Let let bubamaro u široki svet, donesi nam...

Hoćete da putujete, da se odmorite od svakodnevice, da vidite nešto novo, da uživate, da se odmorite, da posetite rodbinu i prijatelje, da odete da završite poslove...?

Razmislite dobro!

Osim što je mogućnost da se baš u avionu zarazite novim (grip voli avione, svi zaraženi putovali avionom, vozove izbegava), kojim po redu životinjskim virusom „H1N1“ (očekujem sledeće godine riblji ili žablji grip), postaje sasvim izvesno da nikako ne možete da omanete Erbasov avion, pa je sasvim već izvesno postalo da očekujete ogromne probleme na putu, tipa loše vreme, pa avion nije mogao da sleti...

Gledam kako da provedem leto, ne plašim se ptičijeg, ups. svinjskog tj. meksičkog gripa jer šansa da se zarazite je za sada veoma mala, a i grip nije ni približno opasan kao što ga predstavljaju, ali nikako na ruti kojoj planiram ne mogu da izbegnem Erbasov avion. Ne bojim se letenja, ne bojim se aviona, ali ovo sada me već zabrinjava i uopšte nisam oduševljena da izazivam sudbinu svesno.

Nesreće se dešavaju, ali...

Da li je moguće da se dešavaju uzastopne katastrofalne nesreće samo jednoj kompaniji?

To ja gledam kao kada bi se na ulicama sudarali isključivo samo npr. Golfovi. Malo mi je neverovatno. A onda VW da izjavu ovakvog tipa:

"Kompanija Erbas je saopštila da će obezbediti punu tehničku podršku za utvrđivanje uzroka nesreće, kao i da je uputila specijalni tim na Komorska ostrva".

Zašto ne obezbede punu tehničku podršku za obezbeđivanje da se ovako nešto ne dešava, nego naprasno počinju da rešavaju problem tako što će u Kini proizvoditi svoje nove avione?!?! (pisala sam već o tome)
Zar Kinezi nisu poznati po jeftinoj radnoj snazi, kopiranju svega i svačega po jeftinijoj ceni koja je uslovljena i pravljenju svega toga od jeftinijeg materjala?

Meni sve ovo ne miriše na dobro. Da li da ostanem u svom dosadnom gradu celo leto i gledam da izbegnem razne vrste (letnjih?!?!) gripa i sačuvam glavu od letenja ili da se upustim u avanturu putovanja.

E sad, povod ovog mog razmišljanja su razni tekstovi iz novina koji se pojavljuju svakodnevno.

1. Grip se u Srbiji širi, otprilike se svakim danom udvostruči broj obolelih
2. Erbas ponovo odneo živote na dno okeana

A sa druge strane, ovde je vreme kao u oktobru, a ne kao da je počelo leto. Šta raditi?



Evo malo statistike:












Prinudno sletela tri "erbasova" aviona, pored Erbasa koji je udario na Surčinu u most i Erbasa koji je pao u Pacifik i to sve u mesecu junu, a zaokružili su jun tako što je poslednji dan pao još jedan avion!

Ne želim da razmišljam, a već razmišljam, kako će biti u julu ili još dalje... u avgustu.

Strah od letenja

Erbas je poslednjih dana doživeo velike krahove i padove. Od aviona koji se sručio u Atlantski okean i kojeg nisu mogli da nađu danima, pa preko aviona koji je na Surčinu udario u most... pa do aviona koji se zapalio iznad Pacifika, aviona kojem je puklo vetrobransko staklo...
Ali pronicljivi Erbas se "bacio" na istok. Upravo je stigao i prvi Erbasov avion koji je napravljen u Kini.

Iskreno, ne bojim se aviona, nije mi sve jedno kad počne da propada ili da leti tamo-vamo pod udarima vetrova, ali uvek sam o avionima razmišljala kao o najsigurnijem transportu. Da li ću više tako razmišljati? Ne!

Znam da su Kinezi vredni, da hoće da rade, ali i da su najjeftiniji. Najjeftiniji su kao radna snaga, sa tim su se pomirili, prihvatili i sada su uglavnom zaposleni, zahvaljujući megalomanskim kompanijama koje su rešile da zarade "još više" tako što će umesto npr. Francuza, zaposliti Kineza.

A šta dobijamo kao rezultat?
Svetsku (uglavnom evropsko - američku) krizu i gomilu poluproizvoda, jer, osim što su oni jeftina radna snaga, prave i vizuelno odlične kopije originala. Jest vala, ali to je super ako kupujete kopije tašni, kaiševa, nakita, satova... a da li je dobro ako ugrade i koju pojeftinjenu kopijicu u avion da smanje troškove, pa svi lepo zarade više. Od kompanija do samih Kineza.

