Stalno se pitam, kad je ta dečurlija od 5 - 6 godina postala toliko nasilna i besna i ko je tome kriv?
Promenili smo već tri zabavišta i u svakom je bilo bar jedno dete koje "teroriše" uglavnom fizički, jer verbalno ne može, ostalu decu. U ovom zabavištu na prvom roditeljskom sastanku se pojavila polovina roditelja. Grupa je mala, ima ih ispod 20.
No, seli smo da se dogovorimo, vidimo za radne sveske, šta treba šta ne... da bi neko na moje pitanje "nije valjda da gledate svaki dan crtane filmove?" (što rade, naravno ne svaki dan, ali odgledaju ceo crtać od sat i po vremena za 4 sata boravka u zabavištu), neko pomenuo narodnjake (koje bez izuzetka mrzim iz dna duše, čak toliko da naredjuejm bližnjima da gase bilo koji aparat kad ja kročim u prostoriju) jedna mama onako tiho, sa sve uspijajućim tonom i skupljenim ustima, kaže "fuj, narodnjaci, deci treba puštati klasičnu muziku da slušaju makar pasivno, to ih smiruje". Ja se okrenem i potvrdim glavom, klimnem glupo kao ono kuče što stave pod zadnje staklo u automobilu pa ono klima dok se voziš, ne znajući ni ko je mama, ni čime se bavi, ništa, ali božemoj protiv narodnjaka sam, pa bolje klasika čiji pobornik takodje nisam.
Da kasnije bude što ironičnije jer sam uspela da razotkrijem identitet dotične. Majka je profesorka (učiteljica, nastavnica, nešto već) u nekoj školi, muzičkog. Ma odlično, žena se razume, nek nasnimi nešto pa nek im puštaju, nemam ništa protiv, to je bila moja prva misao, a druga mi se zaglavila negde u malom mozgu, a to je način na koji je ona to rekla i izgestikulirala.
Sve to ne bi bilo ništa čudno da nisam slučajno u vremenu od ulaska u zabavište dok se presvlače za učionicu, od vaspitačice saznala da su sva deca dobra (moje specijalno nahvalila dal' zbog mene ili je stvarno dobra, što je moguće, jer kući istrese sve što ne valja), osim dva dečaka, sa akcentom na jednog, koji decu svakodnevno maltretira, tuče, šuta, čepa, čupa, gadja igračkama, bode olovkama... i sve to na očaj vaspitačice koja, kaže da jednostavno ne zna šta sa njim da uradi i da je od ta 4 sata u zabavištu, 3 u kazni. Da ga izbaci ne može, jer je predškolsko obavezno, da priča sa roditeljima ... e to ne znam da li iz solidarnosti profesije obilazi taj razgovor ili razgovor nema nikakve svrhe.
No, ni to ništa nije čudno da me juče ne dočeka jedna mama (koja me je veče pre toga zvala na telefon, jer ne može da dočeka da se vidimo) i počne da priča dogadjaje od pre neki dan dok su čekali da deca izadju iz školice.
(samo da objasnim kakav je ritual. Zabavište je od 8 - 12 časova, po dete dolaziš i čekaš ispred zgrade da ga puste, svi stignu koji minut ranije, a njih puste koji minut kasnije, tako da smo se mi - roditelji, već po nekom sistemu podelili u grupe ko sa kim čeka dete da izadje i onda se tamo vode razgovori raznorazni)
Iz priče otkrivam da je mama - uspijača - prof. muzičkog - pobornica klasične muzike koja smiruje, majka dečaka koji urniše ostalu decu, onog goreg, onog najgoreg. Uspijača koliko sam mogla da primetim (a možda i nisam dobro, imam odredjeno društvo sa kojima komuniciram iako se svima javim) ima još jedno dete, malo u kolicima. Došla je taj dan (mi nismo išli nekoliko dana u zabavište) po dete i sa sve skupljenim ustima, prepotentno, bitna, stala da sačeka. Uto dolazi jedna baka po unuče i gleda u mamu, prilazi joj i počinje razgovor u stilu "moj unuk ne ide danima zbog vašeg sina u zabavište jer ga ovaj maltretira i skoro mu je razbio glavu kad mu je istu uhvatio rukama i gurno kroz staklena vrata" (koja su pod naletom glave pukla). Uspijača mudro ćuti. Baki dozlogrdilo ignorisanje počinje dalje "uradite nešto jer to nije uredu, ne može vaše dete da se tako ponaša, radi opasne stvari za drugu decu", na to se uspijača okreće i kaže "hoćete vi da mi kažete kako da vaspitavam dete", a baka vidno iznervirana počinje da urla "da, ja ću da ti kažem, ma ja ću i da ga vaspitavam ako treba, kad tebi to ne ide". Sad već svi bulje i ćute, znaju da je baka u pravu. Medjutim uspijača se mrtva - ladna okreće prema baki, par puta zakovrne očima i kaže "ne razgovaram sa agresivnim ljudima"
I tu svi počinju da se zgledaju. I sad, zašto mi svaki dan pada na pamet pitanje "ko je tu lud?" ne znam, ali mislim da je zato što se uvek nešto ovako ili slično dešava.
Jel iz njenog prepotentnog odgovora proizilazi da ako ne razgovara sa agresivnim ljudima, ne razgovara ni sa sopstvenim sinom, pa ipak bi baka trebala da ga uhvati pod svoje?!?!
Ja zamišljam majku, koja mrtva ladna seda za klavir i počinje da svira Šopena dok mali agresivni razbojnik, budući zatvorenik, pere bebu u veš mašini i posle je sušni na žici razvučenoj izmedju terasa na sedmom spratu...
E ja ne budi lenja, pošto se moje dete na nikog ne žali, a i kad se žali, žalbe su u stilu "ja sam htela da im kažem, a oni nisu hteli da me slušaju" (ne znam na koga li je) priupitam jel i nju mali dira, tuče, šta već, na šta mi ona onako nusput kaže "da, danas me je šutnuo u stomak, zato što je vaspitačica rekla da pokupimo igračke, on nije hteo, pa sam ja uzela da pokupim i njegove" :O :O :O Ja u čudu, ne znam šta sam ono htela dalje da pitam. Vratim se k sebi i pitam jel to prvi put i šta je uradila vaspitačica, a ona kaže da nije prvi put, da je tako stalno, a onda ga vaspitačica odvoji i kazni, što je uradila i danas, čak i njih kažnjava ako mu pridju. Dobro, to je ok, ali mi nije jasno zašto to moje dete ne priča, a uvek je pitam šta su radili, šta su jeli... i sve ono redom.
I sad poučena iskustvom bake, sutra ću porazgovarati sa vaspitačicom, pa ako se ponovi ili se bude ponavljalo, onda ću otići, pa pošto od majke nema nikakve vajde, ću da zapredim detetu da ću mu vezati uši u mašnu, ako bude pipnuo moje dete još jednom.
Neću da kažem da to neću uraditi, pa po cenu da to dobije srazmeru Hirošime i krene onim putem "moj brat je veći" "a moj je tata jači"
Baš sam besna!
10/30/08
10/25/08
Kako upropastiti sopstveni život - I deo
Ili "naučne metode za postizanje totalne lične bede" by Dan Greenburg i Marcia Jacobs
Poštovani prosečni mazohisto, od srca vam želim da ovde nadjete inspiraciju i otkrijete način za vodjenje jednog zaista bolnog, ništavnog i bednog života.
OSNOVE SAMO-TORTURE
ZAŠTO DA BUDETE BEDNI?
Vi ste, to zasigurno možemo tvrditi, krivi. Ne znam baš tačno za šta, ali zapravo to nije ni važno. Najveerovatnije se radi o nečem mutnom.
Verovatno imate nekoliko vlastitih metoda za postizanje bednog stanja, kao što je kinjenje bolesnim strahom u vezi sa bolucanjem u stomaku ili gnjavaža oko toga šta je trebalo reći neotesanom prodavcu iz robne kuće. Medjutim, ovde imate pomoć kako da to uradite sa stilom, a efekti su efikasni.
