Bluz

Spičio me neki bluz, načisto sam rasturena, a nema nekog posebnog razloga za to. Možda ovi praznici, ne znam. Juče sam provela dan sama u kući, uglavnom u krevetu gde su mi jedino radili mišići na prstima desne ruke, lupkajući po brojkama na daljinskom. Jezivo mi je bio potreban dan da nikog ne slušam i da mi niko ništa ne traži, da me ne podiže sa stolice ili cima iz sobe u kuhinju, pa nazad. Dobila sam ga, ali nekako me taj odmor poremetio emotivno.

Valjda sam imala dovoljno slobodnog vremena, da razmišljam o nekim prošlim stvarima i da sebe dovedem u stanje bluza. Možda me je prevrtanje po netu i čitanje nekih tuđih razmišljanja naveo da razmišljam o stvarima za koje ili nisam imala vremena ili sam ih potisnula iz malog mozga.

Kažu mudri ljudi da se u životu uvek kaješ za nešto što nisi uradio, nego za nešto što si uradio. Verujem da je tačno, pod uslovom da ne podrazumeva da si nekom naudio u bilo kom smislu. Evo ja se kajem za neke stvari koje nisam uradila. A što ih nisam uradila, pa prosto me sramota da kažem da je bilo iz čiste lenjosti.

Nisam nikada srušila ni jedan most za sobom, nisam nikada pokvarila neko prijateljstvo svađom.. ali sam se od nekih udaljila što opet zbog lenjosti, a od nekih zbog sitnica jer je trebalo da uložim trud da održim neko prijateljstvo.

Neka prijateljstva i dalje tinjaju, jer ne znači da ako smo retko u kontaktu nismo više prijatelji, nego da nas je život odneo u različite pravce.

Slala sam za ovaj Božić čestitke ljudima koje bi češće trebalo da kontaktiram i da me ne mrzi da napišem par reči i pitam za njih i njihove familije. Jer znam da kada meni stigne neki mejl ili čestitka, da neko ipak misli na mene i znam da osećam da mi je srce nekako ispunjeno.

Moje mejl sanduče je sve praznije, sve više mi stužu koje kakvi spamovi i obaveštenja, a sve manje ima naznake da neko na mene misli. Gde sam pogrešila? Zašto ti neki drugi ljudi, koji su daleko, nisu bili uoprniji da odražavaju kontak sa mnom? Prosto ne znam, a volela bi da znam i da to ispravim dok još ima vremena.

Negde se pitam da li je moja greška što odbijam da kontaktiram sa ljudima preko facebook-a, jer to je danas postalo merilo popularnosti i prijateljstva. Nekada nas nije mrzelo da pišemo pisma i razglednice, idemo na poštu i šaljemo svuda po svetu, a onda sa nestrpljenjem očekujemo odgovor. Sada, ako nisi na facebook-u, prosto kao da te nema na ovoj planeti.