Vodim se logikom da ipak ne sme to tako da se radi, ali negde u podsvesti mi je da možda i može...

Prvi dan leta 2009

Prvi dan leta, dan prelaza iz proleća u leto je danas kao dan prelaza iz jeseni u duboku jesen. Napolju je (po prognozi) 15 stepeni, pada kiša, navukli se oblaci i to oni koji izgledaju kao da se nikad neće razvedriti...
Danas bi dan trebao u odnosu na noć da bude najduži u toku jedne godine, ali to se danas neće desiti. U podne izgleda kao pred sumrak...

Ljudi su obučeni u jakne, a na ulicu danas - nedelja, izlazi samo ko mora. Ova kiša ni najmanje ne liči na letnju kišu. Danas je definitivno ptičije vreme.

Ko drugi... do Hilari

Tekst:

Srbija upozorena u izveštaju o trgovini ljudima

Srbija je zemlja porekla, tranzitna zemlja i krajnje odredište žrtava međunarodne i lokalne trgovine ljudima, ocenjeno u izveštaju Stejt departmenta. Srbija ne ispunjava osnovne standarde za suzbijanje ovog oblika kriminala.
trafiking-1.jpg

U najnovijem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima navedeno je da je Srbija zemlja porekla, tranzitna zemlja i krajnje odredište žrtava međunarodne i lokalne trgovine ljudima.

Srbija je odredište za žrtve iz istočne Evrope i centralne Azije, koje u nju stižu preko Kosova i Makedonije, a tranzitna zemlja za žrtve iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, koje odatle nastavljaju ka Zapadnoj Evropi, navedeno je u izveštaju koji je predstavila američka državna sekretarka Hilari Klinton.

Većinu identifikovanih žrtava prošle godine činile su žene i dece. Više od polovine je maloletno, a trguje se radi seksualne eksploatacije. Decom, uglavnom Romima, se trguje radi seksualne eksploatacije, prinudnog braka ili prosjačenja, navedeno je u dokumentu.

Stejt department je naglasio da Vlada Srbije ulaže znatne napore u borbu protiv trafikinga, ali da, ipak, ne ispunjava u potpunosti osnovne standarde za suzbijanje ovog oblika kriminala.

Prema izveštaju, glavni problem predstavlja izricanje kazni osuđenima i gonjenje njihovih saučesnika iz redova vlasti, a ostalo je i da vlada definiše proceduru identifikacije potencijalnih žrtava.

Takođe, srpske vlasti nisu prosledile američkim ekspertima kompletne podatke.

Stejt department upozorava, da ako se ova pitanja ne reše, Srbija bi u sledećem izveštaju mogla da bude negativno ocenjena.

---------------------------------------

Ajde sada iz početka... šta sa ovim tekstom nije uredu?


Zemlja porekla, tranzitna zemlja i krajnje odredište žrtava međunarodne i lokalne trgovine ljudima!!!

Kako je matematički moguće da nešto čemu je ovde poreklo (znači, ovde je i začeto), a čemu je ovde i kraj (cilj) može biti i medjunarodni tranzit?!?!?!?!?!?!? I gde su ti ljudi, ako im je ovde krajnje odredište, ko plaća za njih?


Srbija je odredište za žrtve iz istočne Evrope i centralne Azije, koje u nju stižu preko Kosova i Makedonije

a tranzitna zemlja za žrtve iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, koje odatle nastavljaju ka Zapadnoj Evropi, navedeno je u izveštaju koji je predstavila američka državna sekretarka Hilari Klinton.

Znači ovako: Svi oni iz Azije i istočne Evrope prvo stignu na Kosovo i Metohiju, pa se onda prebace u Srbiju da bi išli dalje. Ček polako. Znači ovako. Srbin izmislio human trafficking, pa našao lak put iz Azije preko Srbije u Zapadnu Evropu. Nego gle čuda, Srbin ne da da komšija uzme neki dinar, nego ih "uvozi" i iz Hrvatske i Slovenije pa ih šalje u Zapanu Evropu. A pa da, logično, pošto je lakše nama da dođemo do zapadne Evrope nego jednom Slovencu ili Hrvatu, a još lakše da ilegalno prebacujemo ljude!

Svaka čast, Hilari, ti si genije. Ovog se zaista treba setiti!