Metoda br. 1 Kreiranje anksioznosti - to možete nasamo
metoda br. 2 Kako da vas ljudi odbace - zahteva korištenje nesvesnih saučesnika
Kombinovanjem ovih metoda, dobija se jedan intenzivan ali i senzitivan program mučenja sebe tj. Self torture i dolazite do cilja da ovaladate metodom "Totalne lične bede"
1. KAKO DA KREIRATE PRVOKLASNU ANKSIOZNOST
Da li znate kako da se nervirate?
Naravno da znate.
Ili ipak - ne?
Ajde pitanje malo drugačije. Da li znate kako da se nervirate kreativno? Umete li da transforišete obične brige i svakodnevne strahove u istinsko osećanje bede?
Ne? Ok, ajde da naučimo, korak po korak.
Prvi korak je kako da dostignete trodimenzionalnu zabrinutost?
Neke brige nisu dovoljno dobar materijal za anksioznost. Na primer, nije baš neki adut plašiti se da će vam zubar otkriti gomilu pokvarenih zuba ako
a) perete zube non-stop, primenjujući sva moguće tuširanja, želee i ostalo što preporučuju svetski stručnjaci
b) redovno posećujete zubara
c) nosite veštačku vilicu
Da bi jedan strah postao trodimenzionalan, on mora zadovoljiti tri uslova ili dimenzije:
1. Ako se ispostavi da vaš strah ima osnove, pakleno ćete to platiti (npr. privatnom zubaru u drugom gradu)
2. Mora postaojati neki dokaz da će vaš strah potvrditi kao istinit
3. Mora postojati značajan vremenski period koji treba sačekati pre nego što se utvrdi da li je vaš strah bio opravdan.
(Uopšte uzevši, strahovi u vezi sa zdravljem dosta obećavaju)...
Ali, može li taj strah postati trodimenzionalna zabrinutst? Može, naročito ako bolest koju ste odabrali može proči odredjene testove:
1. Da li ste odabrali bolest koja, ne samo da može imati opasne komplikacije, nego zahteva izuzetno skup, dugotrajan i bolan tretman.
2. Da li ste izabrali bolest čiji su rani simptomi toliko opšti da ih možete naći i u običnoj kijavici ili pokvarenom stomaku.
3. Da li ste izabrali bolest koja se može dijagnozirati samo ako se maltretirate u bolnici nekoliko dana na raznim ispitivanjima.
Ako su odgovori potvrdni, onda zaista imate istinsku trodimenzionalnu zabrinutost i spremni ste za razvijanje prvoklasne anksioznosti.
Ako pak niste tolike sreće, tj. da vaš strah ne ispunjava neki od ovih uslova, ne klonite duhom, još uvek možete da nadoknadite uslove koji vam nedostaju, naročito ako ste vešti u izuzetno važnom "negativnom mišljenju"
Snaga negativnog mišljenja
Negativno mišljenje je sposobnost da pokvarite svaku lepu maštariju npr. ako vam se slučajno dogodi da zamišljate "kućicu u cveću" vi odmah vidite kako dolaze buldožeri i kuću ruše, a ruže oko kuće obolevaju od biljnih vaši. To je sposobnost da život dosledno vidite sa mraćne strane i da svoje brige nikada ne ostavite pred vratima, iako od toga nemate nikakve koristi.
Neki ljudi su rodjeni sa snagom negativnog mišljenja, a neki ga pak razviju vremenom.
Svaki advokat vam može reći sve loše stvari koje su se ikad desile ili bi mogle da se dese nekom ko je u vašoj situaciji.
S obzirom na to da nije praktično da stalno imate advokata pored sebe, morate naučiti da sami zamišljate te užasne mogućnosti i tipove situacija.
I tako sve dok ne dodjete u situaciju da postignete zrelu zabrinutost, koja će vas dovesti do anksioznosti.
U tri koraka, od zabrinutosti do anksioznosti:
(Kako da učinite odlučlujući skok od straha od neutvrdjene bolesti ka prvoklasnoj anksioznosti?)
1. Pronadjite načina na koji možete da utvrdite, da li su vaši strahovi osnovani.
2. Otkrite zašto je nemoguće da izvedete prvi korak
3. Otkrite zašto je nepreduzimanje tog koraka podjednako kobno za vas.
Da vidimo kako se ovi koraci primenjuju na vašu zabrinutost:
1. Očigledno jedini način da otkrijete da li ste bolesni je da preživite ta dva tri dana sipitivanja u bolnici.
2. Brojni su razlozi iz kojih vam je ovaj pravac akcije potpuno onemogućen. Pre svega, kako ćete odsustvavati sa posla kad je to apsolutno nezamislivo, osim toga zamislite kako bi vas bilo sramota što pravite toliko paniku ako bi se otkrilo da ste potpuno zdravi.
3. Naravno, ako ste vi zaista bolesni, a sedite skrštenih ruku i ništa ne preduzimate, uskoro će biti suviše kasno da se učini bilo šta u vezi sa tim, dakle potpuno je nemoguće da ništa ne preduzimate. Ali šta da radite? Bez obzira što odluku morate brzo doneti, vi uopšte ne znate koliko vam je još vremena preostalo, a i taj ostatak nemilosrdno ističe.
Pošto ste do sada uspeli da učinite nemougćim i preduzimanje i nepreduzimanje akcije, automatski ćete početi da produkujete vitalnu emociju poznatu kao Frenzy (nusefekat koji može prouzrokovati ono čega se vi plašite, naročito u probavnom traktu) neophodnu za dostizanje anksioznosti, jer sazrela Frenzy (F) je sve što vam je potrebno da dostignete prvoklasnu anksioznost (PA) ili jezikom nauke 3DZ + F = PA.
Vežbanje anksioznosti
- Organizujete vaćno poslovno putovanje u drugi grad, koje može biti odlučujuće za vaš budući posao.
- Rezervišite kartu za avion koji polazi u 8 sati, utvrdite tačno koliko vam je vremena potrebno da stignete od kuće do aerodroma, parkirate svoj auto i prijavite let.
Recimo da to traje sve jedan sat, od vrata vašeg stana do ulaska u avion:
- Noć pre putovanja sedite u auto i vozite neprestano oko vašeg kvarta, sve dok pokazivač benzina ne dodje na crveno.
- Ako nema gužve na putu i nema nikakvih zastoja, šanse da stignete po planu su poprilične, a ako vam nestane benzina garantovano kasnite.
- Dozvolite li sebi suviše vremena ili suviše benzina, rezultati će vam biti slabi i nećete kreirati anksioznost. Ali ako ste pravovremeno obezbedili uslove da zakasnite imate šanse da se dobro nauživate.
Pažljivo planiranje ove vežbe, vam daje ceo sat sjajne Frenzy i Self - Torture lične bede.
Nastaviće se....
Poštovani prosečni mazohisto, od srca vam želim da ovde nadjete inspiraciju i otkrijete način za vodjenje jednog zaista bolnog, ništavnog i bednog života.
OSNOVE SAMO-TORTURE
ZAŠTO DA BUDETE BEDNI?
Vi ste, to zasigurno možemo tvrditi, krivi. Ne znam baš tačno za šta, ali zapravo to nije ni važno. Najveerovatnije se radi o nečem mutnom.
Verovatno imate nekoliko vlastitih metoda za postizanje bednog stanja, kao što je kinjenje bolesnim strahom u vezi sa bolucanjem u stomaku ili gnjavaža oko toga šta je trebalo reći neotesanom prodavcu iz robne kuće. Medjutim, ovde imate pomoć kako da to uradite sa stilom, a efekti su efikasni.
