Svako jutro dok pijem kafu otvorim elektronske novine, pa bar pročitam naslove tekstova, nebitno u kojim dnevnim novinama se pojavljuju. Manje više, tekstovi su kao prepisani, a naslovi su zanemarljivo različiti. Što je naslov ironičniji, šanse da se radi o nekim (neozbiljnim) dnevnim novinarima koji zapošljavaju samozvane novinare je veći.
Međutim, i tekstovi se samo razlikuju u jačini ironičnije i zajedljivosti, sve ostalo je isto.
Danas nije ništa drugačije, uz kafu sam „otvorila“ na internetu novine i prvi naslov koji mi je zapao za oko je bio „Srbija će biti ozbiljan trgovac gasom“
Ne znam kako tekst ide, još nisam smogla snage da otvorim, ali u mojoj glavi Srbija se nalazi u Peckhamu, Srbi su braća Trotter, a prodavaćemo gas, kao što su Troterovi prodavali flaširanu Pekamsku vodu.
Toliko nam ide dobro, na odličnom smo putu da se... obogatimo sledeće godine u isto vreme. Samo što nismo.
John Sullivan bi mogao da napravi sasvim novu seriju, istog naziva i gotovo iste tematike, jer ima živi primer Troterovih u nama, a kasnije kraljica Elizabeta slobodno može Nikoli Kojo i Zoranu Cvijanoviću da dodeli titule „Sir“
Međutim, tekst je mnogo ozbiljniji. Suština je da ćemo mi izgradi skladište gasa, i ne samo da ćemo postati veći tranziteri, nego ćemo postati i trgovci gasom. E sada, kako to mali Perica zamišlja? Pa lako. Kupićemo gas leti po jeftinijoj ceni, a prodavati ga zimi po skupljoj. Hahahaha! Kako smo genijalni. Ja pomislila u najmanju ruku da su našli negde izvor gasa, kad ono...
Ako se i dalje budemo povodili za ovako genijalnim idejama, nisam baš sigurna ne kakva nam je budućnost, nego, imamo li je uopšte. Za sada nam preostaje da se nadamo kako ćemo u nekoj raspadnutoj garaži pronaći neki vredan sat i prodati ga u Sotheby-ju, pa napokon stati na noge...
No comments:
Post a Comment