Gone baby gone

Pročitam negde na internetu kako je Ben Aflek (u ovom filmu režiser i scenarista) zaustavio snimanje filma "Gone baby gone" zato što se snimanje odvijalo u vreme nestanka male Madeleine McCann, nestale devojčice u Portugalu, zbog sličnosti događaja sa događajima u filmu. Najveća sličnost je u imenima kidnapovane i glumice koja u filmu igra kidnapovanu devojčicu - Madeline, a i u godinama i izgledu. Zainteresujem se za film, iako se takve tematike plašim.

Neke filmove jednostavno propustim, a za ovaj sam čula tek eto dve godine po njegovom izlasku. Nisam se libila, pošto imam poverenje u Bena, pogotovo kada je u pitanju priča koju je on napisao. Prva je bila Good Vill Hunting i priča je zaista odlična. Nabavim film i sednem da gledam.

Uglavnom gledam filmove koji će me razonoditi i zabaviti, retko kada razmišljam da li ću moći o njemu kasnije dugo da razmišljam, uglavnom se nadam da mi neće ispariti iz sećanja već do ujutro.

Glavne uloge su odlično odabrane, naravno, tu je Benov brat Casey, fantastični Morgan Freeman, Ed Haris i preslatka Michelle Monanghan, kao i mala lepotica Madeline O'Brien.

Film je interesantan sa puno obrta, sa veoma upečatljivim krajem. Ne želim da pokvarim onima koji ga nisu gledali, zato što mislim da treba da ga odgledaju, pa neću prepričati, ali ostaje ono nedokučivo pitanje koje mi stalno visi nad glavom:

Koliko smo sigurni da donosimo prave odluke i da radimo ispravnu stvar?

Nekada sasvim ispravno može biti totalno pogrešno i obrnuto.