Metoda br. 1 Kreiranje anksioznosti - to možete nasamo
metoda br. 2 Kako da vas ljudi odbace - zahteva korištenje nesvesnih saučesnika
Kombinovanjem ovih metoda, dobija se jedan intenzivan ali i senzitivan program mučenja sebe tj. Self torture i dolazite do cilja da ovaladate metodom "Totalne lične bede"
1. KAKO DA KREIRATE PRVOKLASNU ANKSIOZNOST
Da li znate kako da se nervirate?
Naravno da znate.
Ili ipak - ne?
Ajde pitanje malo drugačije. Da li znate kako da se nervirate kreativno? Umete li da transforišete obične brige i svakodnevne strahove u istinsko osećanje bede?
Ne? Ok, ajde da naučimo, korak po korak.
Prvi korak je kako da dostignete trodimenzionalnu zabrinutost?
Neke brige nisu dovoljno dobar materijal za anksioznost. Na primer, nije baš neki adut plašiti se da će vam zubar otkriti gomilu pokvarenih zuba ako
a) perete zube non-stop, primenjujući sva moguće tuširanja, želee i ostalo što preporučuju svetski stručnjaci
b) redovno posećujete zubara
c) nosite veštačku vilicu
Da bi jedan strah postao trodimenzionalan, on mora zadovoljiti tri uslova ili dimenzije:
1. Ako se ispostavi da vaš strah ima osnove, pakleno ćete to platiti (npr. privatnom zubaru u drugom gradu)
2. Mora postaojati neki dokaz da će vaš strah potvrditi kao istinit
3. Mora postojati značajan vremenski period koji treba sačekati pre nego što se utvrdi da li je vaš strah bio opravdan.
(Uopšte uzevši, strahovi u vezi sa zdravljem dosta obećavaju)...
Ali, može li taj strah postati trodimenzionalna zabrinutst? Može, naročito ako bolest koju ste odabrali može proči odredjene testove:
1. Da li ste odabrali bolest koja, ne samo da može imati opasne komplikacije, nego zahteva izuzetno skup, dugotrajan i bolan tretman.
2. Da li ste izabrali bolest čiji su rani simptomi toliko opšti da ih možete naći i u običnoj kijavici ili pokvarenom stomaku.
3. Da li ste izabrali bolest koja se može dijagnozirati samo ako se maltretirate u bolnici nekoliko dana na raznim ispitivanjima.
Ako su odgovori potvrdni, onda zaista imate istinsku trodimenzionalnu zabrinutost i spremni ste za razvijanje prvoklasne anksioznosti.
Ako pak niste tolike sreće, tj. da vaš strah ne ispunjava neki od ovih uslova, ne klonite duhom, još uvek možete da nadoknadite uslove koji vam nedostaju, naročito ako ste vešti u izuzetno važnom "negativnom mišljenju"
Snaga negativnog mišljenja
Negativno mišljenje je sposobnost da pokvarite svaku lepu maštariju npr. ako vam se slučajno dogodi da zamišljate "kućicu u cveću" vi odmah vidite kako dolaze buldožeri i kuću ruše, a ruže oko kuće obolevaju od biljnih vaši. To je sposobnost da život dosledno vidite sa mraćne strane i da svoje brige nikada ne ostavite pred vratima, iako od toga nemate nikakve koristi.
Neki ljudi su rodjeni sa snagom negativnog mišljenja, a neki ga pak razviju vremenom.
Svaki advokat vam može reći sve loše stvari koje su se ikad desile ili bi mogle da se dese nekom ko je u vašoj situaciji.
S obzirom na to da nije praktično da stalno imate advokata pored sebe, morate naučiti da sami zamišljate te užasne mogućnosti i tipove situacija.
I tako sve dok ne dodjete u situaciju da postignete zrelu zabrinutost, koja će vas dovesti do anksioznosti.
U tri koraka, od zabrinutosti do anksioznosti:
(Kako da učinite odlučlujući skok od straha od neutvrdjene bolesti ka prvoklasnoj anksioznosti?)
1. Pronadjite načina na koji možete da utvrdite, da li su vaši strahovi osnovani.
2. Otkrite zašto je nemoguće da izvedete prvi korak
3. Otkrite zašto je nepreduzimanje tog koraka podjednako kobno za vas.
Da vidimo kako se ovi koraci primenjuju na vašu zabrinutost:
1. Očigledno jedini način da otkrijete da li ste bolesni je da preživite ta dva tri dana sipitivanja u bolnici.
2. Brojni su razlozi iz kojih vam je ovaj pravac akcije potpuno onemogućen. Pre svega, kako ćete odsustvavati sa posla kad je to apsolutno nezamislivo, osim toga zamislite kako bi vas bilo sramota što pravite toliko paniku ako bi se otkrilo da ste potpuno zdravi.
3. Naravno, ako ste vi zaista bolesni, a sedite skrštenih ruku i ništa ne preduzimate, uskoro će biti suviše kasno da se učini bilo šta u vezi sa tim, dakle potpuno je nemoguće da ništa ne preduzimate. Ali šta da radite? Bez obzira što odluku morate brzo doneti, vi uopšte ne znate koliko vam je još vremena preostalo, a i taj ostatak nemilosrdno ističe.
Pošto ste do sada uspeli da učinite nemougćim i preduzimanje i nepreduzimanje akcije, automatski ćete početi da produkujete vitalnu emociju poznatu kao Frenzy (nusefekat koji može prouzrokovati ono čega se vi plašite, naročito u probavnom traktu) neophodnu za dostizanje anksioznosti, jer sazrela Frenzy (F) je sve što vam je potrebno da dostignete prvoklasnu anksioznost (PA) ili jezikom nauke 3DZ + F = PA.
Vežbanje anksioznosti
- Organizujete vaćno poslovno putovanje u drugi grad, koje može biti odlučujuće za vaš budući posao.
- Rezervišite kartu za avion koji polazi u 8 sati, utvrdite tačno koliko vam je vremena potrebno da stignete od kuće do aerodroma, parkirate svoj auto i prijavite let.
Recimo da to traje sve jedan sat, od vrata vašeg stana do ulaska u avion:
- Noć pre putovanja sedite u auto i vozite neprestano oko vašeg kvarta, sve dok pokazivač benzina ne dodje na crveno.
- Ako nema gužve na putu i nema nikakvih zastoja, šanse da stignete po planu su poprilične, a ako vam nestane benzina garantovano kasnite.
- Dozvolite li sebi suviše vremena ili suviše benzina, rezultati će vam biti slabi i nećete kreirati anksioznost. Ali ako ste pravovremeno obezbedili uslove da zakasnite imate šanse da se dobro nauživate.
Pažljivo planiranje ove vežbe, vam daje ceo sat sjajne Frenzy i Self - Torture lične bede.
Nastaviće se....
10/20/08
Predsednici velesila ili...?
Svaki put kad otvorim novine sebe podsetim na ulogu Mel Gibsona u filmu Teorija zavere, gde on secka isečke iz novina i uz pomoć njih želi da dokaže da je sve jedna velika zavera.
E tako i ja, ustanem, skuvam kafu i počnem da čitam prvo naslove, pa tek onda malo dublje i jedno od naujupadljivijih stvari mi pada u oči kako velikim svetskim silama od država upravljaju klovnovi.
To me „proganja“ još od doba kada je na čelo Amerike stao pod zastavu predsednik sa najmanjim mogućim IQ-om od svih predsednika (147 Franklin D. Roosevelt (D) 132 Harry Truman (D) 122 Dwight D. Eisenhower (R) 174 John F. Kennedy (D) 126 Lyndon B. Johnson (D) 155 Richard M. Nixon (R) 121 Gerald Ford (R) 175 James E. Carter (D) 105 Ronald Reagan (R) 099 George HW Bush (R) 182 William J. Clinton (D) 091 George W. Bush (R). Naravno da to nikako nije moglo da sluti na dobro. Buš je na najnižoj granici zdravog homo-sapiensa. Znam da to nije preduslov uspeha (što se vidi iz priliženog) ali očito jeste u pravljenju cirkusanta od samog sebe, svog naroda i svoje zemlje.
