Strah od letenja

Erbas je poslednjih dana doživeo velike krahove i padove. Od aviona koji se sručio u Atlantski okean i kojeg nisu mogli da nađu danima, pa preko aviona koji je na Surčinu udario u most... pa do aviona koji se zapalio iznad Pacifika, aviona kojem je puklo vetrobransko staklo...
Ali pronicljivi Erbas se "bacio" na istok. Upravo je stigao i prvi Erbasov avion koji je napravljen u Kini.

Iskreno, ne bojim se aviona, nije mi sve jedno kad počne da propada ili da leti tamo-vamo pod udarima vetrova, ali uvek sam o avionima razmišljala kao o najsigurnijem transportu. Da li ću više tako razmišljati? Ne!

Znam da su Kinezi vredni, da hoće da rade, ali i da su najjeftiniji. Najjeftiniji su kao radna snaga, sa tim su se pomirili, prihvatili i sada su uglavnom zaposleni, zahvaljujući megalomanskim kompanijama koje su rešile da zarade "još više" tako što će umesto npr. Francuza, zaposliti Kineza.

A šta dobijamo kao rezultat?
Svetsku (uglavnom evropsko - američku) krizu i gomilu poluproizvoda, jer, osim što su oni jeftina radna snaga, prave i vizuelno odlične kopije originala. Jest vala, ali to je super ako kupujete kopije tašni, kaiševa, nakita, satova... a da li je dobro ako ugrade i koju pojeftinjenu kopijicu u avion da smanje troškove, pa svi lepo zarade više. Od kompanija do samih Kineza.

Vodim se logikom da ipak ne sme to tako da se radi, ali negde u podsvesti mi je da možda i može...