Ajd sada da predjemo na finiš dolaska do zdravstvene knjižice...
Ne napomenuh u prvom delu da sam imala opštu zabavu, stajanja u redu, fotokopiranja i ostalog da odjavim prethodnu knjižicu, koja nije bila "obavezna" i išla je preko Siza za zapošljavanje, što će reći... besplatno.
Nego, dobijam ja rešenje i sva sretna sa tim rešenjem odjurim u socijalno. Stanem u red, napolju 42 stepena, unutra 500 ljudi na 50 kvadratnih metara. Dodjem na red, pružim joj rešenje, ona gleda, gleda, gleda i kaže "a gde vam je izvod iz MKR za dete", sad ja gledam, gledam i preispitujem se. Kad malo bolje razmislim, setim se da je kod njih i to joj kažem, a ona opet "a gde vam je odjava prve zdravstvene" Ja opet gledam i mislim "ko je ovde lud" kad je i to kod njih, jer da sve to nisam imala ne bi bilo ni rešenja.
"E dobro" reče ona "idite gore u kancelariju (objasni mi kako da izvedem manevar ulska u zgradu koja se renovira) i pokupite to, pa se vratite"
Rečeno - uradjeno, jest da je trajalo skoro sat vremena jer su jurcali iz kancelarije u kancelariju pošto pojma nemaju šta ko radi, niti kome pripada "moj slučaj", ali dobila. Vratim se na šalter opet u red.
Kaže ona "odlično, evo knjižice, sada ću ja da vam je ispunim i overim, a vi dotle idite i fotokopirajte mi izovde, stare knjižice i rešenja (sve ono što stoji kod njih i već imaju, a i u kompjuter su zaveli). Šta ću, ja nogu pred nogu, ali ovaj put opskrbljena "lakom" odećom (uopšte me nije bilo briga što traže bar kratki rukav) fotokopiram ja u onoj fotokopirnici na 250 metara i vratim se.. Gde? Pa ponovo u red.
Ona ni ne pogleda šta sam donela, nego me pošalje u pisarnicu (to je dva stola pored, jer sve se dešava u istoj prostoriji, čak tu kuvaju kafu i doručkuju). Čekam ja pred "pisarnicom" nigde nikog, posle 15 minuta se pojavi jedna, ja joj dam papire, a ona meni kaže "ovo nije kod mene, šta vi ustvari hoćete" (ja kažem da pojma nemam, poslali me) a ona me pošalje pet stolova dalje na "šalter".
Preguram ja i taj red, ova isto posmatra pa kaže što i ona malo pre i vrati me na "šalter" do "pisarnice". I ova gleda, po pita onu prvu jel to njeno, a ova besno odgovori da me je poslala u pisarnicu i šta ja radim ovde?!?!
Ja opet u pisarnicu, pojavljuje se neka i ja je "ukebam" na ulasku i kažem "ajde molim vas, stvarno ne znam šta treba da mi radite, poslali me, pogledajte ovo i recite mi konkretno šta dalje"
Uzme ona i gleda i mrtva ladna kaže "što ste prijavili ovoliku penziju, da je malo manja dobili bi ste osiguranje da ne plaćate"
E tu me dotuče i baci u rebus. Pa jbt. išla sam logikom da ne mogu da slažem za penziju jel oni je isplaćuju i valjda ima u kompjuteru, kad ukuca ime ili jmbg????
Medjutim, ona insisitra da ja "lažem" i ne budem "budala" pa da plaćam, da sve ponovo uradim!!! i dobijem besplatno osiguranje.
E pa ženo, ne postoje te pare za koje bi ja ponovo stajala u redu i išla od socijalnog do fotokopirnice 77 puta, da fotokopiram fotokopije i sve to overavam u gradskoj kući, uplaćujem ili povraćam uplaćeni novac i ko zna šta još!
Kažem ja da ona meni tako ostavi, plaćaću, lakše mi je, nego da sve radim ponovo, samo da me dovriši i uradi to za šta ja stojim na tom šalteru. Ona uzme sve moje fotokopije, što overene, što neoverene i vrati mi ih uz "ovo ništa ne treba, sve je već u kompjuteru, a i evo unela sam vam u kompjuter da ste prošli kroz pisarnicu, idite po knjižicu"
I tako ja posle 104-tog stajanja u redu dobijem overenu knjižicu na tri meseca, s tim da pošto plaćam se svaki mesec informišem da li su podigli cifru (iako penzije ne dižu) pa da se pojavim u septembru ponovo da overim.
Dodjem ja u septembru, uredno se raspitivala o iznosu za uplatu, uplatila poslednji, sačekala nedelju dana da im "legne" uplata i odem tamo da overim (ali ovaj put me neće zeznuti, nego ću ja poneti sve te uplatnice, da ne bi morala kojim slučajem ponovo da se vraćam kući)
Naravno.... red! Jedna zakrčila baš moj red, kao da joj rade otvorenu operaciju na mozgu, a ne da joj pregledaju papire. Red pored se nekim čudom isprazni (bilo nas je isto, a moj red se nije pomerio ni za jednog), ja snimim i skočim u taj prazan. Ovaj put neki momak. Odahnem mislći da taj verovatno zna šta radi, nije žensko!
Pogleda on u kompjuter i zaključi da im moja uplata nije legla i kaže "ajd dok vam overavam (to znači da lupi dva pečata na dve knjižice) vi idite i fotokopirajte poslednju uplatu da imam kao dokaz"
E tu se iznevirah, pa reko "jel može to nekako drugačije, koliko vi ljudi imata na "obaveznom", ustvari, uopšte nije bitan broj, da ste uneli fotokopir mašinu i naplaćivali svaku fotokopiju, već bi ste zaradili više nego na obaveznom osiguranju"
Uzvrati on meni pogled i kaže "onda ništa, ostavite vašu uplatnicu kao dokaz, jedino što će te vi ostati bez nje, pa ne morate da fotokopirate"
E došlo mi da mu kažem "evo vam i knjižica, ne samo uplatinica" al oćutah...
Dok sam se provlačila kroz gužvu ka izlazu, mi je doviknuo "sledeći put kad budete dolazili, fotokopirajte za svaki slučaj poslednje dve uplatnice" ja mu mahnem a znam da će trebati da budu fotokopirane sve tri...
9/29/08
Šalteri I deo
Kaže meni jedna drugarica kako je sredila radnu knjižicu, ma ništa posebno, očas posla, samo ti trebaju izvodi iz MKR i radna knjižica, sve to za dete i tebe. Obe smo nezaposlene.
E sad, radnu knjižicu imam jer onomad sam bila na SIZ-u, dok me nisu svrstali u nepoželjne jer nisam revnosna što se tiče poštovanja njihovih zahteva tj. dolaska u dati dan kad je tamo naznačeno. Otidnem ja tako dva meseca kasnije, sva crna i preplanula (sa bazena, ali oni to ne znaju) pravdajući se da nisam mogla u junu jer sam već tri meseca na letovanju, pa eto mene u avgustu. Kad ne lezi vraže, kaže ova meni da nju to ne interesuje, da sam se trebala javiti u junu. Ja onako više naglas razmišljajući promrmljam "pa nisam valjda trebala da dodjem sa mora samo zbog toga", ali ona čula moje glasno razmišljanje, saseće me pogledom i kaže "naravno da jeste"!
Pitam ja nju zašto, kad su tako revnosni meni za 20 godina "čučanja" na birou nisu našli posao. Ogrooomna greška jer je i to čula pa valjda rešila da me kazni, zakaže mi za oktobar (tamo neki, to nisam zapamtila) da dodjem i odslušam predavanje i to mi reče da ima u dva termina u 9 ujutro i u 2 posle podne. Ja piljim ne verujem, kad imaju dva termina dnevno, što mi nije zakazala za danas ili sutra, nego za 3 meseca!!!
Naravno da nisam otišla, jer ne mogu da zapamtim što sam ustala i gde sam baš sad krenula, a ne nešto za tri meseca i tako oni mene skinuše sa siza, ali mi knjižicu nisu uzeli jer me nisu uhvatili.
