Echelon Conspiracy

Uvalim se u krevet i pustim film pred spavanje. Prvih pola sata filma sama sebi čestitam kako sam uspela da odaberem dobar film. Akcija, triler u sasvim dovoljnoj dozi da zainteresuje. Nije da mi nije padalo na pamet da je moguće da se film završi kako se završio, ali odbila sam tu misao iz par razloga. Već je viđena, suviše je banalna, a i nemoguće je, pa film počinje mnogo dobro.

Film počinje tako što je Max Peterson, stručnjak za kodiranje šifara u Bangkoku na putu, pred sam odlazak dobio DHL pošiljku sa sve veoma čudnim telefonom. Otvara, pali i na njemu se pojavljuje poruka da produži svoj boravak. On misli da mu je recepcionerka poslala poruku (zgodna naravno) i reši da odloži odlazak. Avion u kom je trebao da bude, pada i svi ginu. Stižu mu poruke, koje ga dalje upućuju šta da radi. „Telefon“ ga šalje u kazino (a on slepo radi ono što mu telefon kaže) i on dobija ogromu sumu novaca i naravno postaje sumnjiv vlasniku i upravniku kazina, NSA... Upravnik je, ma ko bi drugi mogao da bude do bivšeg FBI agenta. I tu kreće prava akcija (a sa njom i prava katastrofa od filma) otkrivanja ko šalje poruke, devojka koja prvo treba da ga se reši, pa pošto ga uvuče u krevet, ga spašava od ubica, koji su moguće iz NSA, a pretnja mu dolazi i od pošiljaoca poruke (to tek malo da se stvar zapetlja, pa da se ustvari ne zna ko na koga puca). Naravno, tu je i Rus taksista, koji se razume u telefone i baš on ga je pokupio na aerodromu...
Film se završava tako što momče rešava problem sa jednom rečenicom i što kompjuter može da razlikuje dobro od zla (pitam se koliko ljudi razlikuju dobro od zla, a sada otkrivam da to može i običan kompjuter). Holivud je načisto presahnuo sa idejama.
Kasnije sam morala malo da se oporavim i pogledam par minuta Notting Hill-a.

Preporuke: izbegnite ga u širokom krugu!