Zašto gledamo filmove?

Sve više se nerivram kada otvorim bilo koji dnevni list, pa čak i časopise, koje inače izbegavam da kupujem. Mislim da je uvek bolje pročitati neku knjigu, pa čak i knjigicu, nego se smarati sa raznim tekstovima koji počinju jedno, a završavaju drugo, pa posle sedme strane više ne znate ni zašto ste počeli da čitate tekst koji se rasplinuo na sve aspekte „tajni uspešnog života“ gde svoj sud daju uglavnom nadri novinari i nadri naučnici.

Eh da, baš ti naučnici, svakim danom iznose svoje rezultate dugogodišnjih istraživanja koja ne vode ničem drugom osim da vas prepadnu ili da upopaste neku kompaniju za koju su do juče još radili.
Prvo su pravili kreme koje će nam ispeglati sve bore i od 40-togodišnjaka napraviti 20-togodišnjaka, od 60 će te verovali ili ne biti kao da imate 30... pa su se posle „uspele“misije bacili na istraživanje koliko ustvari to što su smislili je - kancerogeno i štetno po zdravlje.

Nego, ne htedoh to da kažem, odlutah malo od glavne teme, šireći je kao gore navedeni. Ovaj put o filmskim kritičarima čija "dela" se pojavljuju u istim tim izdanjima. Pošto je sedma umetnost jedna od najunosnijih, mnogi žele da se njome bave, a oni koji nisu uspeli, bacili su se na kritiku. Gde se ustvari završava škola za kritičare? Kako čovek odluči da postane taj i takav koji će svačiji rad, nebitno dobar ili loš gledati da deminuje. Gde će mesece ili godine truda nekih drugih ljudi, sa samo par rečenica uspeti da iskritizira za samo par minuta pisanja nekog teksta?!

Kad izgovorite reč "kritika", prvo pomislite na loše, ne na dobro, zar ne?

I tako, otvorim novine, kad u novinama stalno kritika nekog filma koji se baš daje u bioskopima. Naravno, do sada ne pročitah ni jednu pozitivnu, uglavnom se više bave režiserom, glimcima... nego filmom i sve nešto praštaju ili ne, kao da su oni ti da se zbog njih prave filmovi. Nego me interesuje baš kako oni dodju do ideje da uopšte zaviruju na osnovu predjašnjeg rada nekog (uglavnom režisera, kao da samo od njega zavisi kakav će film ispasti, a ne da je tu ekipa ponekad čak i od nekoliko stotina ljudi, a nekad i hiljadu) u glavu tog dotičnog. Sve neki pametni kritičari, sve znaju šta je on hteo time da kaže, šta je mislio dok je snimao film, šta ga je navelo da snimi baš taj film... i još gomilu nebuloza. Pritom su verovatno samo pročitali iz nekih trač rubrika o tom režiseru i pogledali par njegovih predjašnjih filmova i to im daje za pravo da pljuju po svemu uradjenom.

I da, najviše mi zasmeta što su svi pametni u p.m. Najbitnije je izbaciti par floskula, da izgledaju što više elokventniji i time zaokruže svoj posao od ukupna 2 sata (sat i po gledanja filma + 10 minuta razmišljanja + 10 minuta pisanja + 10 minuta slanja maila u redakciju). Izem ti posao. I da, smeta mi što je uvek bolje ocenjen neki zakomplikovani film, neka radnja koja ti se smuči dok je odgledaš. Drama svakako prednjači u odnosu na komediju, a dakako mislim da je komediju teže napraviti, jer teže je ljude nasmejati nego ih „ubaciti“ u tudju tužnu životnu priču...

Zar film danas ne predstavlja vid zabave, zar to nije napravljeno da se ljudi u taj sat i po zabave, odmore, ne misle na tekuće probleme, otkriju neki novi način razmišljanja...? Zar je toliko filzofije potrebno da bi se objasnio jedan film?

Ili ti se svidja ili ti se ne svidja i to je to. Nema tu kritike, filozofije, priča... Film možeš da doživiš, da te pogodi u cilj ili da te ostavi ravnodušnim, može da ti bude dosadno pa da ga isključiš ili izadješ iz bioskopske sale, možda da bude interesantan da misliš o detaljima ili celom filmu narednih nekoliko dana, ali nikako da razmišljaš o tome šta je baš neko drugi hteo da kaže tom nekom ekranizovanom pričom. Svako umetnost doživljava na svoj način, niko još nije imao ista iskustva da bi se podudarali i stoga apsurd kriticizma.

Zato ja odabiram uglavnom i prvenstvo dajem svim onim filmovima posle kojih će me zaboleti vilica ili ću se slučajno posle sat vremena gledanje filma pogledati u ogledalu i uhvatiti sa osmehom na licu.

U prilog tome, novi trejleri filmova koje sigurno nisu "umetnički" potkrepljeni, ali ne mogu da dočekam da se pojave