Šalteri II deo

Ajd sada da predjemo na finiš dolaska do zdravstvene knjižice...

Ne napomenuh u prvom delu da sam imala opštu zabavu, stajanja u redu, fotokopiranja i ostalog da odjavim prethodnu knjižicu, koja nije bila "obavezna" i išla je preko Siza za zapošljavanje, što će reći... besplatno.

Nego, dobijam ja rešenje i sva sretna sa tim rešenjem odjurim u socijalno. Stanem u red, napolju 42 stepena, unutra 500 ljudi na 50 kvadratnih metara. Dodjem na red, pružim joj rešenje, ona gleda, gleda, gleda i kaže "a gde vam je izvod iz MKR za dete", sad ja gledam, gledam i preispitujem se. Kad malo bolje razmislim, setim se da je kod njih i to joj kažem, a ona opet "a gde vam je odjava prve zdravstvene" Ja opet gledam i mislim "ko je ovde lud" kad je i to kod njih, jer da sve to nisam imala ne bi bilo ni rešenja.

"E dobro" reče ona "idite gore u kancelariju (objasni mi kako da izvedem manevar ulska u zgradu koja se renovira) i pokupite to, pa se vratite"
Rečeno - uradjeno, jest da je trajalo skoro sat vremena jer su jurcali iz kancelarije u kancelariju pošto pojma nemaju šta ko radi, niti kome pripada "moj slučaj", ali dobila. Vratim se na šalter opet u red.

Kaže ona "odlično, evo knjižice, sada ću ja da vam je ispunim i overim, a vi dotle idite i fotokopirajte mi izovde, stare knjižice i rešenja (sve ono što stoji kod njih i već imaju, a i u kompjuter su zaveli). Šta ću, ja nogu pred nogu, ali ovaj put opskrbljena "lakom" odećom (uopšte me nije bilo briga što traže bar kratki rukav) fotokopiram ja u onoj fotokopirnici na 250 metara i vratim se.. Gde? Pa ponovo u red.

Ona ni ne pogleda šta sam donela, nego me pošalje u pisarnicu (to je dva stola pored, jer sve se dešava u istoj prostoriji, čak tu kuvaju kafu i doručkuju). Čekam ja pred "pisarnicom" nigde nikog, posle 15 minuta se pojavi jedna, ja joj dam papire, a ona meni kaže "ovo nije kod mene, šta vi ustvari hoćete" (ja kažem da pojma nemam, poslali me) a ona me pošalje pet stolova dalje na "šalter".

Preguram ja i taj red, ova isto posmatra pa kaže što i ona malo pre i vrati me na "šalter" do "pisarnice". I ova gleda, po pita onu prvu jel to njeno, a ova besno odgovori da me je poslala u pisarnicu i šta ja radim ovde?!?!

Ja opet u pisarnicu, pojavljuje se neka i ja je "ukebam" na ulasku i kažem "ajde molim vas, stvarno ne znam šta treba da mi radite, poslali me, pogledajte ovo i recite mi konkretno šta dalje"

Uzme ona i gleda i mrtva ladna kaže "što ste prijavili ovoliku penziju, da je malo manja dobili bi ste osiguranje da ne plaćate"

E tu me dotuče i baci u rebus. Pa jbt. išla sam logikom da ne mogu da slažem za penziju jel oni je isplaćuju i valjda ima u kompjuteru, kad ukuca ime ili jmbg????

Medjutim, ona insisitra da ja "lažem" i ne budem "budala" pa da plaćam, da sve ponovo uradim!!! i dobijem besplatno osiguranje.

E pa ženo, ne postoje te pare za koje bi ja ponovo stajala u redu i išla od socijalnog do fotokopirnice 77 puta, da fotokopiram fotokopije i sve to overavam u gradskoj kući, uplaćujem ili povraćam uplaćeni novac i ko zna šta još!

Kažem ja da ona meni tako ostavi, plaćaću, lakše mi je, nego da sve radim ponovo, samo da me dovriši i uradi to za šta ja stojim na tom šalteru. Ona uzme sve moje fotokopije, što overene, što neoverene i vrati mi ih uz "ovo ništa ne treba, sve je već u kompjuteru, a i evo unela sam vam u kompjuter da ste prošli kroz pisarnicu, idite po knjižicu"

I tako ja posle 104-tog stajanja u redu dobijem overenu knjižicu na tri meseca, s tim da pošto plaćam se svaki mesec informišem da li su podigli cifru (iako penzije ne dižu) pa da se pojavim u septembru ponovo da overim.

Dodjem ja u septembru, uredno se raspitivala o iznosu za uplatu, uplatila poslednji, sačekala nedelju dana da im "legne" uplata i odem tamo da overim (ali ovaj put me neće zeznuti, nego ću ja poneti sve te uplatnice, da ne bi morala kojim slučajem ponovo da se vraćam kući)

Naravno.... red! Jedna zakrčila baš moj red, kao da joj rade otvorenu operaciju na mozgu, a ne da joj pregledaju papire. Red pored se nekim čudom isprazni (bilo nas je isto, a moj red se nije pomerio ni za jednog), ja snimim i skočim u taj prazan. Ovaj put neki momak. Odahnem mislći da taj verovatno zna šta radi, nije žensko!

Pogleda on u kompjuter i zaključi da im moja uplata nije legla i kaže "ajd dok vam overavam (to znači da lupi dva pečata na dve knjižice) vi idite i fotokopirajte poslednju uplatu da imam kao dokaz"

E tu se iznevirah, pa reko "jel može to nekako drugačije, koliko vi ljudi imata na "obaveznom", ustvari, uopšte nije bitan broj, da ste uneli fotokopir mašinu i naplaćivali svaku fotokopiju, već bi ste zaradili više nego na obaveznom osiguranju"

Uzvrati on meni pogled i kaže "onda ništa, ostavite vašu uplatnicu kao dokaz, jedino što će te vi ostati bez nje, pa ne morate da fotokopirate"

E došlo mi da mu kažem "evo vam i knjižica, ne samo uplatinica" al oćutah...

Dok sam se provlačila kroz gužvu ka izlazu, mi je doviknuo "sledeći put kad budete dolazili, fotokopirajte za svaki slučaj poslednje dve uplatnice" ja mu mahnem a znam da će trebati da budu fotokopirane sve tri...