Dubai - 1. deo

Evo, nikako da se oporavim od kulturološkog šoka koji sam doživela predhodne dve nedelje i vratim u uobičajeni ritam nereda. Jedino što mogu da primetim, pošlo mi je već "za rukom" da otpiljim celu kutiju cigareta, na žalost mojih oporavljenih plićnih krila.
Da krenem od kraja. Ne znam nikada da li je gore sedeti kod kuće, nigde ne putovati, zbog opasnosti povratka ili otputovati pa se vratiti. Nekako mi se čini da je ovo drugo gore, jer vremenom postanete skroz ogorčeni na sve oko vas, iako se možda ipak "napunili baterije".
Šta me je dočekalo kad sam sletela na Surčin, a to sam sa takvom lakoćom zaboravila kao da nikada nije postojalo:
- Siva i umorna lica
- Nadrndani carinici
- Vesti o smanjenju plata i povećanju poreza na extra prihode (što obuhvata platu veću od cirka 12 'iljadarki)
- Djubre pored i na putu/ulici
- Zadimljene prostorije
- Neosvetljeni highway (hahaha ako bi se šalili) i potonuli putevi preko Fruške Gore
- SMS opomena da će da mi isključe mobilni jer sam prekoračila dozvoljenu potršnju (bez obzira što uredno plaćam već 8 godina isti telefonski broj)
- Vesti o štetdnji električne energije + novo osvetljenje a'la Las Vegas na Izvršnom Veću (sada je noću u mojoj sobi, kao da spavam u podne, jedino što zaista lepo izgleda)
- Nova bašta u Gondoli (kafić preko puta)
- Pocepana zavesa od mačića koji se ljuljaju na istoj

Sve u svemu, ništa obećavajuće. A baš sam se vratila iz nekog sasvim drugog sveta, čak možda i neke druge planete. Kako je lako zaboraviti na loše :(

A sad od početka, tj. od sletanja na Dubai aerodrom!

Odbijala sam da nešto veštački, tipa, palme u pustinji zasadjene na par metara razmaka u milimetar, zelena trava i cveće na sve strane, fantastični putevi i prelepe gradjevine, razne arhitekture koje uglavnom obaraju zakon statike... mogu da mi budu zanimljivi. Ali pogreših. Još nisam gotovo ni korak sa aerodroma napravila, a već sam znala da će mi se dopasti i da ću se sa teškom mukom vratiti na "ono moje".

Prva stvar su naravno bile zgrade koje su mi upale u oko. Dubai je još uvek jedno veliko gradilište gde se na sve strane nalaze kranovi, ali ono što je izgradjeno je fantastično. Sve ima neki urbani smisao i odlično je uklopljeno moderno i tradicionalno, kao izmedjuostalog i način ponašanja, maniri, kultura i mentalitet.

Druga stvar koju nisam mogla da ne primetim da je sve čisto. Nigde ni prašine, osim one od peska, a ne papirića ili kojim slučajem opušaka od cigara. O konzervama, papirima, kesama ni govora. Što je još interesantnije, tako je sve organizovano da nigde nema ni kontejnera, niti se vidi kada djubretari odnose djubre (verovatno iz zgrada, gde verujem da postoji sprat namenjen bacanju otpadaka).

Treća stvar su automobili. Nigde auta starijeg od dve - tri godine i nigde prljavog auta. Svi u automobilima privezani, bez obzira na to koji auto voze, a i svi se pridržavaju reda vožnje. Radi su da te puste da predješ ulicu, makar to ne bilo na pešačkom prelazu i da te puste da se uključiš u saobraćaj. Čak veoma rado zaustave auto na trećoj od 6 traka da ti pomognu ako se izgubiš.

Nigde zabrinutih lica, nigde besnih pogleda i stisnutih zuba, nigde popreki pogledi. Veoma su predusretljivi.

Dubai je dokaz da svet može biti jedno dobro mesto, jedno bogato mesto gde se tudje dobro može prihvatiti, a očuvati ono lično i tradicionalno, bez ikakvog rizika ugrožavanja sopstvenog. Oni su svoje stanike veoma dobro zaštitili, a drugima su dali mogućnost da uz pomoć njih prosperiraju i zaradjuju za život. Dubai je jedna posebna planeta na našoj planeti, jedan jedinstveni i neponovljivi grad.

Nisam mogla a da se ne divim tim ošišanim zelenim travnjacima, kao da su u Engleskoj, a ne u sred pustinje. Nisam mogla da se ne divim tim veštačkim jezerima i fontanama koji su čisti i fantastično funkcionišu. Jednostavno, ne možete a da se ne divite, jer to su iz naše, srpske perspektive, sve nemoguće misije, koje oni sa takvom lakoćom obavljaju.

Dubai je jedan od 7 emirata i jedini emirat koji je ostao bez nafte, a prodajom iste su došli do ideje i do novaca i veoma dobro sve to iskoristili. On ima nešto malo više od 2 miliona stanovnika. Osim što je jedan od najatraktivnijih turističkih destinacija, je i veliki trgovinski centar u svetu. Slobodno mogu reći da je u celoj svetskog globalizaciji Dubai centar trgovine kao što je Njujork centar berze.

Kažu da je Dubai grad koji najbrže raste (posle Šangaja) i da se svakim danom obogati sa nekih 800 novih stanova. Ulice su im sve do jedne osvetljene, putevi takodje, putarina se ne plaća, a cena goriva je, litar negde oko 20 centi.

nastaviće se...