi kao štit od ostalog plemenskog stanovništva.
Pleme ima svog vrača kod kog prioritet imaju članovi plemenskog saveta i njihova rodbina, zbog ograničenog broja medikamentnog bilja. Najčešće se poglavica leči kod plemenskog vrača iz drugog plemena, zato što drugo pleme ima pored neophodnog bilja i perorez. Plaća ga bananama koje pokupi kao extra višak od stanovništva.
Većina stanovništva ni ne stigne na red kod plemenskog vrača.
Moje pleme se danas zove Banana, a već sutra može da se zove i Mango. Isto tako, danas se nad mojim plemenom viori zelena zastava, a već sutra može da osvane narandžasta. Danas je himna moje Banana Republike "ukačaka" a već sutra može da bude "utulutututuru". O svemu tome odlučuje plemenski savet i ima sva prava da menja kako poželi i po sopstvenim potrebama.
Tako moje pleme zavarava trag svom neprijatelju, a često i sopstvenim članovima plemena koje nikada ne zna kada ustane ujutro šta ih čeka.
Glavni izvor zarade mog plemena je banana, ali su starešine plemena odlučile da to izvorište prepuste susednom plemenu uz određenu nadoknadu u kikirikiju. Težinu tog kikirikija određuje težina mesečnog prinosa banana.
Plemenski savet je shvatio da ne moraju svi danas da jedu, posebno ne banane, tako da su doneli odluku da onom članu plemena koji bude svaki dan jeo, naplate harač duplo.
Kako je moje pleme često menjalo ime, plemenske zakone, zastavu i visinu harača, načuh da je sasvim izvesno kako će sutra osvanuti novo ime mog plemena. To će najverovatnije biti Yahuskin, a glavni izvor preživljavanja će biti wickiup, pošto banana više neće biti.
I tako... ko nam je kriv kada smo indijanci!
1/18/11
Nastići su žrtve
Čitam redom vesti, sa Nastićima ne posustaju već mesec dana unazad. Evo, tačno već mesec dana. Drama je to velika, upadne ti surova Amerika, otme ti decu i onda im plaća da sede u tamo nekim porodicama koje nisu iste veroispovesti. Treba o tome svaki dan pisati, ma šta pisati, ne treba uopšte pisati o ničem drugom, treba svima otvoriti oči kako je kod nas lepo i kako je Amerika satanistička država.
Kako te Amerikance nije sramota da su takvi licemeri? Ovako otimaju sretnu golu dečicu sa jedne strane, a sa druge prave miss peagent, snimaju porniće, prodaju drogu, ubijaju po ulicama, siluju decu... ma sve ono što 100% pure Serb nikada ne radi. A onda uzmu 100% pure Serb i otmu mu decu, strpaju ga u zatvor, optuže ga na osnovu par tačaka, oslobode ga ali mu decu ne vraćaju.
Aha, znači stigli smo dotele, neće da nam vrate "našu" decu, mamicuimnjihovu. A znate zašto? Pa zato što pure Serb deca imaju fenomenalan genetski potencijal i garant su ih obećali nekom bogatom Jevreju, samo da nađu način da doakaju 100% innocent Serb ocu.
Ali zeznuli su se. Pa nisu ni oni tako velika sila, tu smo mi, jest' da smo mali, ali mi ćemo njih naučiti kako se to radi. S obzirom da je u pitanju 100% pure evil Amerika i 100% pure heavenly Srbija, na kraju svakog filma je happy end, znači, nema šanse da omanemo. Podignemo slučaj na priority državni nivo i samo to radimo, ma ako je potrebno svi stučnjaci će da sede Obami pred vratima dok decu ne puste, jer mi ćemo im pokazati kako to kod nas rade. Zlotvori oni jedni sa kretenima od ljudi koji su uopšte smislili zakon o zlostavljanju i pedofiliju. Mislim, puni su je, ali je debilno načisto da ga sprovode nad stanovništvom kom su prethodno obezbedili posao, novac, kuću, auto, škole, život i pasoš. Šta oni kreteni hoće, pa taj čovek je bio primoran da ode tamo i rinta po njihovom surovom radnom vremenu, a sad mu još i sude. Blam!