Jasno mi je da Ameri biraju uglavnom onog kojeg smatraju da će biti dobar za unutrašnju politiku, što bi se previše brinuli za spoljnu?!?! ali ovog puta su omanuli, a i sam izbor novog predsednika sve više liči na nastavak žongliranja spoljne i unutrašnje politike. Ne krvim Obamu, deluje ne-glupo, nego krivim sistem koji nema bolji izbog od njega i 72-godišnjeg Mekejna. Cela predizborna kampanja se pretvorila u cirkusijadu, počevši od toga da je Madona kompletan tour Sweet & Sticky posvetila Obami, pa do majica, haljina i ostalih modnih detalja sa njegovim likom. Pazi! Haljina sa Obamom, baš deluje ohrabljujuće i veoma ozbiljno gledanje na budućeg predsednika dojučerašnje najveće sile sveta.
Obamamania je uhvatila čak i Evropu, da bi eto dokazali da nisu rasisti ili iz želje da budu pripadnici demokratskog društva (ma štagod to bilo) ili postoji neki drugi skriveni razlog, pojma nemam, ali sveopšte ludilo koje je izazvao pojavom ne liči mi da vodi na dobro. Mislim, pa nije on zabavljač, on treba da odlučuje npr. da više ne bude ratovanja od strane Amerike, pa makar ni protiv terorizma, jer terorizmom protiv terorizma niko ništa nije rešio...
No, da ne zaboravim Buša, koji je da ne veruješ, čak dva puta biran, a čovek nije u stanju da sklopi rečenicu bez greške. Postoje već mnogobrojni sajtovi koji se bave svakom njegovom izgovorenom rečenicom, gde pronadjoh od mnogobrojnih i ove izjave:
- "Reading is the basics for all learning."
- "I think we agree, the past is over."
- "And I, unfortunately, have been to too many disasters as president."
- "But oftentimes I'm asked: Why? Why do you care what happens outside of America?"
- "The best of America occurs when people walk up and say, Mr. President, I'm praying for you."
- "Europe should have more countries."
- "We spent a lot of time talking about Africa, as we should. Africa is a nation that suffers from incredible disease"
- "I'm gracious that my brother Jeb is concerned about the hemisphere as well."
- "The vast majority of our imports come from outside the country."
... interesantno, zar ne?
A na celu ovu priču me naterali mnogi članci (već gore pomenuti) u kojima se pojavljuje g. Napoleon (Sarkozi), koji je neizbežan u svim mogućim novinama, koji traži od jedinog ovovekovnog ozbiljnijeg političara da ga uči džudou!!!
Ajd to, deluje malo uvlakački, valjda mu je jasno da je Rusija tu gde je, a i da se otkupi za Napoleonova dela, nego šta bre više radi. Mislim, on je jedini političar kojem je opljačkan privatni bankovni račun i to preko interneta (veoma ozbiljno, nema šta) i koji se oženio za glavu višlju mis pista.
Jedan dan osvane intervju u novinama sa sada već bivšom ženom i njihovom sretnom braku, kad drugi dan (dva meseca nakon toga) pljas... on se ponovo ženi. Prva dama Francuske dok njen muž uči džudo, svira gitaru i peva. Ali, da li je sve to bitno, pa ljudi se samo zabavljaju, obaška što takvi olučuju o milionima drugih!!!
I šta se onda čudimo što nam je ovako, kako nam je. Ajd uzdravlje i bez obećanja!
E tako i ja, ustanem, skuvam kafu i počnem da čitam prvo naslove, pa tek onda malo dublje i jedno od naujupadljivijih stvari mi pada u oči kako velikim svetskim silama od država upravljaju klovnovi.
To me „proganja“ još od doba kada je na čelo Amerike stao pod zastavu predsednik sa najmanjim mogućim IQ-om od svih predsednika (147 Franklin D. Roosevelt (D) 132 Harry Truman (D) 122 Dwight D. Eisenhower (R) 174 John F. Kennedy (D) 126 Lyndon B. Johnson (D) 155 Richard M. Nixon (R) 121 Gerald Ford (R) 175 James E. Carter (D) 105 Ronald Reagan (R) 099 George HW Bush (R) 182 William J. Clinton (D) 091 George W. Bush (R). Naravno da to nikako nije moglo da sluti na dobro. Buš je na najnižoj granici zdravog homo-sapiensa. Znam da to nije preduslov uspeha (što se vidi iz priliženog) ali očito jeste u pravljenju cirkusanta od samog sebe, svog naroda i svoje zemlje.
Jasno mi je da Ameri biraju uglavnom onog kojeg smatraju da će biti dobar za unutrašnju politiku, što bi se previše brinuli za spoljnu?!?! ali ovog puta su omanuli, a i sam izbor novog predsednika sve više liči na nastavak žongliranja spoljne i unutrašnje politike. Ne krvim Obamu, deluje ne-glupo, nego krivim sistem koji nema bolji izbog od njega i 72-godišnjeg Mekejna. Cela predizborna kampanja se pretvorila u cirkusijadu, počevši od toga da je Madona kompletan tour Sweet & Sticky posvetila Obami, pa do majica, haljina i ostalih modnih detalja sa njegovim likom. Pazi! Haljina sa Obamom, baš deluje ohrabljujuće i veoma ozbiljno gledanje na budućeg predsednika dojučerašnje najveće sile sveta.
Obamamania je uhvatila čak i Evropu, da bi eto dokazali da nisu rasisti ili iz želje da budu pripadnici demokratskog društva (ma štagod to bilo) ili postoji neki drugi skriveni razlog, pojma nemam, ali sveopšte ludilo koje je izazvao pojavom ne liči mi da vodi na dobro. Mislim, pa nije on zabavljač, on treba da odlučuje npr. da više ne bude ratovanja od strane Amerike, pa makar ni protiv terorizma, jer terorizmom protiv terorizma niko ništa nije rešio...
No, da ne zaboravim Buša, koji je da ne veruješ, čak dva puta biran, a čovek nije u stanju da sklopi rečenicu bez greške. Postoje već mnogobrojni sajtovi koji se bave svakom njegovom izgovorenom rečenicom, gde pronadjoh od mnogobrojnih i ove izjave:
- "Reading is the basics for all learning."
- "I think we agree, the past is over."
- "And I, unfortunately, have been to too many disasters as president."
- "But oftentimes I'm asked: Why? Why do you care what happens outside of America?"
- "The best of America occurs when people walk up and say, Mr. President, I'm praying for you."
- "Europe should have more countries."
- "We spent a lot of time talking about Africa, as we should. Africa is a nation that suffers from incredible disease"
- "I'm gracious that my brother Jeb is concerned about the hemisphere as well."
- "The vast majority of our imports come from outside the country."
... interesantno, zar ne?
A na celu ovu priču me naterali mnogi članci (već gore pomenuti) u kojima se pojavljuje g. Napoleon (Sarkozi), koji je neizbežan u svim mogućim novinama, koji traži od jedinog ovovekovnog ozbiljnijeg političara da ga uči džudou!!!
Ajd to, deluje malo uvlakački, valjda mu je jasno da je Rusija tu gde je, a i da se otkupi za Napoleonova dela, nego šta bre više radi. Mislim, on je jedini političar kojem je opljačkan privatni bankovni račun i to preko interneta (veoma ozbiljno, nema šta) i koji se oženio za glavu višlju mis pista.
Jedan dan osvane intervju u novinama sa sada već bivšom ženom i njihovom sretnom braku, kad drugi dan (dva meseca nakon toga) pljas... on se ponovo ženi. Prva dama Francuske dok njen muž uči džudo, svira gitaru i peva. Ali, da li je sve to bitno, pa ljudi se samo zabavljaju, obaška što takvi olučuju o milionima drugih!!!
I šta se onda čudimo što nam je ovako, kako nam je. Ajd uzdravlje i bez obećanja!