TV serije

Nisam zaljubljenik u TV serije. Ne mogu da pratim kada šta ide i svoj ritam tome prilagođavam, previše sam konformista za tako nešto. Ali postoje serije koje naprosto obožavam, a postoje i one koje mi se dopadaju dovoljno da bi ih odgledala od prve do poslednje.
Ako me na pravi pogled serija ne zaniteresuje, uglavnom više ni ne pokušavam. Jednostavno, u njoj nema taj "klik" da me "upali" kako bi je pratila. Ponekad mi je lakše, pogotovo sa onim serijama koje mi se zaista dopadaju, da ih gledam u sopstvenom teriminu na internetu.

U prvu grupu serija, koje obožavam, čak i malo da preteram, ali znam poneke dijaloge napamet, spadaju "Friends" i "Only fools and horses"

U drugu grupu ima nekolicina serija kao što su "What i like about you" (koja mi je baš legla pošto sam sve Friendse odgledala po ko zna koji put i prestali su da se prikazuju), "Sin tetas no hay paraiso" (španska serija koja može da se pogleda direktno ako kliknete na naslov) i kao poslednja "The mentalist" - koja spada u mnoge već viđene serijale razotkrivanja ubistava od grupe istražitelja, ali ova mi se dopala, dok ostale zaista nisam mogla da pratim. Ne znam šta je u njoj tako specifično, da li možda zapažanje Patrick Jane-a (Simon Baker) koja pruža totalno drugačiju perspektivu u gledanje na stvari oko nas ili način rešavanja problema... ne znam.


Postoje i one davno odgledane serije, koje sam obožavala svojevremeno, ali ne bih mogla ponovo da ih gledam. To je naravno "Beverly Hills, 90210" i još jedna tinejdžerska serija "Heartbreak high" (simpatična australiska serija). Kada smo već kod Australije, pratim još jednu u društvu ćerke i ona je obožava "H2O: Just Add Water", a u njoj su glavni likovi, ma ko drugi nego sirene.

Na žalost ne uspeo nastavak Friendsa, "Joey" se meni dopao, a na neki način mi se čini da je zapečatio sudbinu glumcu Matt LeBlanc-u. Od serija mogu još da izdvojim i "The Cosby Show", kojim ne mogu da se pohvalim da sam je propratila od početka do kraja, ali svaki put kada sam je odgledala sam sebe uhvatila da se i pola sata nakon epizode "kezim". Prijala mi je ta ljudskost i toplina kojom je serija zračila.
Još jedna neuspela serija koju sam odgledala i na žalost mi je ostala nedorečena, je "North shore"
Da ne zaboravim da napomenem serije koje sam već izbrisala iz memorije, uglavnom zbog vremena koje je prošlo od njihovog davanja su naravno "Dynasty", "Miami vice", "Slapstick and Old Lace", "The Streets of San Francisco"...

Bes kao karakterna osobina

Spisak stvari koje me nerviraju poslednjih dana se povećao u odnosu na predhodni, čak, kada bolje razmislim, ne znam da li postoji nešto što me ne nervira. Neću nabrajati, to niko ne bi da čita, ali, sve čega možete da se setite se nalazi na tom spisku.

U nekoj trci po centru da nabavim sve što mi je potrebno, sela sam sa poznanicom na sok u jedan od mnogobrojnih kafića. Za 45 minuta koliko smo sedele, prišlo mi je dvanaestoro dece da prosi. Svaku drugu rečenicu su nam prekinuli. Dok sam se ja nervirala, druga majka se smejala iz razloga što sam se ja pravdala zašto nemam sitno. Za kraj je prišao čovek sa fasciklom, gde sam krajičkom oka videla da stoji slika potkrepljena tekstom, verovatno o nekom lečenju i umesto njemu da se pravdam, iako znam da je 99,9% laž to što nosi u ruci, ja sam se na njega izvikala.

Sada mi je malo žao, ali jednostavno je izletelo iz mene, on je bio baksuzni trinaesti koji mi je prekinuo misao u svrhu uzimanja - davanja para. A onda sam se setila jednog teksta koji sam pre nekoliko dana pročitala i koliko sam bila i zbog njega besna.

Romi u Srbiji nemaju ni za lek?

Znam da je tekst napisan iz najbolje namere, nisam ni rastita, ni šovinista, ni nacionalista, delim ljude na dobre i one koji to nisu, ali lako je pametovati iz šovinističke Nemačke, koja se „očistila“.
Ne želim da živim u „očišćenoj“ državi, želim da svi imaju ista prava, ali u ovom naslovu je čist šovinizam. Jer Srbi, Rumuni, Rusini, Hrvati, Madjari i sve manjine koje ovde žive, veliki broj njih nemaju za lek. Nisu Romi nikakav izuzetak, ali su procentualno izuzetak kada se pogleda koliko njih uzme „lopatu“ u ruke, a koliko njih zavisi od dobre volje onih koji prošetaju centrom.