Sramota bre za tu Ameriku da oni prime toliki narod iz celog sveta, a pojma nemaju da postoje kulturne razlike među tim narodima. Pa nisu svi kreteni kao oni da decu kupaju u kupaćim kostimima, a pritom još to i ne obeleže kao noramalan happy event.
Stvarno su kreteni, reči nemam, treba sami sebi da bace atomsku bombu, bar neke vajde od njihovog naoružavanja.
Ali tu smo mi, mi brinemo o svojima, posebno o onima koji su se pod silom primore otisnuli putem zle Amerike. Mi ne poznajemo reči pedofilija, zlostavljanje, zanemarivanje, kod nas to ne postoji, pa stoga i slučajno ako se donese neki zakon, pod prisilom isto tako zle Evrope, ne treba ga koristiti.
Mi brinemo, tako da ćemo im pokazati da je svaki naš stučnjak sve svoje resurse usmerio ka preobraženju Amerike u jedno fino socijalno razvijeno društvo. Ma biće nam jednog dana zahvalni na tome, ček samo ako se opamete. Pa da, oni nemaju ni pameti, oni se rađaju glupi, svi odreda. Genetika ti je to.
I tako, dok naši stučnjaci koji crkoše od dosade, pošto su našu zemlju ovde sredili, ustvari, šta ima da je sređuju, ovde sve štima, Srb' je 100% pure good guy, ostali će ih navijački podržavati. Mi bar uvek navijamo za svoje i uvek smo najglasniji. Pa mi imamo svetske prvake i to koliko puta u vaterpolu, znaš li ti šta je to!!
Kako te Amerikance nije sramota da su takvi licemeri? Ovako otimaju sretnu golu dečicu sa jedne strane, a sa druge prave miss peagent, snimaju porniće, prodaju drogu, ubijaju po ulicama, siluju decu... ma sve ono što 100% pure Serb nikada ne radi. A onda uzmu 100% pure Serb i otmu mu decu, strpaju ga u zatvor, optuže ga na osnovu par tačaka, oslobode ga ali mu decu ne vraćaju.
Aha, znači stigli smo dotele, neće da nam vrate "našu" decu, mamicuimnjihovu. A znate zašto? Pa zato što pure Serb deca imaju fenomenalan genetski potencijal i garant su ih obećali nekom bogatom Jevreju, samo da nađu način da doakaju 100% innocent Serb ocu.
Ali zeznuli su se. Pa nisu ni oni tako velika sila, tu smo mi, jest' da smo mali, ali mi ćemo njih naučiti kako se to radi. S obzirom da je u pitanju 100% pure evil Amerika i 100% pure heavenly Srbija, na kraju svakog filma je happy end, znači, nema šanse da omanemo. Podignemo slučaj na priority državni nivo i samo to radimo, ma ako je potrebno svi stučnjaci će da sede Obami pred vratima dok decu ne puste, jer mi ćemo im pokazati kako to kod nas rade. Zlotvori oni jedni sa kretenima od ljudi koji su uopšte smislili zakon o zlostavljanju i pedofiliju. Mislim, puni su je, ali je debilno načisto da ga sprovode nad stanovništvom kom su prethodno obezbedili posao, novac, kuću, auto, škole, život i pasoš. Šta oni kreteni hoće, pa taj čovek je bio primoran da ode tamo i rinta po njihovom surovom radnom vremenu, a sad mu još i sude. Blam!
Sramota bre za tu Ameriku da oni prime toliki narod iz celog sveta, a pojma nemaju da postoje kulturne razlike među tim narodima. Pa nisu svi kreteni kao oni da decu kupaju u kupaćim kostimima, a pritom još to i ne obeleže kao noramalan happy event.
Stvarno su kreteni, reči nemam, treba sami sebi da bace atomsku bombu, bar neke vajde od njihovog naoružavanja.
Ali tu smo mi, mi brinemo o svojima, posebno o onima koji su se pod silom primore otisnuli putem zle Amerike. Mi ne poznajemo reči pedofilija, zlostavljanje, zanemarivanje, kod nas to ne postoji, pa stoga i slučajno ako se donese neki zakon, pod prisilom isto tako zle Evrope, ne treba ga koristiti.
