Šoping, kao i za sve ostalo, ako niste u „treningu“ je veoma naporna stvar. Izmedju ostalog, još je napornije ako je moda ovakva kakva je i ako vi niste kako što ste nekad bili.
Pokušala sam da udjem u forumu, od septembra, radeći vežbe na manjim šopinzima, tipa samoposluge, pijaca i okolne radnje, uglavnom dečijih stvari, da bi se dobro utrenirala za D day.
Zadovoljna svojom kondicijom sam sela u auto i odvezla se sa detetom u taj „famozni“ Delta City. Put me je koštao nerava, a bome i bešike. Nerve ne mogu da rekuperiram, ali bešiku sam mogla da oporavim kratkim izletom u „one“ prostorije, koje sam jedva, posle svih silnih tabli - putokaza i nekoliko upustava zaposlenih uspela da nadjem. Uz to sam morala da prodjem pored nekoliko dečijih radnji i da se izborim sa detetom za svoje prioritete.
Ubrzo sam bila spremna na invaziju po sve firmiranim i nefirmiranim radnjama u potrazi za parčetom garderobe koji će me ulepšati, učiniti da se bolje osećam i usrećiti.
Entuzijazam mi je opao već posle kompletnog rovarenja po policama treće radnje. Pokušavala sam da se utešim da mi ni jedan koman nije ni simpatičan, jer su rasprodaje, pa sam zakasnila, sve se prodalo što je valjalo, ali nije vredelo. Negde mi je udaralo iz malog mozga da je nemoguće da se baš sve prodalo i da ništa ne mogu da pronadjem. Zaista nemam nameru da izgledam kao modni freak, utrpavajući svoje četrdesetogodišnje telo u krpice koje su pravljene za osamnaestogodišnjakinje koje su od mene višlje za dvadeset santimetara i na tu visinu imaju bar 10 kilograma manje. (Da napomenem da sam srednje visine, nisam niska, a nisam ni visoka, a i da sam normalne gradje i moj konfekciski broj je izmedju 38 i 40).
Četvrtu radnju sam već ošacovala iz prolaza i snimila da za mene tu nema ne modela, nego čak ni boje, petu takodje i na kraju sam samo ulazila na vrata svake treće radne i „pipkala“ one uzorke bliže vratima.
Zaista ne vidim ko može da izgleda dobro u pantalonama koje su pravljene samo za visinu, stas i oblik nogu koje ima jedino Naomi Kempbel i niko više, niti ne vidim, kome mogu sve one šljokičaste majice sa 77 šavova i preseka da stoje lepo, niti gde se nosi skijaški džemper bez rukava... a ni gde se ide u tim krpama. Inače, veoma vešto baratam šivaćom mašinom, pa sve one greškice pri šivenju ne praštam ni sebi, a ne komadu krpe koja košta preko 100 eura na sniženju od 50% (iliti trećinu prosečne plate sa ovih prostora). Sasvim nelogično da su sve dobre stvari mogle biti prodate, a centar je bio pun ljudi, a ne znam da li sam troje videla sa kesom...
I ovaj put se šoping pretvorio u kupovinu drangulija i igračaka za dete koje je time trebalo biti ućutkano i smireno kako bi ja uspela posle gotovo 6 meseci sebe da ponovim. Naravno, takva ideje i takvi poduhvati ućutkivanja deteta uglavnom nikad i nikom nisu doneli rezultate. Posle tri shvatih da mi idija baš i nije bila dobra, reših da popijem kafu i da se što pre dokopam automobila i zbrišem što dalje odatle – praznih ruku.
2 comments:
skijaski dzemper bez rukava :-))))
I kaputi s tri-cetvrt rukavima! Zamisli da ispod obuces majicu s kratkim rukavima hahahahaha!
Pa, slojevito je moderno, ide ovim redom: prvo obučeš majicu sa dugačkim rukavim na to skijaški džemper sa kratkim rukavim, a na sve to kaputić do struka sa 3/4 rukavima i svi će te primetiti, bićeš glavni modni hit te sezone :D
Da ne zaboravim farmerice u koje jedva ulaziš, gotovo ne dišeš i nikako ne izlaziš... naravno, upasane u čizme u kojima imaš i 20 cm više od sopstvene visine.
Post a Comment