Nego sada ide onaj uzbudljiviji deo, a to je od dana kad sam čula da mi samo treba ta dva papira i dobra volja za stajanjem u redu u Socijalnom. Knjižicu imam, papire tj. izvode imam, znači samo da krenem i zaputim se ja. Dodjem tamo, čekam u redu, ustvari muljam se po hodniku susedne zgrade gde su se oni instalirali, nabacali stolove, a ogradili se kompjuterima i kućištima od nas, redočekača. Jedva dobaulja kroz onu gužvu do pravnika da ga priupitam gde da idem i jesu li dosta ta moja dva papira.
Kaže on da jesu, samo mi fali još jedan, a za njega je dosta da izadjem na ulicu i kupim obrasce koje prodaje neki (što kupi u knjižari, pa rešio da zaradi koji dinar više i stao pred zgradu, pravi čovek biznis), onda to treba da popunim i mojim mukama je kraj.
Pozajmim olovku, popunim i stanem u red. Posle ko zna koliko prebacivanja sa noge na nogu, dokopam se ja stola, predam papire, a ova pogleda i kaže da nemam ni pola. Kako bre pola, pa piše samo ovo treba a i rekao pravnik!!?!?!
Kaže ona trebaju podatci o svim ukućanima. I ajd Jovo nanovo. Da ne komplikujem ja samo prijavim mamu i njenu penziju, naravno sve to na posebnom papiru koji sam ponovo kupila, išla kući da proverim sve, da za svaki slučaj pokupim i dokaz o njenoj penziji...
Vratim se nazad, opet onaj red, možda isti a možda i novi, nemam pojma jer mi se muti od vrućine a i noge mi otpadaju. Predam ja onoj, kaže ona da mi ne valja prvi obrazac, nego sada moram da ispunim neki novi. Ja opet napolje, opet kupuj novi, opet pozajmljuj olovku, opet u red... kad naravno znala sam da tu nije kraj, proceni ona da mama ima preveliku penziju!!! (sa kojom valjda troje prijavljenih ljudi može da se hrani, plaća režije, oblači se, plaća zdravstveno...čik da vidim tog koji je odredjivao visinu prihoda za odobrenje zdravstvenog, kako bi izveo tu mesečnu gimnastiku) i da ja ustvari ne mogu na njihov budžet, nego na "obavezno osiguranje"!!!
E sad, oni zovu "obavezno" ono što sam plaćaš, a nigde ne pišu sankcije koje se dešavaju onima koji reše da ne plaćaju, nego da ostanu bez socijalnog... suludo, al' valjda smišlj'o neki koji nije znao kako da to nazove. I ja opet napolje, sada nove obrasce, opet olovka, opet popunjavanje, opet red...
Medjutim, sve je sada opet okej, samo da još odem da uplatim prvi mesec i donesem im uplatnicu.
Izadjem napolje, gledam da li da sednem u auto, pa da se vozim tih 500 metara i da tražim parking ili da odem peške na +38. Odlučim se hrabro na ovo drugu. Nadjem banku (i zamislite, nema reda, valjda zato što ima više banaka nego štediša), uplatim i vratim se nazad, sva sretna jer napokon sam valjda sve uradila, stanem u red...
E, sve je super, samo da fotokopiram uplatnicu jer jedna ide njima - jedna meni. Ja odem u fotokopirnicu na jedno 250 metara, vratim se i eto gle čuda, ja opet u redu. Odlično odradjeno, samo još nisam fotokopirala ličnu kartu! E tu se smorim i odem kući.
Vratim se sutra sa fotokopijom lične karte, ma red, ne vidi mu se kraj, al' šta me briga, ja imam sve i danas ću to rešiti. Kompletno mokra i ulepljena stignem na red, ma sve je odlično, ali nisam overila fotokopiju u gradskoj kući ...
E ne mogu više, ima li ovom kraja, što odmah nisu rekli šta mi treba, nego kao dva - tri papira, al gde da sada odustanem kad sam tako blizu kraja. Odem u gradsku kuću, opet u red, dodjem, gurnem joj fotokopiju i LK i kažem "overavaj", ona kaže hoću, a gde je fotokopija fotokopije!!!
Ovo prevazilazi sve moguće granice normale, medjutim, šta da radim ja živim u birokratskom društvu i što se pre pomirim sa tom činjenicom biće mi lakše. Fotokopiram ja fotokopiju, opet red, dodjem na red, kaže ona "a uplata?" Tu već počnem da gubim nerve i da podižem glas "ženo, kakva uplata, što mi niste rekli odmah da sve odjednom obavim", a ona mrtva hladna me pogleda i kaže "pa ženo, uplata, nema ništa džabe" napravi psihološku pauzu i doda "a za šta vam ono treba?", ja već totalno slomljeno, sada veoma tiho "za zdravstveno", na šta ona dodaje "e pa kad je za zdravstveno, onda je besplatno" i tako ja dobih overenu fotokopiju fotokopije, a koji će im fotokopija kad je na uvid imala ličnu kartu...
Vratim se u socijalno i napokon me ubace u kompjuter i sva sretna odem kući da čekam 20 dana rešenje.
Nastaviće se...
E sad, radnu knjižicu imam jer onomad sam bila na SIZ-u, dok me nisu svrstali u nepoželjne jer nisam revnosna što se tiče poštovanja njihovih zahteva tj. dolaska u dati dan kad je tamo naznačeno. Otidnem ja tako dva meseca kasnije, sva crna i preplanula (sa bazena, ali oni to ne znaju) pravdajući se da nisam mogla u junu jer sam već tri meseca na letovanju, pa eto mene u avgustu. Kad ne lezi vraže, kaže ova meni da nju to ne interesuje, da sam se trebala javiti u junu. Ja onako više naglas razmišljajući promrmljam "pa nisam valjda trebala da dodjem sa mora samo zbog toga", ali ona čula moje glasno razmišljanje, saseće me pogledom i kaže "naravno da jeste"!
Pitam ja nju zašto, kad su tako revnosni meni za 20 godina "čučanja" na birou nisu našli posao. Ogrooomna greška jer je i to čula pa valjda rešila da me kazni, zakaže mi za oktobar (tamo neki, to nisam zapamtila) da dodjem i odslušam predavanje i to mi reče da ima u dva termina u 9 ujutro i u 2 posle podne. Ja piljim ne verujem, kad imaju dva termina dnevno, što mi nije zakazala za danas ili sutra, nego za 3 meseca!!!
Naravno da nisam otišla, jer ne mogu da zapamtim što sam ustala i gde sam baš sad krenula, a ne nešto za tri meseca i tako oni mene skinuše sa siza, ali mi knjižicu nisu uzeli jer me nisu uhvatili.
Nego sada ide onaj uzbudljiviji deo, a to je od dana kad sam čula da mi samo treba ta dva papira i dobra volja za stajanjem u redu u Socijalnom. Knjižicu imam, papire tj. izvode imam, znači samo da krenem i zaputim se ja. Dodjem tamo, čekam u redu, ustvari muljam se po hodniku susedne zgrade gde su se oni instalirali, nabacali stolove, a ogradili se kompjuterima i kućištima od nas, redočekača. Jedva dobaulja kroz onu gužvu do pravnika da ga priupitam gde da idem i jesu li dosta ta moja dva papira.
Kaže on da jesu, samo mi fali još jedan, a za njega je dosta da izadjem na ulicu i kupim obrasce koje prodaje neki (što kupi u knjižari, pa rešio da zaradi koji dinar više i stao pred zgradu, pravi čovek biznis), onda to treba da popunim i mojim mukama je kraj.
Pozajmim olovku, popunim i stanem u red. Posle ko zna koliko prebacivanja sa noge na nogu, dokopam se ja stola, predam papire, a ova pogleda i kaže da nemam ni pola. Kako bre pola, pa piše samo ovo treba a i rekao pravnik!!?!?!
Kaže ona trebaju podatci o svim ukućanima. I ajd Jovo nanovo. Da ne komplikujem ja samo prijavim mamu i njenu penziju, naravno sve to na posebnom papiru koji sam ponovo kupila, išla kući da proverim sve, da za svaki slučaj pokupim i dokaz o njenoj penziji...
