Sećam se Grčke pre desetak godina. Ja u stanu na poslednjem spratu, erkodišni su bili tada luksuz i za sopstveni stan, a ne stan za iznajmljivanje. Napolju oko pedesetak stepeni.
Otovreni mi svi proziri, ali vazduh stoji, ni tamo ni ovamo. Ja dišem na škrge.
Dolazi vreme ručku i treba nešto da se pripremi. Posmatram frižider i shvatam da mi je najbrže da ispohujem meso, napravim pire i iseckam salatu. Podne je. Namestim sve što mi treba i stavim tavu na vatru da se ulje zagreje.
Par parčadi ispohujem, ostaje mi samo još dva. Krenem da spustim na ulje, kad se parče izmigolji i bućne u ulje, a ulje se prolije po mojoj ruci. Vrisak! Peče u pm.
Sreća pa je sudoper blizu i ja puštam hladnu vodu da teče preko moje ruke. Počinje da me hvata polako panika jer shvatam da ne mogu da izvadim ruku iz vode jer užasno peče, prži, vrišti mi se. Ispečem još ta dva parčeta mesa što su ostala i napunim kofu vodom da stavim ruku unutra.
Sa sve kofom krećem da tražim mobilni i nazovem žmua. Vučem kofu sa sobom i nalazim telefom, urličem u njega da peče i da pod hitno odu da mi kupe nešto za opekotine i bolove. Ni da pomislim da izvadim ruku iz vode, jer em me i ovako boli, em je temperatura u stanu sigurno više od 50.
Zovu me nazad, dragi i drug da kažu da u selendri nigde ne postoji otvorena apoteka, pa su zvali da pitaju za ambulantu i to se tek otavara u 4 posle podne. Jedino da mi zovu hitnu pomoć koja čak i nije u našem mestu. Ja odbijam. Sedeću sa kofom do 4 posle podne a onda ću otići u apoteku. Možda i bolje, videće šta mi je, ne pričam grčki.
Do 4 sam jedva izdržala. Arlaukala sam kada sam ruku izvadila napolje i krenula u apoteku, a do apoteke me je prošlo, tako da sam nastavila u samoposlugu.
I zašto sam sad ja ovo pričala? Pa zato što ako ti nešto treba hitno, a ne možeš do toga da dođeš zato što je idiotsko radno vreme, onda je to veliki problem. Inače, u Grčkoj ako me pamet služi, ponedeljak i nedelja su neradni, sredom i subotom se radi samo pre podne, ostalim danima dvokratno.
LDP: Skraćeno i radno vreme pumpi i kioska s brzom hranom
Predlogom odluke predviđeno je i da benzinske pumpe (osim na izlazima iz grada) rade do 20 sati, a kiosci brze hrane do ponoći.
- Propisuje se i da samoposluge rade od osam do 20 sati, a trafike dvokratno, od sedam do 12 i od 16 do 20 sati, a nedeljom od sedam do 12 sati- rekao je juče Dejan Ranđić, menadžer Gradskog odbora LDP Dejan Ranđić.
On je naveo da je propisano radno vreme trgovinskih objekata od sedam do 12 i od 17 do 20 sati i istakao da su to samo od neka od loših rešenja koje odluka predviđa.
- LDP će uložiti niz amandmana na odluku, kako bi je učinila prihvatljivijom - rekao je Ranđić. On dodaje i da se odluka odnosi samo opštine Stari grad, Savski venac, Vračar i Novi Beograd.
Ovo se zove "besposlen pop i jariće krsti". Mislim, zašto ti, što dolaze na ovako pametne ideje, ne mogu jednostavno da zabrane samo prodaju alkohola od nekog vremena, a ne da zatvaraju redom prodavnice, pumpe...?!?!?!
A i ta zabrana alkohola. Kao u doba prohibicije. Ko hoće da se ocuga noću, kupiće preko dana piće. Ne kapiram ovaj način razmišljanja koje nam poturaju.
2 comments:
Svojim blogom o grckom dozivljaju podsetila si me na moje drugo najgore letovanjeu zivotu. Prvo je bilo moj prvi susret sa morem negde pedeset i sedme.Privlaka. Drugo najgore:Grcka 1992. Koja je to bila bunara. Cista prevara nekih vrlo sposobnih da zajebu ljude turistickih radnika novosadskih. Negde tamo dole od Soluna, selendra ala "Zorba",zena, ja i jednogodisnji Sebastian jedini turisti. Svi su nas mrzeli. Starica u crnom kod koje smo stanovali ponajvise jer nismo stedeli toplu vodu!? U bubi sam izmedju prednjih i zadnjih sedista imao dva kanistra od po 25 litara benzina za nedajboze. Dete nam je prakticno sedelo na od toplote nabreklim kanistrima. Sada mi se cini da smo pomalo i uzivali u mirisu benzijskog isparenja, ne samo sto nam je popravljalo raspolozenje vec i zbog cinjenice da smo bili u posedu tako dragocene tekucine. Tih dana je do benzina bilo teze doci no do parfema...Tako smo putovali do Grcke i nazad. Kao za inat, svuda je usput bilo benzina. U bezimenoj selendri svako jutro sam isao da kupim hleba, kroasana i Frankfurter Allgemeine Zeitung da proverim da li su mozda u medjuvremenu zatvorili granice. Imao sam plan "B" u slucaju nemogucnosti povratka u Novi Sad. Atina kod mojih starih prijatelja Silvie i Serza Vafijadisa. Nikada necu zaboraviti ocajnu plazicu sa kerovima lutalicama, najgorim rostiljem i najboljim kroasanima na svetu.
Istvan Steve Boros Kuki (sta ce mi sva ta imena?)
:D Znači benzin "udara" na raspoloženje
Iste te godine kada se desilo to što sam napisala, sam letovala u letovalištu veoma popularnom u nas. Uplatismo dve nedelje sa tendencijom da produžimo. Sećam se mog šoka dolaska na plažu. Gazim po onom pesku, prilazim moru, a ono boje Dunava. Mislim da je to samo trenutno, ali nije bilo. Ulazim u vodu koja me odnosi kao Dunav, ali hrabro plivam prema pučini i negde posle pedesetak metara uplivavam u Savu. More se naziralo samo na pučini. Da ne napominjem da sam u bila u društvu psa koji ne želi da se odvoji od mene i jedanaestogodišnjeg deteta, koje ne mogu da uhvatim jer samo beži. Letovanje je trajalo pet dana, čak sam i "kusur" ostavila samo da odem odande.
Post a Comment