The Expendables

Moram priznati da nikada nisam bila ljubitelj akcionih filmova, iako ima nekolicina koje bi mogla da izdvojim među omiljene, ali ovaj put sam se zaista zainteresovala.
Silvestar Stalone u ulozi režisera, scenariste i glumca će se pojaviti 2010. godine u novoj akciji. Uspeo je da okupi sva veća imena akcionih glumaca, kao što su: Jason Stathama (Revolver, Crank, Transpoter, The Italian Job...), Mickey Rourkea, Jet Lia (Romeo must die, Danny the Dog, The One...), Dolph Lundgrena (Universal Soldier, The Punisher, Red Scorpion, Rocky...), pa čak je na spisku i trenutni guverner Kalifornije, Arnold Schwarzenegger.

Film će naravno začiniti šarmantnom Brittany Murphy (Girl, Interrupted, Sin City, Uptown Girls, Don't Say a Word...)

Ne mogu da dočekam da vidim kako će izgledati akcija sa sve šezdesetogodišnjacima, ali se nadam da će priča biti dobra, a da će akciju, ako ništa više, ovi mladji (oko 40) dići na potreban nivo za dobru zabavu.







A evo i snimak sa snimanja filma

Tiha otimačina

Ako dete navikne od malena da se na njega viče, vremenom će mu to postati normalan način komunikacije. Ako muž ženu tuče svakodnevno, ona će se vremenom „svići“ na takav život, možda će se požaliti drugarici, ali i dalje će nastaviti tako da živi. Ako je odokativno poskupljenje svega i svačega naša svakodnevica, mi ćemo se kolektivno navići na to, pa više nećemo ni primećivati šta je to danas poskupelo, jer u biti znamo da svakako sklapamo kraj sa krajem. Jedno poskupljenje manje više, 3 ili 15% isti očin, već odavno su nam neke stvari nedostupne.

Protiv sumanutih poskupljenja se uglavnom pobune članovi (kao u ime naroda) ne-vladajuće stranke, iz prostog razloga zato što oni nisu ti koji uzimaju šlag sa torte, nego njihovi protivnici koji su im onemogućili da se oslade. Oni (stranački pobunjenici), će rasti u očima javnosti, one iste koja primećuje da tu nešto ne štima, ali će veoma brzo sve biti u zaborav, kada neko od njih „dobije“ neku opštinu, da bi zaćutali.

Tako će sve biti zaboravljeno u najkraćem mogućem roku, kao da problema nikad nije ni bilo. Jedino će ostati zbunjen narod, koji nema da plati danak državi, a poverovao je na momenat nekom.

Evo šta prosta matematika pokazuje:

Uzmimo prosek cene nafte (petrola) u Americi je 3,25$ za galon (od 2,90$ do 3,50$ u zavisnosti od države do države). 1 galon = 3,78 litara. 1 litra benzina = 0,85 centi. 0,85 centi = 57,1 dinar.
U Srbiji litra benzina iznosi 97,2 dinara tj. 1.44$.

E sada, uzmimo da je prosek plata u Americi (otprilike, neka statistika ovo pokazuje) 40.000$ godišnje, što na mesečnom nivou iznosi 3.300$ (zaokruženo). Dok je u Srbiji na današnji dan prosek plate 32.500 dinara = 483$.

Bitan detalj je da od 92,7 dinara, 70 dinara odlazi državi (ili državi u državi), što je ogroman procenat, koji Amerika sebi ne može da dopusti jer bi letele glave.
Svi već znamo da poskupljenja vode ka inflaciji, da ne vode u put napretka i rešavanja problema.

Znam ja da svi vi ovo znate, sada znate i da ja znam, ali u čemu je problem, zašto se niko ne buni protiv toga, zašto se to dozvoljava, zašto nas ucenjuju i dokle će da nam otimaju? Zar ne postoji ni jedan jedini čovek koji može da tresne pesnicom o astal i kaže "dosta"!

Echelon Conspiracy

Uvalim se u krevet i pustim film pred spavanje. Prvih pola sata filma sama sebi čestitam kako sam uspela da odaberem dobar film. Akcija, triler u sasvim dovoljnoj dozi da zainteresuje. Nije da mi nije padalo na pamet da je moguće da se film završi kako se završio, ali odbila sam tu misao iz par razloga. Već je viđena, suviše je banalna, a i nemoguće je, pa film počinje mnogo dobro.