10/16/08
Kuda plovi ovaj brod
Ne znam šta će se desiti, niti više šta se desilo, ali znam da sam jednog dana na Titaniku, a već drugog na Santa Marii.
I svaki dan se tešim da je dobro samo da nije gore, a to traje li traje i traje... Stvarno ne znam šta bi uradila prvo ujuto nego popila kafu i pročitala novine, a ovih dana me novine baš baš zabrinjavaju. Ne znam na koju stranu da prevrnem, ima li neke koja je obojena u roza? Ubija ono sivilo od papira i grafit na rukama.
Odavno sam negde Nadu izgubila, ostavila je negde i pošla pod ruku sa Sudbinom i pustila je da me vodi, pa gde stignemo. Medjitim, onda se desilo da se jedan dan Nada opet pojavila, kucnula na moja vrata i ja sam sišla sa Titanika i okrenula se od Santa Marie i stala na šalter Royal Carebbean-a. Kad cvrc, došla na red nema karte, ni jedne jedine. I dok sam tako stajala i gledala neće li možda naići neki novi cruiser ono Sudbina me kucnu po ramenu i reče: „ajde sa mnom, ovde ti nije mesto, ti si iz zemlje Srbije, tamo marširaju neonacisti pod parolom patriota, tamo gas skače za 60% u danu posle sklapanja fenomenalnog ugovora sa Rusima, tamo penzije neće skočiti, ali će telefon poskupeti za 100-300%, vize vam možda i ukinu, ali nemate priznat pasoš, za vašu zemlju ni UAE nije nikad čuo, tamo je i brat sa crne planine okrenuo ledja...“ i ja šta ću okrenuh se za njom i podjoh na dok da čekam neki novi brod.
Dodjoh ja tako ponovo na dok i gledam, svi moji cruiseri otplovili, ne znam da li da se popnem na Santa Mariju pa umesto u Evropu otplovim ka Atlantidi ili da sednem u Titanik pa potonem sa Islandom i ostalim delom Evrope, za koju smo se toliko nadali da će nas jednog dana primetiti i primiti u okrilje.
I ja uopšte ne znam šta oni hoće od nas, kad nas sada kopiraju, mi nacionalizovali sve još posle drugog svetskog rata, a oni tek sad krenuše tim putem.
E lud ti je ovaj svet, prosto ne znaš gde da se zdeneš, a da ostaneš ovde na ovom doku, šansa da te pronadju jednako je proporcionalna nalasku potonulog Gruniona.
I svaki dan se tešim da je dobro samo da nije gore, a to traje li traje i traje... Stvarno ne znam šta bi uradila prvo ujuto nego popila kafu i pročitala novine, a ovih dana me novine baš baš zabrinjavaju. Ne znam na koju stranu da prevrnem, ima li neke koja je obojena u roza? Ubija ono sivilo od papira i grafit na rukama.
Odavno sam negde Nadu izgubila, ostavila je negde i pošla pod ruku sa Sudbinom i pustila je da me vodi, pa gde stignemo. Medjitim, onda se desilo da se jedan dan Nada opet pojavila, kucnula na moja vrata i ja sam sišla sa Titanika i okrenula se od Santa Marie i stala na šalter Royal Carebbean-a. Kad cvrc, došla na red nema karte, ni jedne jedine. I dok sam tako stajala i gledala neće li možda naići neki novi cruiser ono Sudbina me kucnu po ramenu i reče: „ajde sa mnom, ovde ti nije mesto, ti si iz zemlje Srbije, tamo marširaju neonacisti pod parolom patriota, tamo gas skače za 60% u danu posle sklapanja fenomenalnog ugovora sa Rusima, tamo penzije neće skočiti, ali će telefon poskupeti za 100-300%, vize vam možda i ukinu, ali nemate priznat pasoš, za vašu zemlju ni UAE nije nikad čuo, tamo je i brat sa crne planine okrenuo ledja...“ i ja šta ću okrenuh se za njom i podjoh na dok da čekam neki novi brod.
Dodjoh ja tako ponovo na dok i gledam, svi moji cruiseri otplovili, ne znam da li da se popnem na Santa Mariju pa umesto u Evropu otplovim ka Atlantidi ili da sednem u Titanik pa potonem sa Islandom i ostalim delom Evrope, za koju smo se toliko nadali da će nas jednog dana primetiti i primiti u okrilje.
I ja uopšte ne znam šta oni hoće od nas, kad nas sada kopiraju, mi nacionalizovali sve još posle drugog svetskog rata, a oni tek sad krenuše tim putem.
E lud ti je ovaj svet, prosto ne znaš gde da se zdeneš, a da ostaneš ovde na ovom doku, šansa da te pronadju jednako je proporcionalna nalasku potonulog Gruniona.
10/9/08
Sposobna?!
Tračevi me ne interesuju da bi se previše udubljivala u njih, ali ipak volim malo da pročitam šta ko radi... i u cilju zadovoljenja te potrebe sam odabrala jedan časopis, smatrajući najumerenijim.
Medjutim, jutros sam ga kupila i sela uz kafu da ga prelistam. Ajd što je na naslovnoj meni lično poznata "sposobna" nego što je unutra okupirala 4 strane samo zato što je proslavila rodjendan. I nije to samo što je slavila rodjendan, nego bre, gde je, kad i sa kim slavila taj rodjendan!
E sad ta ista "sposobna" je zaslužna za ... ništa. Ona osim što se udala tri puta za lovarnog mladoženju nije ništa ama baš ništa postigla, ali jbg. treba se dobro udati i onda se reklamirati kao neko veoma moćan, pametan, sposoban... Ma i to me boli uvo, nije jedina, ima ih više, recimo i ona što se isto udala ali samo dva puta, prvi put za "slatkog" a drugi put za Kazanovu, pa onda napravila spektakl od razvoda.
Nego mi smeta jedna stvar. Ovu slavljenicu znam iz dana kad je bila u prvom braku, mislim, već sa 18 godina je znala da dobro izabere ili dobro da se nametne (nebitno) ali je mladoženja tada za razliku od ostalih bar nešto vredeo. Bio talentovan, imao "zanat" u svojim... nogama. Nego, nije bio dobar, bio dosadan, jbg. nije mogao da provodi vreme uz nju zato što je imao radne obaveze pa je ona svoju tugu morala da utapa u Armaniju i Versaćeu, kupujući haljine kao mnogi od nas hleb. Ma utopila ona tugu u drugom i ovog šutnula kao lošu naviku.
Naravno da drugi nije bio prazna džepa te je data "sposobna" mogla da nastavi život na "visokoj nozi", jedino što je ovaj drugi bio kriminalac, ali kakve to veze ima, ljubav je slepa. No, kad je on otišao po "službenoj dužnosti" ona nesretna utopila tugu u trećem, ovaj put jednom veomaaaa sposobnom, ma gotovo sposobnom kao i ona sama.
Utoliko je sposoban što nosi "dobro" prezime, svima nama poznato po tome što smo za njihov hi life platili iz svojih džepova.
No "sposobna" nije od onih koji se pronalaze u "silikonskoj dolini" bez obzira što na njoj više ne postoji deo tela koji nije istim ispunjen i to po nekoliko puta, ali svoju vernu ljubav će dokazati ako treba rodivši svakom po nekoliko komada dece koje će posle da odgaja neka ili neke druge žene, jer "sposobna" mora da bude na svim bitnim mestima u svetu.
Tako da mi pratimo svaki njen rodjendan sa pažnjom, u sitne detalje opisan od jutra do mraka, svaki modni stil datog dana, bez obzira da li je u dvorcu, jahti, konju, restoranu, hotelu, šetnji... i čitamo ljubavne poruke ispisane po torti pa se divimo takvoj ljubavi (po ko zna koji put kad je ona u pitanju)
I sad vi vidite šta je prava ljubav, ma i za to mi nekako dodje svejedno nego što nam serviraju to uz doručak, bolje ide jogurt, lakše klizi!
