Znam da je tačno to što u tekstu piše, pa krenem malo da prevrćem po netu i po agencijama za nekretnine. Naravno, nisam se iznenadila, sve je otprilike kako sam i očekivala:
- Loši nepregledni sajtovi
- Šture informacije
- Nigde adresa nekretnine
- Par slika
- Stanovi i kuće ako su završeni, onda su u veoma lošem stanju
- Ponude gomilu neuknjiženih stanova (za koje ako kupite posle vadite oči da dobijete papir na kom će pisati da ste vi jedini vlasnik stana)
Pregledam ja nekoliko, gotovo istih sajtova, različitih agencija (tačno ono iz teksta što kaže da agencije drže investitori, pa čak i po nekoliko agencija isti investitor).
Za ono malo stanova što sam mogla da pretpostavim gde se nalaze, razmislim malo na okoliš zgrada, pogled koji bi stanovi mogli da imaju, parking... pa predjem malo da pogledam kako to rade preko bare i šokiram se.
Šokiram se perfektnim izborom stanova, savršeno uradjenim sajtovima u kojima dobijete adresu zgrade, površinu stana, na mapi obeležena zgrada o kojoj je reč, 3d pregled stana, arhitektonski nacrt stana i rasporeda u njemu, veličinu svake prostorije. Ma iznanadim se samom cenom, gde se nekretnine u Čikagu kreću otprilike kao u Novom Sadu, naravno, ima i onih malo skupljih, ali ti stanovi, tj. zgrade imaju portira, lift, teretanu, predvorije kao hotelsko, bazene, garaže (obavezno skoro po dva parking mesta za jedan stan), čak i samoposluge koje rade 24 sata dnevno, a neke i restorane. Ceo jedan mali grad u zgradi, a da kažem da sam gledala najinteresantnije zone grada, naravno i najskuplje, bar što se tiče stanova. Kuće su van centra.
I još je interesantno da ako kupite stan, ako je korišten, onda je i renoviran, a kao bitno, nisam naišla na stan sa laminatom, sve je bio parket ili bambusov pod, izolacija odlična (nema ulične buke). Ko je bio, zna koliko je grad čist. Glavna ulica Čikaga je popločana mermerom koji se sija, svako drvo ima malu bašticu okolo i ogradicu, niko ne baca papire i opuške, da ne govorim kese i ostalo djubre, nema prašine (cipele čistite na 7 dana) a prozori nisu umrljani, a ako jesu plaćaju perače koji održavaju zgradu i peru prozore i staklene zgrade i na 85-tom spratu... ma sve tačno kao sat.
E sada, evo kako to radimo mi i naše agencije:
1. odete na sajt, većina ima ovakav način pretrage (svi oni ili imaju isti software ili istog gazdu)
2. onda unesete na padajući meni šta tražite
3. izadju vam stanovi, odaberete deo grada, sobnost (ono što je kod nas 3 sobe u Americi je 2, njima se dnevna soba ne računa u sobu nego u životni prostor)
4. možete da odredite kvadraturu (a prostor samo zavisi od rasporeda prostorija, nekada 70m2 izgleda veće nego 100m2)
5. odredite još, ima li ili nema lift, kakvo grejanje želite, da li je završena zgrada, cenu i (šok) da li je uknjižena ili ne?!?!?
6. Voila... dobijete izbor stanova (nikad previše a kao dovoljno)
A onda dobijete izbor, gde možete na tek poneki stan da kliknete (na kvadraturu stana) i dobijete ili slike ili neki nacrt stana. Ove slike su nasumično – slučajni odabir, a i agencija, koja je jedna od malobrojnih sa ovako "dobro" uradjenim sajtom, na većini nema ni toliko podataka.
To bi bile otprilike sve informacije koje možete da izvučete o nekom stanu.
A evo kako to Ameri rade:
Odete na sajt i lepo kliknete na „Neighborhoods“ koji vam da uvid u grad i položaje delova grada, onda obeležite prvo deo grada, a zatim u meniju potkačite koje zone vam odgovaraju. Kad obeležite zone, gde na sajtu imate sve o svakoj zoni da pročitate, onda obeležite cenu do koje vam odgovara i broj soba i kupatila. Tada vam izlista stanove, kuće ili šta ste već odabrali.
Odabrala sam jedan u moru dobrih stanova koji su u ponudi, u atraktivnoj zoni grada, gde samo na pet minuta hoda ste u glavnoj ulici ispred najpoznatije zgrade Water Tower, iz stana gledate u prelepo osvetljene zgrade noću i jezero danju, preko puta ulice vam je plaža. Veličina stana je 117m2, a cena 272 hiljade eura (2300 eura kvadrat). U zgradi postoji samoposluga koja radi 24 sata, bazen, teretana, apoteka, restoran, 24 sata dnevno vratar, parking...
Evo kako izgleda i sajt (za koji morate da se registrujete kako bi mogli da pregledate sve te detalje), stan i ulaz u zgradu (deo ulice)
Pa ko voli neka izvoli, Sonje Marinkovića ili Nikolajevska, pogled u drvored ili susednu oronulu zgradu, ulaz u raspadu, dvorišnu fasadu da ne spominjem, cena kvadrata cirka 1800-2300 eura, laminatni podovi, sveže okrečeno, ispred ulaza zamka za medvede napravljena od "slomljenog" asfalta, parking nigde na vidiku (možete uvek ostaviti auto na Limanu 4), samoposluga na 100 metara gde su cene veće za 20% nego u megamarketima, škola u blizini... ma mogućnosti koliko ti srce ište. Ceni se lokacija (da mi je znati čega). Ili ovo?
Zaboli me glava kada pogledam na ovakve stvari i strašno mi je žao ove opljačkane zemlje i naroda koji žive u djubretu i zagadjenju. E da, u Americi ne možete voziti auto bez katalizatora, što znači da su izduvni gasovi smanjeni na minimum, pa tako u okruženju od nekoliko miliona automobila dišete sasvim pristojno (već rekoh da gotovo i nema prašine), nije kao u planini, ali mnogo mnogo bolje nego kod nas, gde kad prodje autobus samo što se ne onesvestite... a za sve to plaćate gotovo istu cenu sa malo povećom razlikom u zaradama.
Srbijo, zemljo mogućnosti
No comments:
Post a Comment