Film počinje tako što je Max Peterson, stručnjak za kodiranje šifara u Bangkoku na putu, pred sam odlazak dobio DHL pošiljku sa sve veoma čudnim telefonom. Otvara, pali i na njemu se pojavljuje poruka da produži svoj boravak. On misli da mu je recepcionerka poslala poruku (zgodna naravno) i reši da odloži odlazak. Avion u kom je trebao da bude, pada i svi ginu. Stižu mu poruke, koje ga dalje upućuju šta da radi. „Telefon“ ga šalje u kazino (a on slepo radi ono što mu telefon kaže) i on dobija ogromu sumu novaca i naravno postaje sumnjiv vlasniku i upravniku kazina, NSA... Upravnik je, ma ko bi drugi mogao da bude do bivšeg FBI agenta. I tu kreće prava akcija (a sa njom i prava katastrofa od filma) otkrivanja ko šalje poruke, devojka koja prvo treba da ga se reši, pa pošto ga uvuče u krevet, ga spašava od ubica, koji su moguće iz NSA, a pretnja mu dolazi i od pošiljaoca poruke (to tek malo da se stvar zapetlja, pa da se ustvari ne zna ko na koga puca). Naravno, tu je i Rus taksista, koji se razume u telefone i baš on ga je pokupio na aerodromu...
Film se završava tako što momče rešava problem sa jednom rečenicom i što kompjuter može da razlikuje dobro od zla (pitam se koliko ljudi razlikuju dobro od zla, a sada otkrivam da to može i običan kompjuter). Holivud je načisto presahnuo sa idejama.
Kasnije sam morala malo da se oporavim i pogledam par minuta Notting Hill-a.

Preporuke: izbegnite ga u širokom krugu!

Brazilski trougao

Svaki dan je poklon, svaki povratak u dom je poklon, svaki povratak sa puta je poklon.

Danas, u vreme ovakve tehnologije, gde mogu da vas prate putem satelita, da snime marku na vašoj garderobi putem satelita, da osluškuju svaki vaš telefonski razgovor, a i one koji nisu putem telefona, da znaju gde idete, šta radite, sa kim se družite, da vode kvizove u kojima iznosite na osnovu pitanja svoje najintimnije i najmračnije tajne a pitanja su naravno izvučena od negde, da znaju šta kupujete i kako jedete, odakle vam pare, kako ih raspoređujete... je nestao avion.

Avion dugačak 60 metara, 60 metara širok je nestao iznad Atlantskog okeana, putujući iz Ria ka Parizu. Nestao je avion sa 228 ljudi, među kojima je i jedna beba i nekoliko dece. Nestao je i ne mogu da ga nađu.

Da li je moguće da ga je tamna duboka voda Atlantika progutala, a da ni jedan jedini trag nije ostao na površini? Da li je moguće da njegov nestanak nije primetio ni jedan savremeni aparat. Navodno, nije daleko odmakao od Brazila kada su se pojavili problemi. Zašto pilot nije javio da imaju probleme, nego se oglasila automatska poruka da avion ima kratak spoj? ...

Ovo mi sve zvuči kao neka naučna fantastika.


Dodatak:

Navodno su se oglasile Senegalske vlasti da su u svojim vodama našli moguće ostatke aviona?! To me još više zbunjuje, zato što ako je avion bio udaljen oko 300km od Brazila od poslednjeg javljanja, nemoguće da je za nepun sat ušao u Senegalske vode, jer udaljenost između Brazila i Senegala je oko 3000 km.

Objavljen je i popis putnika, među kojima je: 61 Francuz, 58 Brazilaca, 26 Nemaca, devet Kineza, devet Italijana, šest Švajcaraca, pet Britanaca, pet Libanonaca, četiri Mađara, tri Irca, tri Norvežana, tri Slovaka, dva Amerikanca, dva Španca, dva Marokanca, dva Poljaka, po jedan Južnoafrikanac, Argentinac, Austrijanac, Belgijanac, Kanađanin, Danac, Estonac, Gambijac, Islanđanin, Holanđanin, Filipinac, Rumun, Rus, Šveđanin, Turčin i Hrvat.

Nagrada i zahvalnost

Želim ovim putem da se zahvalim Emo-serpica na nagradi, a zahvaljujem se i izvinjavam i Veri, Astal-Kuhinja Moje Ravnice, jer do sada nisam znala kako nagrade funkcionišu.

Hvala draga Emo na divnoj nagradi



... koju ću proslediti blogovima koje rado pratim:

1. My So Called Life
2. Astal-Kuhinja Moje Ravnice
3. PRICAM TI PRICU