Medjutim, jutros sam ga kupila i sela uz kafu da ga prelistam. Ajd što je na naslovnoj meni lično poznata "sposobna" nego što je unutra okupirala 4 strane samo zato što je proslavila rodjendan. I nije to samo što je slavila rodjendan, nego bre, gde je, kad i sa kim slavila taj rodjendan!
E sad ta ista "sposobna" je zaslužna za ... ništa. Ona osim što se udala tri puta za lovarnog mladoženju nije ništa ama baš ništa postigla, ali jbg. treba se dobro udati i onda se reklamirati kao neko veoma moćan, pametan, sposoban... Ma i to me boli uvo, nije jedina, ima ih više, recimo i ona što se isto udala ali samo dva puta, prvi put za "slatkog" a drugi put za Kazanovu, pa onda napravila spektakl od razvoda.
Nego mi smeta jedna stvar. Ovu slavljenicu znam iz dana kad je bila u prvom braku, mislim, već sa 18 godina je znala da dobro izabere ili dobro da se nametne (nebitno) ali je mladoženja tada za razliku od ostalih bar nešto vredeo. Bio talentovan, imao "zanat" u svojim... nogama. Nego, nije bio dobar, bio dosadan, jbg. nije mogao da provodi vreme uz nju zato što je imao radne obaveze pa je ona svoju tugu morala da utapa u Armaniju i Versaćeu, kupujući haljine kao mnogi od nas hleb. Ma utopila ona tugu u drugom i ovog šutnula kao lošu naviku.
Naravno da drugi nije bio prazna džepa te je data "sposobna" mogla da nastavi život na "visokoj nozi", jedino što je ovaj drugi bio kriminalac, ali kakve to veze ima, ljubav je slepa. No, kad je on otišao po "službenoj dužnosti" ona nesretna utopila tugu u trećem, ovaj put jednom veomaaaa sposobnom, ma gotovo sposobnom kao i ona sama.
Utoliko je sposoban što nosi "dobro" prezime, svima nama poznato po tome što smo za njihov hi life platili iz svojih džepova.
No "sposobna" nije od onih koji se pronalaze u "silikonskoj dolini" bez obzira što na njoj više ne postoji deo tela koji nije istim ispunjen i to po nekoliko puta, ali svoju vernu ljubav će dokazati ako treba rodivši svakom po nekoliko komada dece koje će posle da odgaja neka ili neke druge žene, jer "sposobna" mora da bude na svim bitnim mestima u svetu.
Tako da mi pratimo svaki njen rodjendan sa pažnjom, u sitne detalje opisan od jutra do mraka, svaki modni stil datog dana, bez obzira da li je u dvorcu, jahti, konju, restoranu, hotelu, šetnji... i čitamo ljubavne poruke ispisane po torti pa se divimo takvoj ljubavi (po ko zna koji put kad je ona u pitanju)
I sad vi vidite šta je prava ljubav, ma i za to mi nekako dodje svejedno nego što nam serviraju to uz doručak, bolje ide jogurt, lakše klizi!
10/7/08
Dokle će nas praviti ludim?
Evo mene opet sa Operacijom Trijumf (OT). Znam dosadna sam, ali me gluposti uvek podstaknu na razmišljanje ...
Gledam juče Gala veče br.2 i momenat kada će neki napustiti kuću, neki proći... gledam da se zabavim i vidim koliko su "napredovali".
E sad, sam koncept emisije, glasanje, ulasci izlasci... uopšte ne kapiram jer imam utisak da pravila smišljaju u "letu".
Pre nekoliko dana (ono kad je Maca imao ko zna koji fijasko po redu i kada su muzičkog stručnjaka Jelenu Karleušu doveli u neGrand emisju) prošla (valjda) dvojica od petoro "mučenika", žiri ocenjivao i oni će kao ući u ponedeljak u kuću (jest, nisu rekli koji ponedeljak)
E sad došao prvi ponedeljak, oni se opet takmiče ?!?!?! ne znam zašto jer dvoje ispada, pa bi dvoje moglo i da udje, ali eto, da opet uzmu pare na glasanje valjda.
Počela emisija (Maca hvala bogu utišao tj. utišali su ga do maksimuma pa se onaj jedan gaf i ne računa) izašli na binu dvoje po jedan, neko sa gostima (Seve, Željko i Laka) neko ne, al glasanje počelo sa prvom pesmom!!!! (šta je sa onima što pevaju poslednji ili možda treba unapred da glasamo za njih?????????)
Otpevali (kako ko, neko katastrofa, neko bolje, neko isto kao pre, ali to je uopšte nebitno) i došlo da se prebroje glasovi gledalaca. No, navodno gledaoci mogu da spasu četvoro, onda sudije mogu da spašavaju, pa na kraju spašavaju i studenti... jbg. sve neki davljenici.
Nagluvi gledaoci glasaše za Ninu medj četvoro spasenih, al' sudije je izbaciše, pa je onda opet spasli studenti (valjda u njoj vide najmanju konkurenciju).
I sad, šta bi bilo da je studenti nisu spasli, znači da je gledalište glasalo iz fazona, čisto da naplate to što nas zabavljaju!!!!
Druga stvar, žiri. Ostadoh bez teksta, Ivana dobila objašnjenje zašto je izbacuju, a Vukašinu rekli "zato"!!! Medjutim, dobri su oni, ipak su mu objasnili da su ga izbacili zato što mnogo pametuje u kući!!!! Pa jbt. jel došao da mu ocenjuju nastup i pevanje (dečko bio medju boljima, možda i najbolji, Dragić bar jednu dobru stvar uradio što ga je on spasao) ili da se takmiči u lepom ponašanju?!
U krajnjem slučaju, jer vi imate neku "zvezdu" domaće estrade koju baš volite zato što je divna osoba i super u svom poslu? Baš me zabole kako će se ponašati, hoću pevača koji zna da peva i da se ponaša na sceni!
Nije to sve, od samog izbora voditelja sirota Nikolina ispade najbolja, ali ne znam da li da krivim nju ili Milana što su onako ispalili jadnog Nikolu.
Glasali studenti i kao još jedno iznenadjenje je to što ako se glasovi podudaraju (kao što je bilo izmedju Nikole i Nine) onda glas onog kojeg je Dragić vratio (Vukašina ovaj put) se računa kao dva glasa.
Milan sabrao, oduzeo i posle Vukašina dobio rezultat da je Nikola taj koji ostaje. Dečko skočio sav sretan što se vraća u kuću (kao onih 6 mučenika što ih Maca ispalio) kad ne lezi vraže, Nikolina sve to mirno posmatra i dodaje da su zaboravili glas Makedonca koji sedi pored nje, a on je baš eto glasao za Ninu, pa "to bad" Nikola ipak ide svojoj kući!!!!!!!!
Ovo je kompletna sprdnja od programa, gde se svi fenomenalno zabavljaju (uposlili muzičare i onu što to nije - Marina da nešto rade, gledaoci opet gledaju voajerski program ovaj put malo obogaćen muzikom, otpisani voditelji opet imaju priliku da iskoriste svo moguće vreme za samoreklamiranje, a Emotion opet da uzme pare za nebulozu).
Jedino što smo zaboravili te mlade ljude koji nemaju priliku da plate cd i ovo treba da im bude odskočna daska, njima to baš i nije tako smešno.
Gledam juče Gala veče br.2 i momenat kada će neki napustiti kuću, neki proći... gledam da se zabavim i vidim koliko su "napredovali".
E sad, sam koncept emisije, glasanje, ulasci izlasci... uopšte ne kapiram jer imam utisak da pravila smišljaju u "letu".
Pre nekoliko dana (ono kad je Maca imao ko zna koji fijasko po redu i kada su muzičkog stručnjaka Jelenu Karleušu doveli u neGrand emisju) prošla (valjda) dvojica od petoro "mučenika", žiri ocenjivao i oni će kao ući u ponedeljak u kuću (jest, nisu rekli koji ponedeljak)
E sad došao prvi ponedeljak, oni se opet takmiče ?!?!?! ne znam zašto jer dvoje ispada, pa bi dvoje moglo i da udje, ali eto, da opet uzmu pare na glasanje valjda.
