Dok se Obama i Mekejn utrkuju i nadmudruju i dok Hilari, dojučerašnji Obamin kamen spoticanja ga podržava i uručuje samo reči hvale, dotle Amerika tone kao Titanik. Da li je bitno više koji će od ove dvojice postati predsednik kad je Meril Linč objavila bankrot i srušila berzu u celom svetu, povukla za sobom najveće američko osiguravajuće društvo, jednu od najvećih američkih banaka i još po koji značajan faktor u američkoj privredi.
Dok slušamo kako je Obama crnac, a znamo da ma koliko Ameri pričali o demokratiji i savremenom drštvu su ipak rasisti i dok slušamo kako je Mekejn letovao na CG primorju na jahti belosvetskog mafijoza, dotle dolar pada li pada. Počeo dolar da pada se porastom evropske unije i jačanju eura, ali niko nije obraćao previše pažnje, jel zaboga, kako je moguće da jedna Amerika ima ekonomskih problema, sa druge strane vlada Amerike je zabavljala svoj narod i srkretala pažnju sa tekućih problema vodeći terorističke ratove protiv terorizma i oslobađajuće u ime demokratije.
Sve te činjenice govore da Ameri nisu vanzemaljci nego isti kao i mi, da rade iste ovozemaljske stvari, koje samo štete narodu i poboljšavaju stil i način života raznoraznim monopolistima i tajkunima. U svrhu što većeg obogaćivanja, firme koje zapošljavaju po nekoliko hiljada, pa čak i nekoliko desetina hiljda radnika, su odjednom shvatile, da bi bilo bolje da se premeste na istok i tamo pozapošljavaju Kineze, Koreance... jer su oni spremniji da rade za "siću" nego Amerikanac koji pripada potršačkom društvu i navikao je na odredjen stil života, koje je Amerika sve do juče mogla da mu priušti.
E sada taj isti Amerikanac stoji u redu i čeka da mu udele iz fonda besplatnu hranu, dok Kinez ćuti i radi, a taj tajkun, većinski vlasnik firme još udobnije živi sa 15 milijardi dolara, nego pre sa 5. Jedino što ga brine je da njegove akcije ne padnu toliko da firma mora da ode pod stečaj ili nedajbože proglasi bankrot, jer će on takodje morati u isti onaj red za hranu, a toliko se trudio da se od toga odvoji.
Dotle država izdvaja iz fondova kako bi spasla firme bankrotsva, a za uzvrat uzima 80% iste. I šta dalje, šta ako pukne ta ista firma ipak, što uopšte nije nemoguće, kako će država da vrati taj novac u već okrnjenu državnu kasu? Preko poreza? Nema šanse, ljudi gube posao svakodnevno, tako da nema ni poreza, osnovnog sticanja bogatstva Amerike. Jel to dovodi do nove do nove recesije iz 20-tih godina prošlog veka ili do depresije i propasti američkog carstva?
Jel to znači da će sutra Rusija biti nova svetska najveća carevina koja će da vedri i oblači, donoseći dobre ili pogrešne odluke u i za ime svih ostalih? Ako ćemo tako, ja se svakako brinem. Jer Rusija je pokazala kakve odluke donose i na primeru južne Osetije smo videli da sa rastom moći, opada moral i dojučerašnje bitne stvari, više uopšte nisu bitne.
Kome se prikloniti, Amerima i potonuti sa njima ili pak Rusima i potoniti uz njihovu pomoć, jer fakat je da njih boliuvce za nas isto kao i Ameriku, jedino što su nas branili, ali ne nas radi, nego inata Americi radi.
Da li je Kuba uradila dobro što je odbila američku humanitarnu pomoć i prihvatila ruske šatore, da li je Kuba uradila dobro kad je šezdesetih pustla Ruje da se dovuku na njihovu obalu i blizinski prete Americi, pa dobila snakcije koje za sada niko ne može da im skine ili ostale jake boliuvce da im skinu i bore se za njim. Pa to je samo jedna mala Kuba, koga briga...
Isto tako, koga briga za nas, mi smo samo tu da popunimo dnevni red na sednicama koje prave G8 i UN, tu, da oni imaju značaj svog okupljanja... Sve to podseća na jednu običnu kafanu, gde se dodje da bi se pokazao novi auto i nova garderoba, malo ispozira, pokažu zubi i ode se kući, zaboravljajući da se ikad tamo bilo.
No comments:
Post a Comment