Mi brinemo, tako da ćemo im pokazati da je svaki naš stučnjak sve svoje resurse usmerio ka preobraženju Amerike u jedno fino socijalno razvijeno društvo. Ma biće nam jednog dana zahvalni na tome, ček samo ako se opamete. Pa da, oni nemaju ni pameti, oni se rađaju glupi, svi odreda. Genetika ti je to.
I tako, dok naši stučnjaci koji crkoše od dosade, pošto su našu zemlju ovde sredili, ustvari, šta ima da je sređuju, ovde sve štima, Srb' je 100% pure good guy, ostali će ih navijački podržavati. Mi bar uvek navijamo za svoje i uvek smo najglasniji. Pa mi imamo svetske prvake i to koliko puta u vaterpolu, znaš li ti šta je to!!
1/16/11
Kad na vrbi grozd zarudi
Ovih dana me hvata neverovatna nervoza i nema mi leka. Mislim, kako ne bi bilo, tresnem neki bensedim i prespavam život, što da ne, ali ja nisam takav tip. Bensedin sam popila jednom u životu, lažem, dva puta. Prvi put zato što nisam u sred noći imala ništa protiv bolova, a zub me je jedini put boleo, a drugi put je bilo kada sam pod hormonskim rastrojstvom bila na ivici da ostavim dete babama i isparim u beli svet.
E, ovo je drugo, ovde sam u borbi ja protiv države. Države koja je moja i za koju bi ja trebalo da osećam bilo kakav patriotski nagon, ali ne osećam ništa osim užasavanja, zgražavanja i besa.
Do skora je moj bes bio ograničen na vladajuće, ali onda vremenom skapiraš da nisu krivi oni što vladaju, nego oni što ih podržavaju. Ja sam bila jedna od budala u redu koja je mislila da ako glasaš za "pismene" će nešto na bolje da se promeni. Ustvari, kako god se okrene i obrne, svaki moj pozitivni glas upućen bilo kome u politici je demantovan veoma brzo njihovim rabotama. Ispadam glupa svakako. Naučih jedno, a to je da ne postoji više ni jedan jedini čovek koji će iz dobre namere da se upusti u politiku. To je čista ideologija.
E sad, ne bi meni to bilo toliko strašno da je neka veća država u pitanju. Nego gledam ovde šačicu jada od ljudi koji čine ovu državu, kako ih "pismeni" magarci svakodnevno vuče za nos i prodaje im maglu za veoma skupe novce.
Realno gledajući, političari za suštu demagogiju imaju ogromne plate, ali i dalje nedovoljne za stil života kakav vode. Pa odakle im onda pare za sve to što imaju i rade? Ustvari, znam odgovor, znamo ga svi mi, ovo je čisto bilo retoričko pitanje.
Kada bi napravila spisak šta mi se ne dopada u mom gradu, u mojoj zemlji, na strani sa minusima bi bilo toliko da bi mogla da nabrajam do sutra. A kada bi pravila spisak na plus strani, shvatam da jedino što me ovde drži je činjenica da imamo roditelje koji su sve stariji i tu i tamo po kog prijatelja čije prijateljstvo gajimo već decenijama. Čisto ti glupo da to baciš u vodu. To bi bilo otprilike sve na pozitivnoj strani.
Počevši od vode i vazduha, pa do zakona i ustava, ovde je sve "zatrovano" i proti-otrov ne postoji. Previše se raširio.
Gledam pre neki dan moju lepu ulicu, moj lepi bulevar, moj lepi park i šta vidim. Vidim gomilu nekih ljudi koji su ovde došli juče, koje nije briga ni za to što sam ja tu oduvek ni što ja sve to volim. Prljaju, bacaju, pljuju po svemu tome. Niko više ulice ne pere, dok predjem ulicu po vlažnom vremenu, meni su čizme ili cipele zatrpane blatom. Zebru više ni ne vidim, nazire se ispod blata koje se valjda sad već godinama. Par puta dok uzdahnem i tačno mog da prošetam do kamenice da mi snime pluća. O otvaranju prozora i prašni je bespotrebno pričati. Blato se podiže sve više u suvom periodu. Jezivo!