Počela emisija (Maca hvala bogu utišao tj. utišali su ga do maksimuma pa se onaj jedan gaf i ne računa) izašli na binu dvoje po jedan, neko sa gostima (Seve, Željko i Laka) neko ne, al glasanje počelo sa prvom pesmom!!!! (šta je sa onima što pevaju poslednji ili možda treba unapred da glasamo za njih?????????)
Otpevali (kako ko, neko katastrofa, neko bolje, neko isto kao pre, ali to je uopšte nebitno) i došlo da se prebroje glasovi gledalaca. No, navodno gledaoci mogu da spasu četvoro, onda sudije mogu da spašavaju, pa na kraju spašavaju i studenti... jbg. sve neki davljenici.
Nagluvi gledaoci glasaše za Ninu medj četvoro spasenih, al' sudije je izbaciše, pa je onda opet spasli studenti (valjda u njoj vide najmanju konkurenciju).
I sad, šta bi bilo da je studenti nisu spasli, znači da je gledalište glasalo iz fazona, čisto da naplate to što nas zabavljaju!!!!
Druga stvar, žiri. Ostadoh bez teksta, Ivana dobila objašnjenje zašto je izbacuju, a Vukašinu rekli "zato"!!! Medjutim, dobri su oni, ipak su mu objasnili da su ga izbacili zato što mnogo pametuje u kući!!!! Pa jbt. jel došao da mu ocenjuju nastup i pevanje (dečko bio medju boljima, možda i najbolji, Dragić bar jednu dobru stvar uradio što ga je on spasao) ili da se takmiči u lepom ponašanju?!
U krajnjem slučaju, jer vi imate neku "zvezdu" domaće estrade koju baš volite zato što je divna osoba i super u svom poslu? Baš me zabole kako će se ponašati, hoću pevača koji zna da peva i da se ponaša na sceni!
Nije to sve, od samog izbora voditelja sirota Nikolina ispade najbolja, ali ne znam da li da krivim nju ili Milana što su onako ispalili jadnog Nikolu.
Glasali studenti i kao još jedno iznenadjenje je to što ako se glasovi podudaraju (kao što je bilo izmedju Nikole i Nine) onda glas onog kojeg je Dragić vratio (Vukašina ovaj put) se računa kao dva glasa.
Milan sabrao, oduzeo i posle Vukašina dobio rezultat da je Nikola taj koji ostaje. Dečko skočio sav sretan što se vraća u kuću (kao onih 6 mučenika što ih Maca ispalio) kad ne lezi vraže, Nikolina sve to mirno posmatra i dodaje da su zaboravili glas Makedonca koji sedi pored nje, a on je baš eto glasao za Ninu, pa "to bad" Nikola ipak ide svojoj kući!!!!!!!!
Ovo je kompletna sprdnja od programa, gde se svi fenomenalno zabavljaju (uposlili muzičare i onu što to nije - Marina da nešto rade, gledaoci opet gledaju voajerski program ovaj put malo obogaćen muzikom, otpisani voditelji opet imaju priliku da iskoriste svo moguće vreme za samoreklamiranje, a Emotion opet da uzme pare za nebulozu).
Jedino što smo zaboravili te mlade ljude koji nemaju priliku da plate cd i ovo treba da im bude odskočna daska, njima to baš i nije tako smešno.
10/2/08
Trijumf ili propast?!
Kao zagriženi (uopšte ne znam kako mi se to desilo) gledaoc Velikog Brata, zaista sam sa nestrpljenjem očekivala da počne Operacija Trijumf. Ajd što po samom konceptu treba da bude interesantnije, bar zato što su ovi u kući birani po nekom talentu, a ne talentu za "peglanje mnogoseda", a otvaranje nisam mogla da dočekam jer je najavljivana moja omiljena pevačica Anastacia kao gost večeri.
Namestim se ja, kompletno pripremljena za tri sata užitka, ne mogu da dočekam, ne da vidim celo "gala" veče, niti ko će učestvovati, nego Anastaciju, sednem, donesem pićence, grickalice (to čisto da ako nešto usfali ne moram da ustanem) i počnem da gledam.
Krene program od Anastacie ni A. Ajd reko, samo da najave pa će ona. Izleteli u nekim šljokičastim haljinama Ana i ona Nikolina (jel se tako zove? pojma nemam, ja je zovem Bratz) i naravno Anina druga polovina Milan, a za njim i Maca?!?! Od silnog izbora voditelja, odluka pala na ove, ajd njih troje mogu i da progutam, ali Macu... pa sve sa nekom novom frizurom a'la Marija Šerifović, zavezanim jezikom i malo glupavih fora (bar ono što sam razumela, sledeći put neka ga titluju)... jezivo! Uplaši me.
Onda poizletaše takmičari, jedna gomilica gde muškarci gotovo svi do jednog kao Macini klonovi, ustvari Marijinih, pa shvatim da je ta frizura moderna i da je svi "furaju", a ko mi kriv kad nisam u toku i ko mi kriv što očekujem da se nosi ono što ti stoji!
Od Anastacie ni traga ni glasa. Počeli oni da pevaju, bolje rečeno da falširaju, sve uz "eminentne" zvezde domaće i strane (ako su stranci oni što pevaju na hrvatskom, bosanskom i makedonskom) estrade. Pevaju oni tako pevaju, voditelji malo vode interne razgovore na koje bi mi trebali da se valjda pocepamo od smeha (a meni već suze u očima), pevaju i iznose raznorazne "priključke" i pomagala, koje stavljaju na sebe i dalje pevaju, ups falširaju.
Odjednom stupe na scenu njih tri i počinju pesme koje sam naslutila da su Anastacijine (samo po tekstu, nikako po ritmu i muzici) i ja se obradujem.
Ajd što je scena užasna, kao da smo zalutali na Grand Paradu pre jedno 10 godina, nego što ozvučenje uopšte ne štima. Elem, razdvoji se neka šper ploča i na moju neopisivu radost se pojavi Anastacia.
Zapeva ona, meni srce puno, ali me nešto blam. Gledam ona kako je krenula, a čujem da se nešto muzika razdvaja ritmom od nje, pa sad se bacim u rebus i počnem da mislim jel pevač treba da prati muziku ili muzika pevača (još pogotovo ako je to pevačeva pesma)?!?! Ma nije to jedino, blam me kad pogledam kako je ona normalna i jednostavna i kako joj taj kič scenario uopšte ne priliči, a ni Ana i ta Bratz voditeljica koje šljašte u nekim srebrnim haljinicama pa još sve sa volanima :S
Velika svetska zvezda najavi našu takmičarku Sonju, bez da omane u naglasku i srećom Sonja nas ne obruka, nego otpeva ona to muški uz ovu...
Završe one, sve sa stiskom ruku i uprte oči jedna u drugu, dirljiva scena, mislim da bi se onesvestila da je meni tako stisla ruku, ne od boli, nego od nevere da stojim pored nje... kad eto naše "najavljivačice" istrčaše na binu, ma svi izašli da se malo slikuju uz Anastaciu. Pridje Milan i mrtav ladan pita "are you real?" a ova žena zinu od čuda, pa zatvori usta, a mene opet blam. Medjutim pošto nije namćor i pošto se ponaša kao mnogo manja zvezda od ostalih na bini, ona se nasmeje i pohvali Sonju. Mirkofon škripi li škripi, kad dojuri Milan i ugura joj njegov mikrofon, na šta ona zapanjeno upita jel njegov bolji od njenog, a on joj potvrdi. U tek tu što me bilo blam. Mislim, svarno je bitnije da on ima bolji mikrofon nego ona, bitno je to što voditelji pričaju jer kao i sve ostalo naše, program je tu radi njih. Jbg. sve obrnuto...