Vratim se nazad, opet onaj red, možda isti a možda i novi, nemam pojma jer mi se muti od vrućine a i noge mi otpadaju. Predam ja onoj, kaže ona da mi ne valja prvi obrazac, nego sada moram da ispunim neki novi. Ja opet napolje, opet kupuj novi, opet pozajmljuj olovku, opet u red... kad naravno znala sam da tu nije kraj, proceni ona da mama ima preveliku penziju!!! (sa kojom valjda troje prijavljenih ljudi može da se hrani, plaća režije, oblači se, plaća zdravstveno...čik da vidim tog koji je odredjivao visinu prihoda za odobrenje zdravstvenog, kako bi izveo tu mesečnu gimnastiku) i da ja ustvari ne mogu na njihov budžet, nego na "obavezno osiguranje"!!!
E sad, oni zovu "obavezno" ono što sam plaćaš, a nigde ne pišu sankcije koje se dešavaju onima koji reše da ne plaćaju, nego da ostanu bez socijalnog... suludo, al' valjda smišlj'o neki koji nije znao kako da to nazove. I ja opet napolje, sada nove obrasce, opet olovka, opet popunjavanje, opet red...
Medjutim, sve je sada opet okej, samo da još odem da uplatim prvi mesec i donesem im uplatnicu.
Izadjem napolje, gledam da li da sednem u auto, pa da se vozim tih 500 metara i da tražim parking ili da odem peške na +38. Odlučim se hrabro na ovo drugu. Nadjem banku (i zamislite, nema reda, valjda zato što ima više banaka nego štediša), uplatim i vratim se nazad, sva sretna jer napokon sam valjda sve uradila, stanem u red...
E, sve je super, samo da fotokopiram uplatnicu jer jedna ide njima - jedna meni. Ja odem u fotokopirnicu na jedno 250 metara, vratim se i eto gle čuda, ja opet u redu. Odlično odradjeno, samo još nisam fotokopirala ličnu kartu! E tu se smorim i odem kući.
Vratim se sutra sa fotokopijom lične karte, ma red, ne vidi mu se kraj, al' šta me briga, ja imam sve i danas ću to rešiti. Kompletno mokra i ulepljena stignem na red, ma sve je odlično, ali nisam overila fotokopiju u gradskoj kući ...
E ne mogu više, ima li ovom kraja, što odmah nisu rekli šta mi treba, nego kao dva - tri papira, al gde da sada odustanem kad sam tako blizu kraja. Odem u gradsku kuću, opet u red, dodjem, gurnem joj fotokopiju i LK i kažem "overavaj", ona kaže hoću, a gde je fotokopija fotokopije!!!
Ovo prevazilazi sve moguće granice normale, medjutim, šta da radim ja živim u birokratskom društvu i što se pre pomirim sa tom činjenicom biće mi lakše. Fotokopiram ja fotokopiju, opet red, dodjem na red, kaže ona "a uplata?" Tu već počnem da gubim nerve i da podižem glas "ženo, kakva uplata, što mi niste rekli odmah da sve odjednom obavim", a ona mrtva hladna me pogleda i kaže "pa ženo, uplata, nema ništa džabe" napravi psihološku pauzu i doda "a za šta vam ono treba?", ja već totalno slomljeno, sada veoma tiho "za zdravstveno", na šta ona dodaje "e pa kad je za zdravstveno, onda je besplatno" i tako ja dobih overenu fotokopiju fotokopije, a koji će im fotokopija kad je na uvid imala ličnu kartu...
Vratim se u socijalno i napokon me ubace u kompjuter i sva sretna odem kući da čekam 20 dana rešenje.
Nastaviće se...
9/28/08
Zvezda koja se ugasila, a ipak će zauvek sijati
Zaista me je rastužila vest o smrti jedne veliki filmske zvezde Pola Njumena, iako sam pre koju nedelju pročitala da je na svoj zahtev tražio da se otpusti iz bolnice i da mu dozvole da umre kod kuće pored svoje porodice i žene sa kojom je proveo 50 godina.
U svoje 83 godine života i 55 godina rada, preko 81-on ostvarenja nam je ostavio nešto što će uvek živeti i njega svrstati u besmrtne. Sigurno da nikada nećemo zaboraviti taj neverovatno zavodljivi plavi pogled, pogled mora, pogled neba i nećemo zaboraviti kakva je veličina bio.
Pola ćemo se sećati možda najviše u filmovima "Cat on a Hot Tin Roof", "Sweet Bird of Youth", "Butch Cassidy and the Sundance Kid", "The Sting", "The Color of Money"... ali i mnogim drugim. Radio je sa velikim imenima, a uvek je on bio još veće ime nego oni. Deset puta je nominovan za Oskara, a osvojio samo jednog 1987. godine za Boju novca. Osvojio je mnoge druge nagrade, gotovo sve koje se dele za glumačka ostvarenja, ali ne dovoljno da opiše njegovu veličinu.
Pre nepune dve godine se dostajanstveno oprostio od filma i rekao da ne želi više da radi taj posao jer ne može više da pruži kao što je nekada mogao. Voleo je automobile, reli trke (ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji pobednik trke u Dajtoni), ali nadasve se može reći da je bio čovek.
Proveo je sa jednom ženom (ženio se pre toga i iz prvog braka ima troje dece) 50 punih godina, bez ikakvog skandala, dokazavši da možeš da budeš seks simbol i da ceo život posvetiš samo jednoj ženi. Kada su ga pitali za recept uspeha njegovog braka rekao je "jedem biftek kod kuće, zašto da idem napolje po hamburger"
Sa njom je otvorio fabriku zdrave hrane i sav prihod od toga darovao u dobrotvorne svrhe, davao je milione dolara za bolesnu i gladnu decu sveta, izdvajao novac za borbu protiv narkotika (sin mu je umro od droge)... nebrojeno mnogo dobrih dela za taj divan ispunjen život.
U početku njegove filmske karijere, neke uloge nije dobio "zahvaljujući" Džemsu Dinu, a kasnije su ga mešali sa Marlon Brandom, medjutim to njemu nije smetalo, čak je rekao da je podelio stotine autograma svog kolege.
Ostala mu je jedna neispunjena želja, da po treći put zaigra pored Roberta Redforda.
Zbogom Pole, nećemo te zaboraviti, ostavio si neizbrisiv trag u našim srcima u kinematografiji i dobročinstu...
9/26/08
Leteći cirkus
Već mesecima u nazad Crna Gora slavi kao dan nezavisnosti dolazak najveće svetske pop zvezde Madone. Napokon je i to završeno. Nisam bila, pa ne mogu da kažem kakav je koncert bio (verovatno profi odradjen) ali da su se Crnogorci potrudili - jesu. A da li su u tome preterali?
Sticky & Sweet, se napokon zalepio za neku tamo malu državicu na Balkanu, jest da je bilo pitanje hoće - neće, ali tri miliona eura, apartmani, specijalni uslovi, ceo hotel na raspolaganju... su bili verovatno i više nego dovoljni da se Madonna ne bavi nama (njima), nego lovom i samo lovom. Baš nju briga gde će otpevati dva sata i prespavati jednu noć, a oni se ubiše da joj obezbezde apartman od 385 kvadratnih metara, sa sve bazenom na terasi sobe, čak tri kupatila (za jednu noć!?!) valjda će svi troje (ona i deca) da se tuširaju u isto vreme, pa da niko ne cupka pred istim...
Danima se više pisalo o tome kako su stanovnici CG ponosni što su uspeli da dovedu takvu zvezdu, a ni manje ni više treba da budu zahvalni Rusima što su im to omogućili. Da ne bi onih silnih Ruja koje ne znaju više šta od para da rade, pa ne pokupovaše polovinu CG gradjevina za nerealne novce, danas CG ne bi imala Madonnu. Danima se provlači apartman u kom će odsesti ona, više nego ceo koncert, danima je bitnije šta oni pružaju njoj, nego šta ona pruža njima.
A Madonna, pa kao Madonna, došla pred sam koncert, tek čisto da razbaca Gotjeovu odeću po apartmanu (valjda joj je bio dovoljno velik), presvuče se, ode helikopterom od Budve do Jaza (i još zakasnil) ?!?! odradi koncert, vrati se, ispava koliko je moguće i nestane put Atine zorom ranom, zaboravljajući da je ikad bila i izazvala kolaps, a od nje se očekuje da priča po medijima kako je CG divna, kako jednog dana želi da se tamo vrati, kako su svi fini i ljubazni... (jer božemoj cene nekretnina nedostatkom ruskih kupaca pale), a i grade se brand hoteli širom Budve, treba ih napuniti.