Ovaj grad više nije moj grad. Ko su ti ljudi, kakve su ovo zgrade, gde su stare lepe zgrade, ko je rakao da se samo pere Dunavska i Zmaj Jovina, a ostalo je nebitno... Šta mene ovde drži osim one dve gore nabrojane stvari? Ništa, ama baš ništa.
Znam, pitanje je "pa što onda ne odeš ako ti nije dobro"? A odgovor je "zbog te dve stvari i zato što sam dočekala ovde godine kada se teško odlazi, a i ako se odlazi, odlazi se zbog dece"
Ovde će biti bolje - pa nikad - kad na vrbi grozd zarudi!
E, ovo je drugo, ovde sam u borbi ja protiv države. Države koja je moja i za koju bi ja trebalo da osećam bilo kakav patriotski nagon, ali ne osećam ništa osim užasavanja, zgražavanja i besa.
Do skora je moj bes bio ograničen na vladajuće, ali onda vremenom skapiraš da nisu krivi oni što vladaju, nego oni što ih podržavaju. Ja sam bila jedna od budala u redu koja je mislila da ako glasaš za "pismene" će nešto na bolje da se promeni. Ustvari, kako god se okrene i obrne, svaki moj pozitivni glas upućen bilo kome u politici je demantovan veoma brzo njihovim rabotama. Ispadam glupa svakako. Naučih jedno, a to je da ne postoji više ni jedan jedini čovek koji će iz dobre namere da se upusti u politiku. To je čista ideologija.
E sad, ne bi meni to bilo toliko strašno da je neka veća država u pitanju. Nego gledam ovde šačicu jada od ljudi koji čine ovu državu, kako ih "pismeni" magarci svakodnevno vuče za nos i prodaje im maglu za veoma skupe novce.
Realno gledajući, političari za suštu demagogiju imaju ogromne plate, ali i dalje nedovoljne za stil života kakav vode. Pa odakle im onda pare za sve to što imaju i rade? Ustvari, znam odgovor, znamo ga svi mi, ovo je čisto bilo retoričko pitanje.
Kada bi napravila spisak šta mi se ne dopada u mom gradu, u mojoj zemlji, na strani sa minusima bi bilo toliko da bi mogla da nabrajam do sutra. A kada bi pravila spisak na plus strani, shvatam da jedino što me ovde drži je činjenica da imamo roditelje koji su sve stariji i tu i tamo po kog prijatelja čije prijateljstvo gajimo već decenijama. Čisto ti glupo da to baciš u vodu. To bi bilo otprilike sve na pozitivnoj strani.
Počevši od vode i vazduha, pa do zakona i ustava, ovde je sve "zatrovano" i proti-otrov ne postoji. Previše se raširio.
Gledam pre neki dan moju lepu ulicu, moj lepi bulevar, moj lepi park i šta vidim. Vidim gomilu nekih ljudi koji su ovde došli juče, koje nije briga ni za to što sam ja tu oduvek ni što ja sve to volim. Prljaju, bacaju, pljuju po svemu tome. Niko više ulice ne pere, dok predjem ulicu po vlažnom vremenu, meni su čizme ili cipele zatrpane blatom. Zebru više ni ne vidim, nazire se ispod blata koje se valjda sad već godinama. Par puta dok uzdahnem i tačno mog da prošetam do kamenice da mi snime pluća. O otvaranju prozora i prašni je bespotrebno pričati. Blato se podiže sve više u suvom periodu. Jezivo!
Ovaj grad više nije moj grad. Ko su ti ljudi, kakve su ovo zgrade, gde su stare lepe zgrade, ko je rakao da se samo pere Dunavska i Zmaj Jovina, a ostalo je nebitno... Šta mene ovde drži osim one dve gore nabrojane stvari? Ništa, ama baš ništa.
Znam, pitanje je "pa što onda ne odeš ako ti nije dobro"? A odgovor je "zbog te dve stvari i zato što sam dočekala ovde godine kada se teško odlazi, a i ako se odlazi, odlazi se zbog dece"
Ovde će biti bolje - pa nikad - kad na vrbi grozd zarudi!
Subscribe to:
Posts (Atom)