Ode Anastacia, oni nastavili da dave u istom ritmu, a od obećanog koncerta ( 5-6 pesama) Anastacie opet ni A. Tačno sam znala da će se pojaviti kao pobednik Evrovizije na kraju uz odjavnu špicu. Tako i bi. Otpevala novu pesmu i otišla na drugi kontinent, ko da nije ni bila.
Nego, bi me i blam čitajući dnevne novine (neću da ih reklamiram) kako su napisali, a to su naravno čuli od pouzdanog izvora, da je tu drugu pesmu Anastacia otpevala "pod gasom" jer je božemoj, izvor bio u backstage-u (hoće reći privilegovan) pa joj je brojao duple. Stvarno nemaju pametnija posla, jbg. jedva jedna zvezda u trendu pristala da dodje u ovu rupu na Balkanu, ni ona ne valja. Nusput, pametni novinar (blam me i to da kažem za te što tako šta pišu, ali ne znam kako da ga nazovem, možda škrabalo) se primio na ekskluzivu i nije se potrudio da pročita kako ona od svoje trinaeste godine boluje od Kronove bolesti i da je veoma mala verovatnoća da se "ubila" od alkohola.
Sada se već nadaju novim zvezdama iz svetskog show biznisa da dodju na nove programe posvećene Operaciji Trijumf, s tim što ako je iko od njih video scenu, kvalitet zvuka, voditelje, garderobu i čitao kojim slučajem škrabanja samonazovi novinara, nema ni da pridje, više verovatno neće ni u Budimpešti praviti koncert, previše je blizu.
O Mrijinom klonu Maci i njegovoj "dosetki" kako da odjavi one takmičare koji nisu ušli u uži izbor, neću ni da pišem, suviše je jadno i surovo, ljudi se radovali, a on ih posla kući.
Sve u svemo, k'o narodno poselo.
Ali eto, imasmo priliku da promotivno čujemo pesmu sa Anastaciong novog albuma, čak se ni video još zvanično nije pojavio. Malo li je?!
Namestim se ja, kompletno pripremljena za tri sata užitka, ne mogu da dočekam, ne da vidim celo "gala" veče, niti ko će učestvovati, nego Anastaciju, sednem, donesem pićence, grickalice (to čisto da ako nešto usfali ne moram da ustanem) i počnem da gledam.
Krene program od Anastacie ni A. Ajd reko, samo da najave pa će ona. Izleteli u nekim šljokičastim haljinama Ana i ona Nikolina (jel se tako zove? pojma nemam, ja je zovem Bratz) i naravno Anina druga polovina Milan, a za njim i Maca?!?! Od silnog izbora voditelja, odluka pala na ove, ajd njih troje mogu i da progutam, ali Macu... pa sve sa nekom novom frizurom a'la Marija Šerifović, zavezanim jezikom i malo glupavih fora (bar ono što sam razumela, sledeći put neka ga titluju)... jezivo! Uplaši me.
Onda poizletaše takmičari, jedna gomilica gde muškarci gotovo svi do jednog kao Macini klonovi, ustvari Marijinih, pa shvatim da je ta frizura moderna i da je svi "furaju", a ko mi kriv kad nisam u toku i ko mi kriv što očekujem da se nosi ono što ti stoji!
Od Anastacie ni traga ni glasa. Počeli oni da pevaju, bolje rečeno da falširaju, sve uz "eminentne" zvezde domaće i strane (ako su stranci oni što pevaju na hrvatskom, bosanskom i makedonskom) estrade. Pevaju oni tako pevaju, voditelji malo vode interne razgovore na koje bi mi trebali da se valjda pocepamo od smeha (a meni već suze u očima), pevaju i iznose raznorazne "priključke" i pomagala, koje stavljaju na sebe i dalje pevaju, ups falširaju.
Odjednom stupe na scenu njih tri i počinju pesme koje sam naslutila da su Anastacijine (samo po tekstu, nikako po ritmu i muzici) i ja se obradujem.
Ajd što je scena užasna, kao da smo zalutali na Grand Paradu pre jedno 10 godina, nego što ozvučenje uopšte ne štima. Elem, razdvoji se neka šper ploča i na moju neopisivu radost se pojavi Anastacia.
Zapeva ona, meni srce puno, ali me nešto blam. Gledam ona kako je krenula, a čujem da se nešto muzika razdvaja ritmom od nje, pa sad se bacim u rebus i počnem da mislim jel pevač treba da prati muziku ili muzika pevača (još pogotovo ako je to pevačeva pesma)?!?! Ma nije to jedino, blam me kad pogledam kako je ona normalna i jednostavna i kako joj taj kič scenario uopšte ne priliči, a ni Ana i ta Bratz voditeljica koje šljašte u nekim srebrnim haljinicama pa još sve sa volanima :S
Velika svetska zvezda najavi našu takmičarku Sonju, bez da omane u naglasku i srećom Sonja nas ne obruka, nego otpeva ona to muški uz ovu...
Završe one, sve sa stiskom ruku i uprte oči jedna u drugu, dirljiva scena, mislim da bi se onesvestila da je meni tako stisla ruku, ne od boli, nego od nevere da stojim pored nje... kad eto naše "najavljivačice" istrčaše na binu, ma svi izašli da se malo slikuju uz Anastaciu. Pridje Milan i mrtav ladan pita "are you real?" a ova žena zinu od čuda, pa zatvori usta, a mene opet blam. Medjutim pošto nije namćor i pošto se ponaša kao mnogo manja zvezda od ostalih na bini, ona se nasmeje i pohvali Sonju. Mirkofon škripi li škripi, kad dojuri Milan i ugura joj njegov mikrofon, na šta ona zapanjeno upita jel njegov bolji od njenog, a on joj potvrdi. U tek tu što me bilo blam. Mislim, svarno je bitnije da on ima bolji mikrofon nego ona, bitno je to što voditelji pričaju jer kao i sve ostalo naše, program je tu radi njih. Jbg. sve obrnuto...
Ode Anastacia, oni nastavili da dave u istom ritmu, a od obećanog koncerta ( 5-6 pesama) Anastacie opet ni A. Tačno sam znala da će se pojaviti kao pobednik Evrovizije na kraju uz odjavnu špicu. Tako i bi. Otpevala novu pesmu i otišla na drugi kontinent, ko da nije ni bila.
Nego, bi me i blam čitajući dnevne novine (neću da ih reklamiram) kako su napisali, a to su naravno čuli od pouzdanog izvora, da je tu drugu pesmu Anastacia otpevala "pod gasom" jer je božemoj, izvor bio u backstage-u (hoće reći privilegovan) pa joj je brojao duple. Stvarno nemaju pametnija posla, jbg. jedva jedna zvezda u trendu pristala da dodje u ovu rupu na Balkanu, ni ona ne valja. Nusput, pametni novinar (blam me i to da kažem za te što tako šta pišu, ali ne znam kako da ga nazovem, možda škrabalo) se primio na ekskluzivu i nije se potrudio da pročita kako ona od svoje trinaeste godine boluje od Kronove bolesti i da je veoma mala verovatnoća da se "ubila" od alkohola.
Sada se već nadaju novim zvezdama iz svetskog show biznisa da dodju na nove programe posvećene Operaciji Trijumf, s tim što ako je iko od njih video scenu, kvalitet zvuka, voditelje, garderobu i čitao kojim slučajem škrabanja samonazovi novinara, nema ni da pridje, više verovatno neće ni u Budimpešti praviti koncert, previše je blizu.
O Mrijinom klonu Maci i njegovoj "dosetki" kako da odjavi one takmičare koji nisu ušli u uži izbor, neću ni da pišem, suviše je jadno i surovo, ljudi se radovali, a on ih posla kući.
Sve u svemo, k'o narodno poselo.
Ali eto, imasmo priliku da promotivno čujemo pesmu sa Anastaciong novog albuma, čak se ni video još zvanično nije pojavio. Malo li je?!
Subscribe to:
Posts (Atom)