No, dobro su i oni prošli, nije da nije, udvostučili su zaradu i osim što su vratili uložen novac, zaradili su isto toliko. Jeste da je na koncertu bilo cirke negde oko 60 - 70 'iljada ljudi (što je ništa u poredjenju kad Ceki pravi koncert na Ušću, čak i Čola je prešišao) i što je vreme bilo više nego užasno, verujem da će svi oni koji su bili otići prepuni lepih utisaka, što se tiče samog koncerta.
Cela fora je da kod nas (njih) dolaze zvezde koje su već u godinama, koje mogu mnogo da pruže, ali daleko od toga šta su pružale pre petnaestak godina dok su bili u punoj snazi, a onda su naširoko obilazile oko nas. Evo uskoro nam pristiže i grupa Queen (naravno ne u potpunom sastavu koji je činio ustvari sastav), pa u februaru Cindy Lauper...
Inače, Madonna se nije potrudila (kao Sting npr. da kaže "dobro veće Beograde" iako je koncert bio u Novom Sadu, ali bar se potrudio za ono "dobro veče") nego je startovala sa "Hi Budva, let's go", ali nije joj za zameriti... nije joj za zameriti ni to što je kasnila, jer je dotle publiku zagrevala švedska pevačica Robin (ko je se seća, ja ne, a te predgupe uglavnom služe da udave publiku, pa onda svaki koncert izgleda fenomenalno posle toga), a i nema što da joj zamere čak ni to što Britney niti Justin nisu učestvovali kao na ostalim koncertima na turneji (pričalo se da će Justin doći), kad su se ljudi medjusobno zabavljali. Mnoge domaće jet - set zvezde (ili bar one koje misle da to jesu) su se pojavile, što da bi videle koncert, što da bi bile vidjene, tako da sveopšti zaključak je da je sve bilo kao pod jednom ciruskom šatrom, osim verovatno profi odradjenog koncerta... o tome drugi put kad čujemo komentare onih koji su bili.
Ovde samo mogu da izdvojim jedan komentar pred počitak koncerta:
- Pa kakva li joj je ta bina i koje ozvučenje i efekte koristi ako je moguće da celo Primorje ostane bez struje - manje je pitao, a više konstatovao jedan od konobara.
I onda se pitam, jel kriva bina što ostadoše bez struje, ja (celo mesto) za 5 dana ostala bez stuje 3 puta a nisam primetila da je bio neki koncert u blizini...
9/25/08
Hladni dani, tropski snovi
Maldivi
Što se više približava ova zima i što se ja više tresem kao prut što u kući što kad izadjem, sve više sanjam o tropsom letovanju. Nikako Maldive da izbacim iz glave. Baš bi mi prijalo da ustanem ujutro i umijem se u moru na 2 metra od sobe, bacim se na topao pesak ispod neke palme, uživam u mirisu i pogledu na more, bacim se medj ajkule (iako imam selakofobiju, uživala bi svaki sekund tamo) i šarene ribice, izadjem pa se uvaljam u neverovatno puderkast beli pesak, pa onda opet pod palmu.
U pauzama odem na naporan ručak gde bi jela samo morske plodove i ribu, pa onda povratak na težak rad pod palmama... eh, ti snovi, pusti snovi... što je najgore, tako bi mogla ceo život i mislim da bi proslavila 100-tu tako.
9/24/08
Svašta nešto, uglavnom ništa...
Ovih dana mi svašta nešto u glavi, tema koliko voliš, a ja ni jednu da izdvojim i "opalim" na papir. Ustvari shvatih da bi nešto napisala pre toga nešto mora jako da me iznervira, a upravo se to ne dešava. Što i dalje ne znači da život teče kao po loju, nego da sam upala u klasičan stereotip koji će me verovatno držati do skakanja temperature iznad 25c, što ne znači da se već sutra ili možda i sada ne desi nešto da me dovede do ludila.
Danas sam se bavila uglavnom jednom stvari, a to je kako da napravim hippie kaput od neke malo deblje trikotaže koja podseća na ćebe, a nigde ne nadjoh ni jednu valjanu sliku da mi da ideju.
Izmedju ostalog svaki dan dok vraćam ćerku iz zabavišta je pitam klasično "šta ste danas radili?" i svaki dan dobijam gotovo identičan odgovor "crtali smo, gledali crtaće i igrali se u ćošku".
Još nisam uspela da odgonetnem šta je to ćošak i mislim, zašto se igraju u ćošku, ali sam uspela da dodjem do zaključka da ja nju ustvari šaljem ne da bi nešto naučila (predškolac je), nego da bi je neko čuvao ta 4 sata, a taj neko nisam ja!
Stvarno mi nije jasno kada će početi da ih uče slova, brojeve, pesmica, išta... i nije mi jasno da ona od kuće na insistiranje odnese DVD dugometražnog crtanog filma i oni ga odgledaju u celosti?!?!
Pa ček, šta će kod kuće da radi, ako tamo gleda crtani. Jel to znači da ja nju šaljem u školicu da gleda crtani, a ja ću i dalje (ja, totalno bez autoriteta da je nešto naučim, jer meni može da kaže uvek "ne" i "neću") da je učim da piše slova, a oni će joj dati jednu jabuku za užinu, tri kocke i crtani film za 4 sata bitisanja u zabavištu?
Pa dobro, nije meni teško, ali naše učenje baš i nije učenje jer se uglavnom pretvori u svadju svaki put kad joj kažem da to što radi može i bolje.
Stvarno sam u dubiozi gde ja to grešim. Čitala sam, slušala razne pedagoge kako deci treba podići samopouzdanje... pa sam rešila da poslušam jer ne želim da sutra moje dete sedi tamo u nekom ćošku sklupčano i prepuno kompleksa. Ali to je otišlo u neku sasvim drugu krajnost.
Ne mogu da kažem, za dete od 5 godina crta dobro (bar koliko ja mogu da procenim, jer moje crtanje je na nivou deteta iz drugog osnovne) i svaki put joj pohvalim crtež, dosta lepo peva (takodje iz mog ugla, jer ja kad zapevam šalju policiju da me uhapse, specijalno kad izbacim onaj dvoglas, ma pravi slavuj :S), lepo izgleda (zaista lepo izgleda, nije što je moje), osim kad lupi nešto, veoma lepo zna da rezonuje i ima često pametne zaključke (što jes' jes')... i ima tu svačeg pomalo, uglavnom pozitivnog, negativno ostaje kad opisujem njenu narav, ali me dovodi u specijalnu dubiozu.
U momentu kad želim nešto da joj objasnim, nečem da je naučim, da joj skrenem pažnju na nešto ona to odbije da prihvati i kaže mi "ja to znam, ti si mi rekla da sam pametna, najpametnija na svetu, onda znači da znam bolje i od tebe" i tu me pokosi totalno. Pa se onda pitam, kako podići detetu samopozdanje a da nije na sopstvenu i njegovu štetu?
No, da se vratim temi. Šaljem ja tako dete svakog dana u zabavište, budim je zorom ranom, što će tek biti strašno kad kazaljka na termometru padne ispod nule, a oni tamo ništa ne rade. Ajd dobro, prebacila sam je iz privatnog zabavišta u državno, zato što u privatno više nije htela da primiriše, pa pošto je odbijala, rešila sam nek odbija onda (nešto što mora) za 18 puta manje novaca, bar ću uspeti da ušparam za nešto drugo, kad avaj, ništa! Zar sam i tu pogrešila? Jesam trebala da je ostavim u onom zabavištu, gde bar na oglasnoj tabli izgleda da nešto uče, da li ja da sedim i učim sa njom, da li da se opustim i ponadam da će možda nešto i učiti....
Kad sam je upisala u zabavište, rekoše mi da je ta vaspitačica najbolja, kakve li su ostale, samo se pitam...
I tako, uskoro će svanuti, nju ću odvesti na 4 sata gledanja crtanog filma, a ja sedeti i piljiti u moj budući hippie kaput i maštati o čizmama Stele Makartni kako bi išle uz njega fenomenalno...
Danas sam se bavila uglavnom jednom stvari, a to je kako da napravim hippie kaput od neke malo deblje trikotaže koja podseća na ćebe, a nigde ne nadjoh ni jednu valjanu sliku da mi da ideju.
Izmedju ostalog svaki dan dok vraćam ćerku iz zabavišta je pitam klasično "šta ste danas radili?" i svaki dan dobijam gotovo identičan odgovor "crtali smo, gledali crtaće i igrali se u ćošku".
Još nisam uspela da odgonetnem šta je to ćošak i mislim, zašto se igraju u ćošku, ali sam uspela da dodjem do zaključka da ja nju ustvari šaljem ne da bi nešto naučila (predškolac je), nego da bi je neko čuvao ta 4 sata, a taj neko nisam ja!
Stvarno mi nije jasno kada će početi da ih uče slova, brojeve, pesmica, išta... i nije mi jasno da ona od kuće na insistiranje odnese DVD dugometražnog crtanog filma i oni ga odgledaju u celosti?!?!
Pa ček, šta će kod kuće da radi, ako tamo gleda crtani. Jel to znači da ja nju šaljem u školicu da gleda crtani, a ja ću i dalje (ja, totalno bez autoriteta da je nešto naučim, jer meni može da kaže uvek "ne" i "neću") da je učim da piše slova, a oni će joj dati jednu jabuku za užinu, tri kocke i crtani film za 4 sata bitisanja u zabavištu?
Pa dobro, nije meni teško, ali naše učenje baš i nije učenje jer se uglavnom pretvori u svadju svaki put kad joj kažem da to što radi može i bolje.
Stvarno sam u dubiozi gde ja to grešim. Čitala sam, slušala razne pedagoge kako deci treba podići samopouzdanje... pa sam rešila da poslušam jer ne želim da sutra moje dete sedi tamo u nekom ćošku sklupčano i prepuno kompleksa. Ali to je otišlo u neku sasvim drugu krajnost.
Ne mogu da kažem, za dete od 5 godina crta dobro (bar koliko ja mogu da procenim, jer moje crtanje je na nivou deteta iz drugog osnovne) i svaki put joj pohvalim crtež, dosta lepo peva (takodje iz mog ugla, jer ja kad zapevam šalju policiju da me uhapse, specijalno kad izbacim onaj dvoglas, ma pravi slavuj :S), lepo izgleda (zaista lepo izgleda, nije što je moje), osim kad lupi nešto, veoma lepo zna da rezonuje i ima često pametne zaključke (što jes' jes')... i ima tu svačeg pomalo, uglavnom pozitivnog, negativno ostaje kad opisujem njenu narav, ali me dovodi u specijalnu dubiozu.
U momentu kad želim nešto da joj objasnim, nečem da je naučim, da joj skrenem pažnju na nešto ona to odbije da prihvati i kaže mi "ja to znam, ti si mi rekla da sam pametna, najpametnija na svetu, onda znači da znam bolje i od tebe" i tu me pokosi totalno. Pa se onda pitam, kako podići detetu samopozdanje a da nije na sopstvenu i njegovu štetu?
No, da se vratim temi. Šaljem ja tako dete svakog dana u zabavište, budim je zorom ranom, što će tek biti strašno kad kazaljka na termometru padne ispod nule, a oni tamo ništa ne rade. Ajd dobro, prebacila sam je iz privatnog zabavišta u državno, zato što u privatno više nije htela da primiriše, pa pošto je odbijala, rešila sam nek odbija onda (nešto što mora) za 18 puta manje novaca, bar ću uspeti da ušparam za nešto drugo, kad avaj, ništa! Zar sam i tu pogrešila? Jesam trebala da je ostavim u onom zabavištu, gde bar na oglasnoj tabli izgleda da nešto uče, da li ja da sedim i učim sa njom, da li da se opustim i ponadam da će možda nešto i učiti....
Kad sam je upisala u zabavište, rekoše mi da je ta vaspitačica najbolja, kakve li su ostale, samo se pitam...
I tako, uskoro će svanuti, nju ću odvesti na 4 sata gledanja crtanog filma, a ja sedeti i piljiti u moj budući hippie kaput i maštati o čizmama Stele Makartni kako bi išle uz njega fenomenalno...
9/22/08
Izgovori za nestručnost
Ovde ništa ne može da ide kako valja, sve ide nekako suprotno, kao da Dunav teče od Crnog Mora do Švarcvalda...
Internet izmisliše Amerikanci, znam, ne volimo ih, zato što pokazuju silu gde god stignu (neće dugo, ako nam je za utehu), ali to nikako ne treba da znači da ne možemo od njih pokupiti ono što valja. Ako smo pokupili internet, zašto nismo pokupili i onu tehnologiju koju oni koriste, nego su naši monopolisti (od kojih je i moj provajder) rešili da kupe kinesku tehnologiju i upotrebe je za dostignuće svetskog nivoa (khm...nivo!)
Eto i mi nesretnici gledamo kablovsku televiziju, čak dobismo i D3 tehnologiju, ma sve po svetu, sve preuzeto od Amera, ali kad treba da preuzmemo način rada, a to će ići malo teže. Mislim, imitirati Amere je suludo, te tirane!?!
Već pune dve nedelje, otprilike (neću reći od kada se promenilo godišnje doba u roku od jednog dana) meni internet više stoji nego što radi, programi na kablovskoj televizi imaju interesantne štrafte, različite od programa do programa, a D3 svakih par sekundi stop kadar.
Nazovem ja optimista i kažem moj problem, prvi koji se javio kaže da je to problem u mom delu grada i da evo samo što nisu opravili. Medjutim, ništa i sutradan isti problem, pa nazovem opet. Ali ovaj put dobijem odgovor da eto kablovi deluju na promenu temperature, pa s toga moram malo da se strpim (ne znam što, to mi nisu razjasnili, da li da se kablovi naviknu na temperaturu ili da se ja naviknem na zimsko način rada svega toga)
I tako, niti mogu da gledam TV, taman počne neki film koji mi se dopadne, kad ono "stop" kadar, predjem na obični kablovski program, a ono svaki drugi kanal se jedva vidi, ma sednem za kompjuter i utrošim eto tih dva sata što bi gledala film, čekajući da mi se otvore dve strane na internetu kako bi pročitla vesti.
Alo bre! Pa i Ameri podležu promenama godišnjeg doba, pa nemaju taj problem sa kablovima i drugim bakračima. Mislim, dobiju tri puta brži net, dva puta više kablovskih kanala za duplo manje para, a plate im veće bar za sedam puta! Pa gde to ima, osim u zemlji mogućnosti zvanoj Srbija.
Ne budem lenja, pa nazovem i prekosutra, kad, avaj, ovaj put mi kažu da mi garant antivirusni program usporava net! Kako bre? Pa imam taj program već 6 meseci, kako mi baš usporava poslednjih dana?
Isključim ja antivirusni program i probam da surfujem zamišljajući da sam na Havajima, kad ja samo negde na nekim talasima koje je napravio teretnjak na Dunavu. Uključim antivirus, jer očito nije do toga, a ne bi baš posle da "trebim" komp od raznoraznih virusa, bakterija i buba.
Četvrti dan nazovem, kažu da su zagubili moju prijavu, pa da se ja prijavim za servis ponovo, šta ću, pristanem, nema mi druge.
Peti dan niko ne zove, niko se ne pojavljuje, nazovem naravno ja, već sama sebi dosadna, ali imam li izbora...
Ovaj put mi kažu da serviseri imaju pune ruke posla pa da se stripim!!!
Pa ček, zar nisam strpljiva već 5 dana?
Kažem ja gospodinu na telefon da ću da se strpim još dva dana, jer to je puna nedelja, a da i oni imaju toliko strpljenja prema meni kad treba da platim račun.
Kaže on da je njemu apsolutno sve jasno i da jesam u pravu, da je i on korisnik i da me razume, ali da to tako ne ide.
Ma šta ne ide, ide i te kako, strpeću se ja još ta dva dana, a onda ću... šta ću onda? Opet zvati?
Mislim, šta da radim, da odem u servis da tamo sedim i kažem da neću otići kući dok ne dodju da mi oprave ono što ja plaćam po ceni pola prosečne plate u Srbiji!!
I tako, zovem opet, pa dobijem novo objašnjenje, kako neko od mojih komšija pravi neki šum, a oni ne mogu da otkriju gde to tačno, pa da ga srede i zato ću ja morati biti još strpljiva!
Ček bre, ko je ovde lud, prošli smo sve moguće i nemoguće razloge zašto meni ne radi ono što plaćam kao da radi, a niko se nije pojavio! Pa molim vas, zašto ti ljudi ne idu na potrebne obuke, nego na obuku kako da vam zamažu oči. Ja nisam ekspert, ali ne treba biti specijalan ekspert za tehnologiju kada vam nabrajaju ovako nebulozne razloge ne zašto meni net ne radi, nego zašto oni ustvari neće da se pojave.
Okupirali su kao Nemci ceo grad sa sve šačicom vojnika, pa platite još kog, ljudi vape za poslom, možda i postignete da popravite kinesko čudo koje ste kupili. Jbg. svi bi negde da ušparaju...
Internet izmisliše Amerikanci, znam, ne volimo ih, zato što pokazuju silu gde god stignu (neće dugo, ako nam je za utehu), ali to nikako ne treba da znači da ne možemo od njih pokupiti ono što valja. Ako smo pokupili internet, zašto nismo pokupili i onu tehnologiju koju oni koriste, nego su naši monopolisti (od kojih je i moj provajder) rešili da kupe kinesku tehnologiju i upotrebe je za dostignuće svetskog nivoa (khm...nivo!)
Eto i mi nesretnici gledamo kablovsku televiziju, čak dobismo i D3 tehnologiju, ma sve po svetu, sve preuzeto od Amera, ali kad treba da preuzmemo način rada, a to će ići malo teže. Mislim, imitirati Amere je suludo, te tirane!?!
Već pune dve nedelje, otprilike (neću reći od kada se promenilo godišnje doba u roku od jednog dana) meni internet više stoji nego što radi, programi na kablovskoj televizi imaju interesantne štrafte, različite od programa do programa, a D3 svakih par sekundi stop kadar.
Nazovem ja optimista i kažem moj problem, prvi koji se javio kaže da je to problem u mom delu grada i da evo samo što nisu opravili. Medjutim, ništa i sutradan isti problem, pa nazovem opet. Ali ovaj put dobijem odgovor da eto kablovi deluju na promenu temperature, pa s toga moram malo da se strpim (ne znam što, to mi nisu razjasnili, da li da se kablovi naviknu na temperaturu ili da se ja naviknem na zimsko način rada svega toga)
I tako, niti mogu da gledam TV, taman počne neki film koji mi se dopadne, kad ono "stop" kadar, predjem na obični kablovski program, a ono svaki drugi kanal se jedva vidi, ma sednem za kompjuter i utrošim eto tih dva sata što bi gledala film, čekajući da mi se otvore dve strane na internetu kako bi pročitla vesti.
Alo bre! Pa i Ameri podležu promenama godišnjeg doba, pa nemaju taj problem sa kablovima i drugim bakračima. Mislim, dobiju tri puta brži net, dva puta više kablovskih kanala za duplo manje para, a plate im veće bar za sedam puta! Pa gde to ima, osim u zemlji mogućnosti zvanoj Srbija.
Ne budem lenja, pa nazovem i prekosutra, kad, avaj, ovaj put mi kažu da mi garant antivirusni program usporava net! Kako bre? Pa imam taj program već 6 meseci, kako mi baš usporava poslednjih dana?
Isključim ja antivirusni program i probam da surfujem zamišljajući da sam na Havajima, kad ja samo negde na nekim talasima koje je napravio teretnjak na Dunavu. Uključim antivirus, jer očito nije do toga, a ne bi baš posle da "trebim" komp od raznoraznih virusa, bakterija i buba.
Četvrti dan nazovem, kažu da su zagubili moju prijavu, pa da se ja prijavim za servis ponovo, šta ću, pristanem, nema mi druge.
Peti dan niko ne zove, niko se ne pojavljuje, nazovem naravno ja, već sama sebi dosadna, ali imam li izbora...
Ovaj put mi kažu da serviseri imaju pune ruke posla pa da se stripim!!!
Pa ček, zar nisam strpljiva već 5 dana?
Kažem ja gospodinu na telefon da ću da se strpim još dva dana, jer to je puna nedelja, a da i oni imaju toliko strpljenja prema meni kad treba da platim račun.
Kaže on da je njemu apsolutno sve jasno i da jesam u pravu, da je i on korisnik i da me razume, ali da to tako ne ide.
Ma šta ne ide, ide i te kako, strpeću se ja još ta dva dana, a onda ću... šta ću onda? Opet zvati?
Mislim, šta da radim, da odem u servis da tamo sedim i kažem da neću otići kući dok ne dodju da mi oprave ono što ja plaćam po ceni pola prosečne plate u Srbiji!!
I tako, zovem opet, pa dobijem novo objašnjenje, kako neko od mojih komšija pravi neki šum, a oni ne mogu da otkriju gde to tačno, pa da ga srede i zato ću ja morati biti još strpljiva!
Ček bre, ko je ovde lud, prošli smo sve moguće i nemoguće razloge zašto meni ne radi ono što plaćam kao da radi, a niko se nije pojavio! Pa molim vas, zašto ti ljudi ne idu na potrebne obuke, nego na obuku kako da vam zamažu oči. Ja nisam ekspert, ali ne treba biti specijalan ekspert za tehnologiju kada vam nabrajaju ovako nebulozne razloge ne zašto meni net ne radi, nego zašto oni ustvari neće da se pojave.
Okupirali su kao Nemci ceo grad sa sve šačicom vojnika, pa platite još kog, ljudi vape za poslom, možda i postignete da popravite kinesko čudo koje ste kupili. Jbg. svi bi negde da ušparaju...
9/19/08
.jpg)
Wannahaves...
Jedan od sajtova na kom možete naći nova tehnička dostignuća...
Izdvajam ovo kao najzanimljiviji: Seabob
Seabob - igračka za odrasle
Igra s valovima, ronjenje i osjećaj poput ribe... Seabob je hidrodinamično i ergonomično plovilo koje spaja spretnost daskanja s performansama jet skija. Rotinor GmbH je njemačka kompanija koja je razvila jedinstveni koncept, patentiran u cijelom svijetu, gdje najčišća energija napravljena u Njemačkoj donosi visoke performanse, maksimalnu sigurnost i primamljiv obrazac čiji je autor Oliver Schweizer, projektant motora iz Stuttgarta. Novi hobi za one koji vole avanture na površini i ispod vode.
Seabob je opremljen specijalnim, potpuno ekološkim jetstream sustavom (mlazno strujanje), koji koristi poriv vode usisane pomoću električnog impelera i izbačene pod velikim pritiskom. Izdržljiv i tih električni motor od 5 KS napaja se energijom iz Seabob-Power High-Energy Li-Ion akumulatora, smještenog u centru plovila, sastavljenog iz 12 ćelija svaka 23 cm dugačka i težine 1 kg. Nakon punjenja od 8 – 12 sati, akumulator traje oko jedan sat. upravljanje na površini i ronjenje moguće je pomoću jednostavnog prebacivanja težine tijelom. Lagani pritisak i držanje akceleratora daje konstantnu brzinu koja može doseći maksimalnih 20 km/h na površini i 15 km/h ispod vode. U slučaju bilo kakvog problema dovoljno je otpustiti akcelerator i Seabob stane. Na malom LCD ekranu mogu se lagano očitati svi potrebni tehnički podaci kao što su aktualno stanje akumulatora, preostala rezerva energije, naponska razina akumulatora, temperatura vode i dubina ronjenja, koja je zbog sigurnosti limitirana na 2,5 m, no za eksperte može se programirati do dubine od 40 m. S integriranim infracrvenim sučeljem također se može programski nadograditi i očitati dijagnostičke podatke.Napravljen iz čvrste integralne plastike, koja se koristi za karoserije teško-opteretivih naprava, Seabob je dostupan u standardnim bojama – žutoj, crvenoj i srebrnoj, dok su ostale moguće kao opcija. Cijena modela kreće se od 6.450 do 11.800 eur. Potrebno je još samo obući zaštitne naočale i čvrsto se držati. Zabava je zagarantirana, jer zbog ograničene snage od 5 KS za Seabob nisu potrebne nikakve dozvole.! Za ronioce postoji specijalni model (limitirana serija za posebne kupce) Cayago Magnum, sa snažnim akumulatorom (omogućuje 4 sata plovidbe) i jačim motorom podesivim na 10 razina snage koji omogućuje ekstremne dubine ronjenja.
c/p sa sajta Gumenjaci.com
Cena sitnica... od 12.000$ ali verovatno uživancija vredna svake pare
9/18/08
Represija ili depresija?
Dok se Obama i Mekejn utrkuju i nadmudruju i dok Hilari, dojučerašnji Obamin kamen spoticanja ga podržava i uručuje samo reči hvale, dotle Amerika tone kao Titanik. Da li je bitno više koji će od ove dvojice postati predsednik kad je Meril Linč objavila bankrot i srušila berzu u celom svetu, povukla za sobom najveće američko osiguravajuće društvo, jednu od najvećih američkih banaka i još po koji značajan faktor u američkoj privredi.
Dok slušamo kako je Obama crnac, a znamo da ma koliko Ameri pričali o demokratiji i savremenom drštvu su ipak rasisti i dok slušamo kako je Mekejn letovao na CG primorju na jahti belosvetskog mafijoza, dotle dolar pada li pada. Počeo dolar da pada se porastom evropske unije i jačanju eura, ali niko nije obraćao previše pažnje, jel zaboga, kako je moguće da jedna Amerika ima ekonomskih problema, sa druge strane vlada Amerike je zabavljala svoj narod i srkretala pažnju sa tekućih problema vodeći terorističke ratove protiv terorizma i oslobađajuće u ime demokratije.
Sve te činjenice govore da Ameri nisu vanzemaljci nego isti kao i mi, da rade iste ovozemaljske stvari, koje samo štete narodu i poboljšavaju stil i način života raznoraznim monopolistima i tajkunima. U svrhu što većeg obogaćivanja, firme koje zapošljavaju po nekoliko hiljada, pa čak i nekoliko desetina hiljda radnika, su odjednom shvatile, da bi bilo bolje da se premeste na istok i tamo pozapošljavaju Kineze, Koreance... jer su oni spremniji da rade za "siću" nego Amerikanac koji pripada potršačkom društvu i navikao je na odredjen stil života, koje je Amerika sve do juče mogla da mu priušti.
E sada taj isti Amerikanac stoji u redu i čeka da mu udele iz fonda besplatnu hranu, dok Kinez ćuti i radi, a taj tajkun, većinski vlasnik firme još udobnije živi sa 15 milijardi dolara, nego pre sa 5. Jedino što ga brine je da njegove akcije ne padnu toliko da firma mora da ode pod stečaj ili nedajbože proglasi bankrot, jer će on takodje morati u isti onaj red za hranu, a toliko se trudio da se od toga odvoji.
Dotle država izdvaja iz fondova kako bi spasla firme bankrotsva, a za uzvrat uzima 80% iste. I šta dalje, šta ako pukne ta ista firma ipak, što uopšte nije nemoguće, kako će država da vrati taj novac u već okrnjenu državnu kasu? Preko poreza? Nema šanse, ljudi gube posao svakodnevno, tako da nema ni poreza, osnovnog sticanja bogatstva Amerike. Jel to dovodi do nove do nove recesije iz 20-tih godina prošlog veka ili do depresije i propasti američkog carstva?
Jel to znači da će sutra Rusija biti nova svetska najveća carevina koja će da vedri i oblači, donoseći dobre ili pogrešne odluke u i za ime svih ostalih? Ako ćemo tako, ja se svakako brinem. Jer Rusija je pokazala kakve odluke donose i na primeru južne Osetije smo videli da sa rastom moći, opada moral i dojučerašnje bitne stvari, više uopšte nisu bitne.
Kome se prikloniti, Amerima i potonuti sa njima ili pak Rusima i potoniti uz njihovu pomoć, jer fakat je da njih boliuvce za nas isto kao i Ameriku, jedino što su nas branili, ali ne nas radi, nego inata Americi radi.
Da li je Kuba uradila dobro što je odbila američku humanitarnu pomoć i prihvatila ruske šatore, da li je Kuba uradila dobro kad je šezdesetih pustla Ruje da se dovuku na njihovu obalu i blizinski prete Americi, pa dobila snakcije koje za sada niko ne može da im skine ili ostale jake boliuvce da im skinu i bore se za njim. Pa to je samo jedna mala Kuba, koga briga...
Isto tako, koga briga za nas, mi smo samo tu da popunimo dnevni red na sednicama koje prave G8 i UN, tu, da oni imaju značaj svog okupljanja... Sve to podseća na jednu običnu kafanu, gde se dodje da bi se pokazao novi auto i nova garderoba, malo ispozira, pokažu zubi i ode se kući, zaboravljajući da se ikad tamo bilo.
Dok slušamo kako je Obama crnac, a znamo da ma koliko Ameri pričali o demokratiji i savremenom drštvu su ipak rasisti i dok slušamo kako je Mekejn letovao na CG primorju na jahti belosvetskog mafijoza, dotle dolar pada li pada. Počeo dolar da pada se porastom evropske unije i jačanju eura, ali niko nije obraćao previše pažnje, jel zaboga, kako je moguće da jedna Amerika ima ekonomskih problema, sa druge strane vlada Amerike je zabavljala svoj narod i srkretala pažnju sa tekućih problema vodeći terorističke ratove protiv terorizma i oslobađajuće u ime demokratije.
Sve te činjenice govore da Ameri nisu vanzemaljci nego isti kao i mi, da rade iste ovozemaljske stvari, koje samo štete narodu i poboljšavaju stil i način života raznoraznim monopolistima i tajkunima. U svrhu što većeg obogaćivanja, firme koje zapošljavaju po nekoliko hiljada, pa čak i nekoliko desetina hiljda radnika, su odjednom shvatile, da bi bilo bolje da se premeste na istok i tamo pozapošljavaju Kineze, Koreance... jer su oni spremniji da rade za "siću" nego Amerikanac koji pripada potršačkom društvu i navikao je na odredjen stil života, koje je Amerika sve do juče mogla da mu priušti.
E sada taj isti Amerikanac stoji u redu i čeka da mu udele iz fonda besplatnu hranu, dok Kinez ćuti i radi, a taj tajkun, većinski vlasnik firme još udobnije živi sa 15 milijardi dolara, nego pre sa 5. Jedino što ga brine je da njegove akcije ne padnu toliko da firma mora da ode pod stečaj ili nedajbože proglasi bankrot, jer će on takodje morati u isti onaj red za hranu, a toliko se trudio da se od toga odvoji.
Dotle država izdvaja iz fondova kako bi spasla firme bankrotsva, a za uzvrat uzima 80% iste. I šta dalje, šta ako pukne ta ista firma ipak, što uopšte nije nemoguće, kako će država da vrati taj novac u već okrnjenu državnu kasu? Preko poreza? Nema šanse, ljudi gube posao svakodnevno, tako da nema ni poreza, osnovnog sticanja bogatstva Amerike. Jel to dovodi do nove do nove recesije iz 20-tih godina prošlog veka ili do depresije i propasti američkog carstva?
Jel to znači da će sutra Rusija biti nova svetska najveća carevina koja će da vedri i oblači, donoseći dobre ili pogrešne odluke u i za ime svih ostalih? Ako ćemo tako, ja se svakako brinem. Jer Rusija je pokazala kakve odluke donose i na primeru južne Osetije smo videli da sa rastom moći, opada moral i dojučerašnje bitne stvari, više uopšte nisu bitne.
Kome se prikloniti, Amerima i potonuti sa njima ili pak Rusima i potoniti uz njihovu pomoć, jer fakat je da njih boliuvce za nas isto kao i Ameriku, jedino što su nas branili, ali ne nas radi, nego inata Americi radi.
Da li je Kuba uradila dobro što je odbila američku humanitarnu pomoć i prihvatila ruske šatore, da li je Kuba uradila dobro kad je šezdesetih pustla Ruje da se dovuku na njihovu obalu i blizinski prete Americi, pa dobila snakcije koje za sada niko ne može da im skine ili ostale jake boliuvce da im skinu i bore se za njim. Pa to je samo jedna mala Kuba, koga briga...
Isto tako, koga briga za nas, mi smo samo tu da popunimo dnevni red na sednicama koje prave G8 i UN, tu, da oni imaju značaj svog okupljanja... Sve to podseća na jednu običnu kafanu, gde se dodje da bi se pokazao novi auto i nova garderoba, malo ispozira, pokažu zubi i ode se kući, zaboravljajući da se ikad tamo bilo.
9/17/08
Rusko govno i evropska pita
Mi baš živimo dinamično, ma koliko god da nam je teško, obogaćujemo se iskustvom kojim retko ko može da se pohvali. Svedoci smo svega i svačega i to svakako treba iskoristiti na najbolji mogući način, ali znajući nebeski narod zvan Srbi, ništa mi nećemo naučiti. Razlog je jednostavan, stalno gledamo u nazad nikako da neko baci pogled bar par dana unapred i napravi bar jedan korak.
Ma ne, pravimo mi korake, jest da su spori i jest da je jedan napred pa dva nazad, ali opet, nije bitno, bitno da se kreće i da ima energije.
Toliko smo zaljubljeni u braću Ruse, da ne vidimo šta nam nude. Ustvari, možda neko sada i vidi ali su mu se oči otvorile posle dešavanja u južnoj Osetiji.
Evropa nam traži ustupke, dosadilo više i bogu i narodu da sluša šta sve oni traže. Taman uradiš jednu stvar, kad oni smislili novu. Pa mislim, zar im nije dovoljan Karadžić, sad hoće i Mladića. Holandezi se zainatili, neće da priznaju da sve to rade kako bi vratili milo za drago iz tamo nekog crnog vremena ratovanja u Hrvatskoj i njihove vojne bruke, nego se pravdaju time što mi ne ispunjavamo naše obaveze. I tako, jedna od najmanjih evropskih država rešila da bude kamen spoticanja našem koraku napred.
Ali i mi siroti, umesto da smo išta uradili, ruku na srce, od svih uslova koje traže već odavno i nijedan nije novi, ne, mi sedimo i kukamo kako su oni zli truli zapad, koji hoće našeg jadnog čoveka, napaćenog ratom i nemaštinom da upropasti još više, za džabanu kupi naše velike firme i fabrike, pa nas onda uposli kao jeftinu radnu snagu. E stvarno, šta oni hoće od nas, sram ih bilo.
Ali nismo mi naivni, videli mi dalekovidi kako će to biti i rešili da ne radimo za 600 eura i jednog švabu, nego ćemo da radimo za 300 eura i jednog Rusa, a oni pak nisu učili kapitalističku školu, pa ćemo i dalje moći da idemo na posao kako bi na miru i begu od kućnih obaveza, popili kafu i pročitali novine, istelefonirali sve ono što nam je skupo od kuće da radimo (ma ko ih šiša i ovako ne plaćaju, još ni martovska plata nije stigla). Pa zar nismo mudri?!
Ma gde će taj Švaba da dodje u našu zemlju i da kupi telekomunikacije, pa zar to, to malo što nam je ostalo, ma da uzmemo njegovu preplaćenu cenu, ne, kakvi, ni slučajno. Ma nisu tu čista posla kad Švabo hoće da uloži u ovu nestabilnu zemlju, ne treba pustiti da nas prevare, a osim toga, zna se kako se radi kad je Nemac gazda, nema cile - mile.
Ne, ma mi smo pametni, mi ćemo sve prodati Rujama za koju banku niže od vrednosti, ali će nama doći bratko i biti sretan što smo baš pogledali njega a ne njih. Bolje da zažmurimo malo na levo oko i pustimo neka kupe topionicu u Boru, nema veze, malo zagadjenja više, pa šta. Kad je Evropa mogla da nas bombarduje, može i brat Rus da nas truje. Bolje Rusu prodati Nis za cenu jednogodišnjeg profita, jer Ruja nas neće zeznuti, on će pustiti gas da teče kroz Srbiju i onda će ti Srbi malo uzvratiti udarac Evropi za svo maltretiranje koje je doživela. E onda će Srbin kad gas dodje do Holandije da zavrne slavinu i kaže "potpisuj"! Ma nema ni veze što nam Evropa nudi novac da se dovedemo u red i rešimo one ekološke probleme sa kojima smo već u suživotu, bitno je to da mi Evropi očitamo bukvicu, a kako ćemo najbolje, pa božemoj uz pomoć brata Rusa.
Istog onog brata, koji je rekao da je dobro što smo napokon potpisali SSP, ali nije to ništa, on se samo šalio, on hoće da zavara trag Nemcu.
Danas smo svedoci još jedne stvari, a to je da ako nisi rusofil, nikako nije moguće da si Srbin, možda i jeste, ali petokolonaš. Kad sve sabereš i oduzmeš, bolje je rusko govno neg evropska pita.
Ma ne, pravimo mi korake, jest da su spori i jest da je jedan napred pa dva nazad, ali opet, nije bitno, bitno da se kreće i da ima energije.
Toliko smo zaljubljeni u braću Ruse, da ne vidimo šta nam nude. Ustvari, možda neko sada i vidi ali su mu se oči otvorile posle dešavanja u južnoj Osetiji.
Evropa nam traži ustupke, dosadilo više i bogu i narodu da sluša šta sve oni traže. Taman uradiš jednu stvar, kad oni smislili novu. Pa mislim, zar im nije dovoljan Karadžić, sad hoće i Mladića. Holandezi se zainatili, neće da priznaju da sve to rade kako bi vratili milo za drago iz tamo nekog crnog vremena ratovanja u Hrvatskoj i njihove vojne bruke, nego se pravdaju time što mi ne ispunjavamo naše obaveze. I tako, jedna od najmanjih evropskih država rešila da bude kamen spoticanja našem koraku napred.
Ali i mi siroti, umesto da smo išta uradili, ruku na srce, od svih uslova koje traže već odavno i nijedan nije novi, ne, mi sedimo i kukamo kako su oni zli truli zapad, koji hoće našeg jadnog čoveka, napaćenog ratom i nemaštinom da upropasti još više, za džabanu kupi naše velike firme i fabrike, pa nas onda uposli kao jeftinu radnu snagu. E stvarno, šta oni hoće od nas, sram ih bilo.
Ali nismo mi naivni, videli mi dalekovidi kako će to biti i rešili da ne radimo za 600 eura i jednog švabu, nego ćemo da radimo za 300 eura i jednog Rusa, a oni pak nisu učili kapitalističku školu, pa ćemo i dalje moći da idemo na posao kako bi na miru i begu od kućnih obaveza, popili kafu i pročitali novine, istelefonirali sve ono što nam je skupo od kuće da radimo (ma ko ih šiša i ovako ne plaćaju, još ni martovska plata nije stigla). Pa zar nismo mudri?!
Ma gde će taj Švaba da dodje u našu zemlju i da kupi telekomunikacije, pa zar to, to malo što nam je ostalo, ma da uzmemo njegovu preplaćenu cenu, ne, kakvi, ni slučajno. Ma nisu tu čista posla kad Švabo hoće da uloži u ovu nestabilnu zemlju, ne treba pustiti da nas prevare, a osim toga, zna se kako se radi kad je Nemac gazda, nema cile - mile.
Ne, ma mi smo pametni, mi ćemo sve prodati Rujama za koju banku niže od vrednosti, ali će nama doći bratko i biti sretan što smo baš pogledali njega a ne njih. Bolje da zažmurimo malo na levo oko i pustimo neka kupe topionicu u Boru, nema veze, malo zagadjenja više, pa šta. Kad je Evropa mogla da nas bombarduje, može i brat Rus da nas truje. Bolje Rusu prodati Nis za cenu jednogodišnjeg profita, jer Ruja nas neće zeznuti, on će pustiti gas da teče kroz Srbiju i onda će ti Srbi malo uzvratiti udarac Evropi za svo maltretiranje koje je doživela. E onda će Srbin kad gas dodje do Holandije da zavrne slavinu i kaže "potpisuj"! Ma nema ni veze što nam Evropa nudi novac da se dovedemo u red i rešimo one ekološke probleme sa kojima smo već u suživotu, bitno je to da mi Evropi očitamo bukvicu, a kako ćemo najbolje, pa božemoj uz pomoć brata Rusa.
Istog onog brata, koji je rekao da je dobro što smo napokon potpisali SSP, ali nije to ništa, on se samo šalio, on hoće da zavara trag Nemcu.
Danas smo svedoci još jedne stvari, a to je da ako nisi rusofil, nikako nije moguće da si Srbin, možda i jeste, ali petokolonaš. Kad sve sabereš i oduzmeš, bolje je rusko govno neg evropska pita.
Subscribe to:
Posts (Atom)